-U XVIII veka, samo su građani Austrougarske monarhije imali privilegiju da porez plaćaju u naturi, dajući kupus umesto novca. Od kada se Futoški kupus proizvodi na području Futoga teško je reći, ali verovatno je to bilo negde u XVI veku.

Futoški kupus je autohtona populacija kupusa koji se gaji samo ovde i više nigde na svetu. To je kupus koji ima veliku količinu šećera, vrlo brzo fermentiše i može vrlo brzo da se ukiseli, za razliku od hibridnog, kojem treba dva-tri puta duže vremena da izvrši kišeljenje. On je vrlo osetljiv. Zbog te njegove slasti, napadaju ga razne štetočine. Futoški kupus ima jako tanak list i vrlo je zgodan za pravljenje specijaliteta kao što su sarma, podvarak, razne pite, bela kobasica itd. Njegovi prinosi su mnogo manji nego što je to slučaj sa hibridnim kupusom i da nije došlo do njegove zaštite, verovatno bi izumro kao kupus. Na našu veliku sreću to se ipak nije desilo - rekao je rukovodilac grupe za industrijski dizajn oznake geografskog porekla u Zavodu za intelektualnu svojimu, Zoran Dragojević.
Gospodin Dragovjević je na XV Kupusijadi u Futogu, bio učesnik na tribini koja je ovu godinu za temu imala „Mesto i ulogu tradicije u očuvanju sela“, na kojoj su govorili eminentni profesori, poznavaoci i stručnjaci vezani za ovu oblast.
Zoran Dragojević je na tribini govorio o zaštiti Futoškog kupusa, šta je do sada urađeno i planovima dalje zaštite.
-Nekoliko godina smo radili na zaštiti Futoškog kupusa, pre sve u izradi elaborata u kojem su prikazane sve njegove specifične karakteristike, radili smo na logostici šta sve treba uraditi da bi se zadovoljila zakonska forma. Treba imati u vidu da je Srbija (od 1. jula 1999. godine), članica Lisabonskog aranžmana koji okuplja 28 članica, a da je zaštita imena porekla proizvoda na svetskom nivou, moguća preko Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) u Ženevi. Sve to što je propisano, i međunarodnim i domaćim sporazumima, koji su opet usklađeni sa evropskom i svetskom regulativom, je ispunjeno, da bi došlo do te zaštite. I na našu veliku sreću i zadovoljstvo, Futoški kupus kao takav je zaštićen.
Interesantno je da kada dođete na bilo koju zelenu pijacu, kada dođete u prodavnicu, svaki kupus je „futoški“, svaki med je „homoljski“, svaki krompir je „ivanjički“. Da bi se sprečile moguće zloupotrebe, zaštitom futoškog kupusa napravljen je prvi korak. Oni koji su ovlašćeni korisnici imaju pravo u svakom trenutku da traže zabranu svima onima koji proizvode, čak i u Futogu, kupus, a koji nije futoški, da takav naziv ne smeju da koriste, čak i pod pretnjom krivičnih sankcija. A da ne govorim o građanskom pravnom sporu gde mogu da budu u obavezi da nadoknade i trostruki iznos stvarne štete isplate dobiti koji su ovlašćeni korisnici pretrpeli zbog neovlašćenog korišćenja takvog naziva.
Za sada je, kada je reč o Futoškom kupusu, izvršena njegova zaštita na domaćem nivou. Nacionalnom zaštitom ustanovljeno je koji je to proizvod i ko ima pravo da koristi takav naziv. Ono što sledi je zaštita na međunarodnom nivou, preko Lisabonskog aranžmana u 27 drugih država članica, i na nivou EU uz koriščenje evropskih regulativa.
Razlog svih ovih zaštita je taj što živimo u XXI veku. Danas u Evropi ne možete da trgujete sa proizvodom koji nema kvalitet, ako nema neka posebna svojstva. Zaštita oznake geografskog porekla to i garantuje. A Futoški kupus ima i kvalitet i posebna svojstva, samo to treba registrovati da bi bio prisutan na evropskom tržištu, što on de facto i jeste, ali potrebno je neko „osiguranje“ kako neko ne bi zloupotrebio njegov naziv - objasnio je Zoran Dragojević.