Jesen je godišnje doba kada se ubiraju plodovi ne samo na njivi, u voćnjacima i vinogradima, već i vreme kada se sumiraju rezultati postignuti tokom godine. Bez sumnje, u kategoriju uspešnih, svakako se može svrstati i Zelena mreža Vojvodine, koja je ove, nimalo lake 2014. godine bila izuzetno aktivna. Ova nezavisna, nevladina i neprofitna organizacija koja podržava i promoviše održivu poljoprivredu i ruralni razvoj, aktivno štiti životnu sredinu, promoviše principe održive proizvodnje i potrošnje, pruža podršku lokalnim zajednicama, nevladinim organizacijama, biznisu i pojedincima za održivi i ruralni razvoj, u toku ove godine privela je kraju projekat Panonnia Organica, proslavila desetogodišnjicu rada pijace organskih proizvoda “Moj salaš”, otvorila, po uzoru na tradicije razvijenih zemalja, nove oblike saradnje proizvođač-potrošač…

Olivera Radovanović, predsednica Upravnog odbora Zelene mreže Vojvodine, nosilac prestižnog priznanja "Uvaženi amabasador životne sredine", kaže da oseća zadovoljstvo što su sve planirane aktivnosti uspešno sprovedene, a njima je pridodata i dimenzija sklapanja prijateljstva između svih aktera okupljenih ovim projektima, okupljenim oko ZMV.
-Realizacija projekta Panonnia Organica, doprinela je da ZMV ojača svoje kapacitete, unapredi partnerstvo, prekogranično i ono unutar Vojvodine, i omogućila da ZMV iskoči kao jedan od glavnih aktera u organskoj poljoprivredi Vojvodine. Sve ono što smo do sada uradili krunisano je osnivanjem Vojvođanskog klastera organske proizvodnje, koji je objedinio i one koji se bave naučnim radom u institucijama, na fakultetima, i one koji su uključeni u biznis, i primarne proizvođače i nevladin sektor i doprinelo da svi oni shvate da ujedinjeni u jedan organizam, mogu da učine za sebe i budućnost organske proizvodnje mnogo više.
Ova godina je doprinela da organska poljoprivreda u Vojvodini postane vidljiva. Kada se pogledaju statističke činjenice i brojke vidi se jasno da organska poljoprivreda, koja je u celoj Srbiji još u povoju, da budemo iskreni, svoj najveći razvoj ima upravo u Vojvodini. Između 7 i 8.000 hektara pod organskom proizvodnjom, polovina se nalazi u Vojvodini. Od registrovanih nešto više od 300 poljoprivrednika, veći deo poljoprivrednih gazdinstava uključenih u organsku proizvodnju na listi Ministarstva, nalazi se u Vojvodini. U Vojvodini se nalaze i najveći prerađivački kapaciteti, npr. organsko mleko, fabrika sokova, proizvodnja sertifikovanog ulja i drugih proizvoda kao što je organski puter od bundeve itd. Tu se nalaze i najveće farme. U Čurugu se nalazi prva i najveća organska farma u Srbiji (Velvet farm), sa oko 2.000 muznih krava, pa farma “Gabrić” u Bačkim Vinogradima kod Subotice sa 1.700 što ovaca, što koza, sa 300 hektara sertifikovanih organskih površina, farma organskih jaja Stevice Kračunjela u selu Dupljaja kod Bele Crkve... To znači da je u Vojvodini organizovanost u okviru organske proizvodnje jako ozbiljna.
Pijaca organskih i tradicionalnih poljoprivrednih proizvoda „Moj salaš“ postoji 10 punih godina. Za sve te godine nikada se nije desio neki incident vezan za upitnost onoga što se nudi na toj pijaci. Pijaca je tako postala znak sigurne i bezbedne hrane. To je rezultat našeg strpljivog rada i učenja, ovih ljudi koji se pojavljuju kao proizvođači i prodavci na pijaci. Pijaca „Moj salaš“ je postala brend i došlo je vreme da razvije svoje organke i po drugim gradovima Vojvodine. Naš plan za sledeću godinu je da ona zaživi u nekim drugim centrima Vojvodine, možda Pančevu, Subotici, Zrenjaninu...
Potrošači su pokazali da im je pijaca „Moj salaš“ pouzdan snabdevač tako što dolaze iz drugih gradova Vojvodine i iz Beograda. Moj san je da dovedemo veći broj potrošača, organizovanih grupa, iz Beograda, da kupuju na pijaci „Moj salaš“.
Krajem oktobra smo, u saradnji sa GIZ-om, na Čeneju organizovali pilot prodaju na kućnom pragu, tzv. Dan otvorenih farmi, jer se odavno osetila potreba da potrošači dođu na mesto gde se hrana proizvodi. To je jedan model koji odavno živi u EU, SAD i Kanadi, gde ljudi vole da odu na farmu i da kupuju na farmi. Ne samo zbog toga što je taj proizvod na farmi u tom momentu svežiji, jeftiniji, nego što uključuje izlazak u prirodu, i kontakt sa prirodom, uz druženje sa decom, da i ona osete dobrobit kontakta sa prirodom ubiranja hrane na licu mesta. Udružilo se dvanaestak poljopirvrednih proizvođača i iskoristilo lep prostor domaćinstva porodice Letić za organizovanje prodaje organskih proizvoda. Verujem da ljudi, koji su te subote došli, da su stvarno uživali. Ovakav način kupovine bi mogao lepo da zaživi već na proleće, jer zbog hladnog vremena i manjka poljoprivrednih proizvoda na otvorenom, sada nema pun efekat. Ono što je sigurno je da to nije bilo za jednokratnu upotrebu nego sa velikom željom da se pokaže da se može.
Uspehu rada Zelene mreže doprinelo je i uspostavljanje generacijskog balansa - iskustva starije generacije i energije madih ljudi željnih znanja, vrlo ambicioznih da se ostvare u ovoj oblasti. Ja vidim da ima perspektive u ovome zato što ti mladi ljudi okupljeni oko Zelene mreže Vojvodine uklučivanjem u pojedine porjekte uzrastaju. Već sada postoji cela grupa obrazovanih mladih ljudi koji su stručni, i koji mogu vrlo samostalo da se ostvare. Kao njihov mentor je zaslužna prof. dr Branka Lazić, koja je svoje znanje i iskustvo, posvetila upravo uzdizanju mladog kadra, a Zelene mreža Vojvodine im je pružila priliku da se ostvare u nekom drugom načinu razmišljanja. Rad kroz nevladin sektor je drugačiji nego što je rad u nekoj firmi koja posluje po ustaljenim principima. Rad u nevladinom sektoru pruža mladim ljudima mogućnost da budu maštoviti, ambiciozni, kreativni, i na kraju uporni, da vide da njihov rad može da se isplati, da se ostvare i da prošire svoje kapacitete. Svi oni koji prođu kroz rad nevladinog sektora dobiju jednu veliku sigurnost u svojoj struci.
Početkom oktobra bila sam na Svetskom kongresu organske poljoprivrede (IFOAM Organic World Congress), u Istanbulu. Tamo je eksplicitno rečeno da 70% hrane u svetu dolazi sa malih farmi. To je dobar signal, jer su kod nas u proseku mali posedi, i to jeste izlaz za male proizvođače koji ne mogu biti konkurentni velim farmerima, da se pronađu u organskoj proizvodnji, da se sigurna i kvalitetna ponuda hrane uveže sa turizmom, sa posebnom ponudom. To jeste izlaz za poljoprivedu i može biti potencijal svakog domaćinstva. Prof. Branka Lazić je razvila jedan sistem edukacije žena za izradu biobašta koja može da hrani porodicu i da ima viškove za tržište, a to nije mala stvar - zaključila je Olivera Radovanović.