„Slatki trag prošlosti“, izložba koja je krajem prošle, 2013. godine, izazvala veliko interesovanje, izašla je iz Muzeja grada Novog Sada, gde je postavljena, i nastavila da živi na manifestacijama i festivalima. Na taj način su se autorke ove izložbe, Olja Maglovski i Danica Ivančević, koje su uz pomoć recenzenta i konsultanta, Tamare Ognjević, istoričara umetnosti, gastroheritologa, realizovale ovu zanimljivu temu, potrudile da “Slatki trag prošlosti” živi i u budućnosti.

„Slatki trag prošlosti“ je nastavio da živi kroz poslaticu, gastronomiju, kroz kuhinju sa naših prostora, i posle učešća na „Gastrokutku“ na Poljoprivrednom sajmu, i na manifestaciji „Food Talk“, koji je organizovala Color Press Group, da spajaju instituciju državnog muzeja sa privatanim Muzejom kuglofa i kolača „Gea“ iz Sremskih Karlovaca. Taj poduhvat predstavljanja gastronomije kakva je bila, ne bi bio moguć bez poslastičarnice „Vremepolov“, i čuvara poslastičarskog blaga Nemanje i Jasmine Kovačić. Kovačići poseduju predmete iz najstarije novosadske poslastičarnice koja se nalazila u kući kod “Gvozdenog čoveka” koju je krajem XIX veka preuzeo poslastičar Haker trudeći se da održi i renome prethodnikovih čuvenih krempita.
Tako se širi priča o starim novosadskim poslastičarnica, od kojih su do pred kraj Prvog svetskog rata posećivali Novosađani: kod pomenutog Hakera, koju je 1913. godine otkupio Jakob Dornšteter i pretvorio u elitnu poslastičarnicu u kojoj se okupljao otmen svet, pa poslastičarnica “Kod Šula“ u Glavnoj ulici, poznatu po tortama, i “Kod Kitke” u Jevrejskoj ulici, u koju su Novosađani išli na minjone. I podsećanja radi, da i danas neke poslastičarnice čuvaju duh prošlosti, u kojima još i danas mogu da se probaju neke od tih slatkih delicija: u City-ju, kod Nešića i Carigradu.
Olja Maglovski objašnjava da je istovetni cilj prikaza: začina, umetnosti dekoracije itd. da se prikaže istorije naše gastronimije kroz XIX i XX vek.
A tu je i priča o kuglofu, koji je nastao prilikom druge opsade Beča (1683. godine), kada su Turci pokušali da osvoje prestonicu. Za kuglof se vezuju specifični rituali, zato što je u obliku sultanove kape, odnosno turbana, i Austrijanci su ga napravili posebnim povodom. Želeći da odbrane svoju carevinu, oni su napravili poslasticu koja simbolizuje jedenje neprijatelja. Da li zbog kuglofa, ili nečeg drugog, tek Turci nisu uspeli da uđu u Beč, tako da hrana osim gastronomskog, ima i simbolični, magijski karakter.
-Posebno bih izdvojila kuglof sa ukusom Bermeta, onog čuvenog slatkog vina iz Sremskih Karlovaca, koji su Francuzi doneli na ove prostore, i čija se receptura odomaćila, posebno među Karlovčanima. Bermet su doneli monasi-cisterciti (XIII vek) iz pokrajine Šampanj u Francuskoj, koji su na Petrovaradinskoj steni podigli manastir, a
Karlovčani taj kult preuzeli i zahvaljujući položaju svojih vinograda, i svojoj izuzetnoj klimi, imaju čast i privilegiju da proizvode to divno slatko vino, za koje se veruje da je služeno i na Titaniku - kazuje Olja Maglovski i nastavlja:
-Zanimljivo je da je kolač od sira prvi put napravljen verovatno na grčkom ostrvu Samos, gde su pronađeni kalupi za, i danas popularan-chees cake, koji se konzumirao i na prvim Olimpijskim igrama 776 g. p. n. e.
Kolači koje su pravili stari Grci uticali su na rimsko, a preko ovog i na vizantijsko poslastičarstvo, a nakon turskog osvajanja Vizantije uticali i na tursko nasleđe, koje su ovi u svojim osvajačkim pohodima preneli u zapadnu Evropu.
Ove priče su zahvaljujući Tamari Ognjević, utemeljivaču nove naučne discipline - gastroheritologije, koja radi isključivo na osnovu dokumentovanih, proverenih informacija, doprle do svih nas – obavestila je Olja Maglovski.
Danas nam je skoro sve dostupno i možda smo zato sve neosetljiviji za određene fine sadržaje. Paradoksalno je da smo u svom tom silnom obilju sve dalje od stola, sve manje koristimo zadovoljstvo porodičnog, i bilo kojeg drugog okupljanja oko trpeze.
Hrana, ma kako lepa, nije ništa, kao ni bilo koja druga vrsta lepote, ako se ne deli sa drugima, a Muzej grada Novog Sada nam ne dozvoljava da to zaboravimo.