Sve se veći broj ljudi u Srbiji, uglavnom kuvara, bavi drevnom veštinom-umetnošću rezbarenja voća i povrća tzv. karving art-om.
Karving je nastao u Kini, potom se proširio na Tajland. Njegovim početkom se smatra jedan kraljevski festival održan u XIV veku (1364), kada je sluškinja kralja Hraruanga Nang Nopamara poželela na jedinstven način ukrasi svoj splav, pa je izrezbarila cvet od povrća. Kralja je to toliko impresioniralo da je naložio da svaka žena treba da nauči ovu novu umetnost. U prvoj polovini XX veka, na Tajlandu se karving uvodi u osnovne škole, gde učenici od jedanaeste godine izučavaju tehniku - Karving Art. Sredinom devedesetih godina prošlog veka, ova tehnika je preneta i na ostale kontinente.

Pomoću ove veštine se lubenice, dinje, jabuke, šargarepe, rotkvice, bundeve, tikvice, cvekle, krastavci, šampinjoni, praziluk, mogu pretvoriti u prava mala umetnička dela, koja će ukrasiti i dati svečaniji ton nekoj trpezi.
Za majstore-umetnike koji se bave karvingom potrebno je samo samo odgovarajuća namirnica i puno mašte, ideja, smirenosti, stpljenja, talenata… Vrhunski majstori karvinga koriste složenije alate za izradu komplikovanih formi, ali za početnike je dovoljan thai nožić, a u kućnoj radinosti može da posluži običan oštar nož.
Svrha ovako izrezbarenog voća i povrća je da se hrana učini privlačnijom i da otvari apetit
Jasmina Rajić Ščuric, kuvar po profesiji, oko dve godne se bavi ovom vrstom ukrašavanja. Ideja da se time bavi došla je pre dve godine, kada je videla školskog druga kako to radi, i bila je to ljubav na prvi pogled.
Ona u startu razbija predrasudu da su za ovaj filigranski posao ptrebni dobri živci.
-To uopšte nije tako. To je nešto što meni lično znači nirvanu i poredim je sa pecanjem. Drugo je kada se radi nešto komercijalno, po porudžbini, a taj neko ne zna, nije stručan, a hoće svašta ili nemoguće. To je uvek rad pod stresom, ali to je druga dimenzija. Čak i na takmičenju kada kreneš da rezbariš, isključiš se. Kada se radi za dušu oseti se sva lepota oblikovanja šara i ukrasa po plodovima - tvrdi Jasmina Rajić Ščuric.
Ona objašnjava da je smisao bavljenja ovim, pre svega izazov uraditi nešto za šta postoji samo kao zamisao, nikada kao gotova šema. Nikada onaj ko radi nije siguran gde će ga trenutak odvesti, i svaki put je drugačije. Karving majstori ni ne pokušavaju da naprave isti rad, jer poenta je, kao i kod svakog umetničkog dela, da se stvori orginal.
Za rezbarenje jednog komada voća ili povrća potrebno je od jednog sata pa naviše. Na takmičenjima važe druge propozicije i radi se po nekoliko namirnica.
Jasmina Rajić Ščuric je na II Carving Cup Relax 2014, u Kovačici, održanom 1. i 2. avgusta, u kategoriji Black box live, osvojila neplanirano, ali zasluženo drugo mesto. Volela bi da se usavršava, ali je to jako skupo. Jedan od načina na koji može da se pokupe nova znanja su svakako takmičenja i misli da ih što više posećuje.
Karving majstori se slažu da su lubenice i bundeve najdekoreativnije, ali kada one „prođu“ uvek se nađe neko voće čija se površina može učiniti atraktivnijom. I dok sa lubenicama nikada nisu sigurni kako će šta ispasti, jer se uvek javljaju nepredviđeni elementi, bundeva je posebno zahvalna za rad, zbog tvrde kore koja dozvoljava da se na njoj rade najkomplikovanije šare.
Karving još uvek nije dovoljno poznat kod nas. Ljudi se još uvek u čudu zaustavljaju pred, najčešće mladim ljudima, koji šaraju po voću. Koliko je to atraktivno i dopadljivo ljudima govori podatak da je na Novosadskom sajmu u aprilu njihov štand bio najposećeniji.
Ove kreacije koriste se za raznorazne prilike, najčešće za švedske stolove na svadbama, u svečanim prilikama, a rade se i kompletni voćni stolovi. Međutim, koliko god da je to lepo od toga se, u Srbiji, ne može živeti, sa žaljem konstatuje Jasmina Rajić Ščuric.