Za kombinaciju žene i vina, mnogi će reći da je idealna. Ima onih koji smatraju da je predinamična, preekspresivna, čak fatalna. Ima i onih koji veruju da žena i vino funkiconišu samo na relaciji ili-ili, i da se u potpunosti može uživati ili u ženi, ili u vinu, zajedno nikako. Bez obzira na različite poglede, žena u vinarstvu je sve više, a njihova uloga sve zapaženija.

Ana Luković, marketing menadžer Vinarije Tikveš (Kavadarci), jedna je od žena čiji se stav o vinu poštuje, iako je vinarstvo u Srbiji, iz neobjašnjivih razloga vezano za muškarce. Ona je mišljenja da nije suština u podeli poslova na muške i ženske već na to kako ko radi, kako ko pristupa poslu. Po njenom mišljenju, žene pristupaju poslu na jedan drugačiji način, sa više emocija, suptilnije, i poseduju neku drugačiju, kreativnu energiju. To je najčešće nešto što muškarcima nedostaje. Ona dodaje da je npr. degustacija, prema zakonima evolucije, prirodnija ženama no muškarcima, i da u vremenu sadašnjem, sve više pronalaze sebe u tome.
-Drago mi je da su žene sve više uključene u ovaj posao i da se u njemu lepo snalaze, samo je pitanje vremena kada će to svi da shvate. Volela bih da se zanemari činjenica da li je somelijer ili enolog muškarac ili žena, i da je jedno važno kakav je ko somelijer i enolog, da li poznaje materiju ili ne, da li je neko stručnjak ili ne. Jer, koliko je ko kvalitetan kao stručnjak, personalno je pitanje, a ne pitanje muško-ženskog pola.
Tražile smo emancipaciju, koja je, po meni dovela do pogrešnih rezultata. Simptomatično je da žene danas mnogo više rade, ne samo od svojih partnera, već i od žena koje su živele u nekom ranijem periodu, i ulažu 200% svojih kapaciteta u porodicu, decu, kuću, i sve zahtevniju profesiju, kako bi sve postigle. Tražile smo da se uključimo u društvene tokove, ali nismo uspele da uključimo muškarce u porodične poslove. Muškarci su, nasuprot ženama, ostali nemi posmatrači dešavanja, bez inicijative da bilo šta promene u npr. kućnim poslovima. Zato žene moraju na tome da rade mnogo više. Posebno majke mogu da utiču na svoje sinove, da ih vaspitavaju u smislu da je posao deljiva kategorija, i da ženama, koje rade paralelno sa njima, pomognu tako što će raditi poslove koje do sada nisu bili karakteristični za njih.
U mnogim zemljama još uvek žene nose feredže i bore se za osnovna ljudska prava. Često kažem da se mi nalazimo u srećnijoj, prosvećenijoj polovini sveta, da imamo visoku odskočnu dasku, da nismo počele od nule. Žene sa zapada su doneklne uspele da se izbore sa tim, sada je na nama da isto to učinimo, da se izborimo za prostore i delatnosti u kojima nas ranije nije bilo - rekla je Ana Luković.
Ana Luković se 15 godina bavi marketingom, a od toga 10 godina vinskim marketingom. Posao ju je usmerio na to da je morala malo više da se specijalizuje, da odsluša mnogo obuka, prođe mnoge seminare, zahvaljujući čemu je dostigla zavidan profesionalni nivo. Osim toga što i privatno uživa u vinu i hrani, njen suprug, Igor Luković je poznati stručnjak za vino, pa tako kod nje nema jasne granice gde prestaje posao, a gde počinje privatan život.
Za nju je vino uživanje, predah, trenutak koji odvojite za sebe, jer vino ne možete da popijete na eks, nego vas „tera“ da sednete i malo promišljate ili sanjate.
-Ono što nama svima fali u ovom užurbanom svetu je čaša vina, za koju se vezuje sve što je lepo, opušteno, posebno ako se nalazite u dobrom društvu - kaže naša sagovornica, smatrajući da smo sa vinskom kulturom počeli da razvijamo i estetiku života. Sa kakvom pažnjom biramo vino, čašu iz koje ćemo piti i društvo za ovaj užitak, sa istom takvom pažnjom ćemo organizovati kompletan naš život: od slike na zidu dnevne sobe, do serviranja obroka, izbora hrane, ponašanja...
Zato je sasvim pogrešna i podela na „muško“ i „žensko“ vino, jer vino briše razlike. Ljudi koji to ne vide su ljudi pod stegom, ograničeni, ali kada jednom poruše barijere i otvore svoj um prema vinu, kultu hrane, drugačijim očima će gledati na svet i početi u svemu nešto lepo da pronalaze.