Razumeti suštinsko značenje pop art-a znači shvatiti svet koji nas okružuje.
„Ovo je moderan svet i on je divan“, izjavio je vodeća figura pop art-a, Endi Vorhol, čarobnjak koji je, služeći se umetnošću kao alhemijom, uspevao da obične, trivijalne stvari promoviše u umetnička dela.
Nataša Gegić Raletić, žena, slobodna umetnica, majka dvoje dece, predstavnica generacije mladih novosadskih umetnika, spoljašnji svet posmatra kroz dioptriju optimizma i radosti, koju nosi u sebi, sa sobom, i čini ga lepšim i poželjnijim za život.

Slikajući najčešće pejzaže i portrete, kao delove urbanog sveta, Nataša Gegić Raletić se trudi da poveže spoljnu predstavu o životu i stvari u njemu, sa svojim unutrašnjim bićem. A to biće vrca od energije i životnog optimizma. Zato su njene slike vesele, živih boja i mame na osmeh.
Ona je drugačija i njene slike se razlikuju od svih drugih. Njen umetnički rukopis je prepoznatljiv, vrlo jasan i vrlo iskren, oštrih linija. Retko kada meša boje. Na njenim slikama one su uvek čiste, vedre, to su boje sunca, proleća i leta, a crno i braon skoro nikada ne koristi.
-Mene je kroz studije vodio pop art. Negujem vrlo naglašen „plakatski stil“. Diplomirala sam grafiku, izazovnu ali fizičku veoma zahtevnu, koja se smatra više muškim smerom, iako se za nju češće opredeljuju žene. Uvek su moje grafike bile pune boja, retko kada sam radila crno-belu varijantu, što je podrazumevalo mnogo više rada. Zahvaljujući tome što se na akademiji uvek dotakneš i slikarstva, i vajarstva, intermedijalnih istraživanja, po završetku AUNS-a sam se usmerila na slikarstvo, jer je mnogo jednostavnije kod kuće raditi sa platnom i sa bojama, nego grafiku sa presom, priznaje umetnica svoj beg u slikarstvo u kojem, kao i u životu ne voli da vara, jer bi onda varala samu sebe. Voli islikavanje, ali od onoga što ona radi ne može (i ne želi) da pobegne. Kroz svoj rad ona govori jasno i oštro, bez uvijanja, jer takva je ona. Hrabro vodi borbu na svim frontovima, i onom privatnom i ovom profesionalnom.
Tako se u vremenu današnjem, u vremenu sumornom, za svoj lični status, i za status umetnosti uopšte, bori umetnica koja oko sebe širi radost, zato što je to njena priroda, i zato što joj je u životu lepo, jer je napravila da joj bude lepo. Tako razmišlja i tako joj se dešava. Svoj optimizam reflektuje i na platnu, te je dovoljna jedna njena slika da razbije dosadu i prazan zid.
Nataša Gegić Raletić ne voli da priča o sebi, pušta da drugi govore o njoj. Jedan od njenih najvećih fanova je njena sestra, Tamara Ekmeščić, čiji je stan mala galerija Natašinih slika, a to znači pun veselih boja i optimizma.
Od pre tri godine, Natašina prijateljica, Dragana Bojović, fitnes instruktor i pisac romana: „Biti bolji“ i „Biti pametniji“ (Otvorena knjiga, Beograd), kaže da su Natašine slike zapravo njena kolorisana ličnost i potpuno posebne.
-Nataša je izgradila svoj prepoznatljiv stil, i što više pratite njen rad, sve vam je razumljivije i dopadljivije to šta ona radi. Često na prvi pogled deluju suviše pop art, ali se na kraju svi u njih zaljube. Gotovo je nemoguće ne poistovetiti njenu ličnost sa njenim slikama. Oko mene su svi apsolutno opsednuti njenim radovima i interesantno je da je ljudi prvo upoznaju, i zavole je, a upoznavajući nju sve više im sviđa i njen rad, što nije problem, jer i ona i njene slike bukvalno plene pozitivom.
Nataša Gegić Raletić zbog porodičnih obaveza retko učestvuje na kolonijama, ali je već drugu godinu za redom na Likovnoj koloniji „Podrum Miljević“, jer joj se sviđa gostoprimstvo i briga o umetnicima porodice Miljević, verovatno zato što domaćini poznaju i vole umetnost, a ona vino. A to je dovoljan razlog da se njene slike nađu među onima koje će oplemenjivati restoran etno domaćinstva „Podrum Miljević“ i koje će svi koji odu tamo, moći da vide.