Svečanom akademijom, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu je 21. novembra obeležio jubilej, 60 godina postojanja. To je bila prilika da se uz prisećanje na minuli period, zaslužnim institucijama i pojedincima uruče specijalna priznanja.
Dekan Poljoprivrednog fakulteta, prof. dr Milan Popović, tim povodom je veliki broj zvanica, akademika, profesora, predstavnika medija podsetio je da je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu osnovan 1954. godine, odlukom Narodne skupštine ili Ukazom o osnivanju dva fakulteta u Novom Sadu, Filozofskog i Poljoprivrednog.

Fakultet je imao jedan studijski program opšteg smera i profesore sa Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda, Zagreba i Sarajeva, kao i sa Šumarskog fakulteta sa Univerziteta u Beogradu.
Prva predavnaja prve generacije održana su u prostorijama Kasarne artiljerije koje su po odluci Narodnog odbora grada Novog Sada ustupljene fakultetu, ali se brzo uvidelo da to nije zadovoljavajući prostor i prišlo se izgradnji paviljona u kojim se ovaj fakultet nalazi i danas: prvo paviljona za ratarstvo (useljen 1957. godine), dve godine kasnije paviljona za stočarstvo, a nekoliko godina i ostala dva paviljona. Arhitekta je bio poznati Sibin Đorđević, koji je svoju specijalizaciju radio kod još poznatijeg Le Korbizjea u Parizu.
Prof. dr Lazar Stojković je bio prvi dekan fakulteta, prvi rektor i prvi počasni doktor nauka Univerziteta u Novom Sadu. Interesantna su njegova obraćanja prvoj generaciji studenata, kojima je ukazao na značaj i važnost Poljoprivrednog fakulteta za kulturni i privredni razvoj ne samo AP Vojvodine, već čitave zemlje, koja su ostala kao zavet, vizija i misija svih budućih generacija studenata i profesora ovog fakulteta. Vođen tom vizijom fakultet je gradio svoj put razvoja svih ovih proteklih godina.
Dekan je napomenuo da je deleći sudbinu društva fakultet imao i svoje uspone i padove, ali svaka generacija se trudila da napravi bar mali iskorak ka boljem, lepšem i prepoznatljivijem fakultetu ne samo u zemlji, već i u širem, evropskom prostoru.
Zatim je prisutne podsetio na velika imena gde uz prof. Stojkovića, stoje prof. Drezgić, prof. Borojević, prof. Stojanović, koji su svojim autoritetom snažno doprineli osnivanju univerziteta i njegovom razvoju. I po broju akademika, Poljoprivredni fakultet može da se pohvali kao malo koji, a među njima i najvećih autoriteta iz svetu nauke. Poljoprivredni fakultet u godini jublija može da se pohvali brojem od 800 upisanih studenata u junskom upisnom roku, a da je bilo mogućnosti, bilo bi ih duplo više. Polaznici 61. generacije studenata, koji su poželeli da stiču znanja iz poljoprivrede, školske 2014/2015. godine mogli su da izaberu jedan od petnaest akreditovanih studijskih programa. Na ovim studijskim programima na svim godinama studija na Poljoprivrednom fakultetu je trenutno preko 3600 studenata. Upisana je deveta generacija mastera sa oko 160 studenata, i sedma generacija na doktorskim studijama sa 92 studenta. Blizu 4.000 studenata trenutno studira na sva tri nivoa studija. -Nastava je osnova i naš prioritet i trudimo se da tom prioritetu stvorimo što bolje uslove u svakom pogledu, da uredimo prostor gde se održava praktična i teorijska nastava, i ogledna polja, i farme i eksperimenatalne životinje, a sve sa ciljem da bi uspešnost i prolaznost naših studenata bila što veća. Ona može biti merena na različite načine, ali brojkama izražena za ovih 60 godina stigli smo do skoro 9.000 diplomiranih inženjera, preko 300 mastera, preko 900 magistara i blizu 800 doktora nauka - istakao je dekan Milan Popović, ali i dodao da je pored nastave i nauka jednako važan prioritet. Uspeh i vrednost naučnih radova može se meriti brojem onih objavljenim u referentnim časopisima, naričito poslednjih godina (2012. godine objavljeno je 150 naučnih radova).
Za kvalitet nauke potrebne su kvalitene laboratorije, sofisticirana oprema poslednje generacije, a za biotehnologiju potrebne su laboratorije pod otvorenim nebom. Posledice intenzivne nastave i naučne aktivnosti jeste i međunarodna saradnja. Poljoprivredni fakultet je domaćin mnogobrojnim delegacijama, pojedincima iz raznih naučnih institucija iz zemlje, Evrope i sveta, što rezultira velikim brojem potpisanih ugovora koji govore o saradnji bilo po programima nastave, bilo po programima nauke.
-Celoživotno učenje je ono čemu pridajemo veliku pažnju, kroz seminare, simpozijume, savetovanja. Ponekad je naš amfiteatar premali da primi sve zainteresovane koji hoće da čuju najnovija saznanja iz oblasti poljoprivrede. Negujemo i izdavačku delatnost i svake godine promovišemo nova izdanja. Za poslednje tri godine fakultet je investirao oko 160 miliona dinara (preko milion i po evra), sopstvenih sredstava sto miliona (oko milion evra), i 60 miliona dinara (600 hiljada evra), po osnovu različitih projekata. Sve je to investirano u prostore, opremu i druge prateće sadržaje da bi kvalitet nastave i nauke podigli na što viši nivo. I za sve ono što je fakultet danas zaslužne su mnoge generacije. A mi danas, akteri ove svečanosti ostajemo im duboko zahvalni - zaključio je na kraju prof. dr Milan Popović.

Više fotografija pogledajte  o v d e.