Bogat i sadržajan program VI Međunarodnog sajma turizma i seoskog turizma, kao i II sajma zimnice i domaće radinosti, koji su održani na Šumadija sajmu od 27. do 29. novembra u Kragujevcu, ono je što se poslednjih godina od ovih manifestacija i očekuje. Preko 120 izlagača i više hiljada gostiju potvrdili su da je ova manifestacija bitan promotivni faktor ne samo za region, već i za područje cele Srbije.

Turizam traži nove izazove i nove destinacije. Srbija, za strance, ali i za domaće turiste, nedovoljno otkrivena, priključila se ovim izazovima i ponudila ono najlepše što ima, a to su njena sela. Domaćinstva sa očuvanom tradicijom, navikama, običajima, nude domaću hranu, čist vazduh, prirodne lepote Šumadije, mogućnosti poseta kulturno-istorijskim spomenicima, raznim vidovima rekreacije i bavljenja korisnim sadržajima. Nove tendencije u turizmu i zahteve turista prepoznao je i Šumadija sajam, jedino profesionalno sajmište južno od Save i Dunava koje je, osim orgninalne ideje, u mogućnosti da pruži sve potrebne uslove i usluge korisnicima, kako izložbenim prostorim, opremljenim medija centrom, prostorom za promocije, prezentacije i edukativne programe i radionice. Direktor Javnog preduzeća Gradsko sajmište-Šumadija sajam, gospodin Dragan Kuburović, govori o razlozima dobrog pozicioniranja ovog sajma, i stajanja rame uz rame sa sajmovima u Beogradu i Novom Sadu.
-Šumadija sajam posluje od 2005. godine, što znači da smo devet godina prisutni na sajamskom tržištu. Od 2007-me egzistiramo u prostoru Hale 1, i to se može smatrati početkom našeg sajamskog života. U početku smo „kupili“ tuđa znanja i pratili kalendare sajmova u Beogradu, Novom Sadu, kao i onih iz regiona, da bi već 2010/2011. godine isprofilisali sedam-osam manifestacija. Danas, 2014. godine, organizujemo desetak standardnih manifestacija. Postoje i manifestacije koje mi zovemo „Kućni sajmovi“, gde privatne firme uzimaju halu na tri-četiri dana, prezentuju svoje proizvode ili svoje usluge i na jednom mestu izvrše prezentaciju i ujedno okupe sve svoje potencijalne partnere.
*Kragujevac je industrijski, a sve više i sajamski grad. Čini se da je najznačajnija sajamska manifestacija ona posvećena ruralnom razvoju, ka čemu poslednjih godina teži i cela opština, i što bi trebalo da bude karakteristika ovog podneblja?
-Slobodno mogu da kažem da je sajam postao lice grada Kragujevca. Sve što vredi, što treba da se prezentuje, slika koja treba da se pošalje iz naše zemlje u svet i predstavi nas na najbolji način, predstavljeno je na ovom sajmu. Na sajmovima se diretno ukrštaju ponude i tražnje. Što se tiče grada Kragujevca, on je bio i sada je industrijski grad, zahvaljujući automobilskoj i vojnoj industriji, ali sajam najbolje prezentuje dostignuća kako u indrustriji, tako i u pružanju usluga i u svemu ostalom. Ovaj sajam je počeo kao Sajam turizma opšteg karaktera, ali u ovoj branši čovek teško sam može da opstane. Zato smo sa našim partnerom, Gradskom turističkom organizacijom Kragujevac, razmišljali kako naći neko svoje mesto na sajamskoj mapi. Na osnovu nekih njihovih instrukcija, ušlo se u projekat seoskog turizma, i to se pokazalo kao pun pogodak.
*Činjenica je da ovaj sajamski prostor postaje mali. Da li postoje planovi da Šumadija sajam proširi svoje kapacitete?
-Hala je već sada tesna, a ima toliko zainteresovanih izlagača da se popuni još jedna hala. Od samog osnivanja sajma postoji projekat za tri sajamske hale, i već 2006. godine, kada mi praktično nismo imali neki ustaljen sajmasnki kalendar, bili smo zanimljivi za Celjski sajam: za strateško partnerstvo, ulaganje u Celjskog sajma u Kragujevački sajam. Na žalost to se tada nije desilo, ali 2013. godine dešava se slična situacija, kada počinje interesovanje jednog stranog partnera za ulaganje u sajam i nadam se da će se to i ostvariti.
*Očigledno da bez promocija nema napretka. Šta je konkretno Šumadija sajam uradio da promocija proizvoda dostigne neki viši nivo?
-Mi stalno radimo na podizanju kvaliteta pružanja usluge kroz bolju izložbenu ponudu, i trudimo se da svake godine zanovimo štandovsku opremu, jer to je ono što daje draž jednom predstavljanju. Mogu da kažem da smo postogli određene rezultate u tom pogledu, ali za nešto ozbiljniji izlazak i u zemlji i van nje, mora da postoji neko partenrstvo, da li sa partnerom iz inostranstva ili zemlje, svejedno. Mora neko da uloži da bi se sajam proširio sa još jednom ili dve hale, da bi osim kvaliteta i kvantitetom zadovoljio potrebe i ukuse izlagača, posetilaca, ali i poslovnog sveta, da bi izašao van granica naše zemlje.
*Ova manifestacija je ocenjena kao „događaj od izuzetnog značaja“ za grad Kragujevac. Kako je Šumadija sajam doprineo razvoju opštine Kragujevac, i kako je propagiranjem seoskog turizma uticao na svest ovdašnjih stanovnika?
-Dovoljan je samo podatak da je ovaj deo grada, gde se nalazi sajamska hala, nekada bio periferija. Ova lokacija je danas atraktivan deo grada, sajamska manifestacija veoma posećena, a sve više ljudi shvata da je razvoj seoskog turizma mogućnost ekonomskog prosperiteta čitavih porodica, isplativ dopunski posao ili nešto gde bi se mogli plasirati svi proizvodi izrađeni u domaćoj radinosti, od zimnice do ručnih radova - objasnio je gospodin Dragan Kuburović.