Turistička organizacija Žabalj, organizovala je u petak, 6. decembra, u tamošnjem Lovačkom domu, smotru natvanu „Nova vina Potisja”, manifestaciju započetu 2011. godine, koja ima za cilj da promoviše tzv. “male” vinarije od Subotice do Titela. Osim degustacije i prodaje vina, u okviru manifestacije svake godine se sprovode i predavanja vezana za prouizvodnju vina. Ove godine zanimljivo izlaganje imala je Jasmina Beljan-Iskrin, direktorka Turističke organizacije opštine Sremski Karlovci (TOSK) , koja je na molbu koleginice Marije Čupić, direktorke Turističke organizacije Žabalj, ovoga puta govorila o razvoju Vinskog puta Fruške gore, a ekskluzivan intervju dala je i za naš portal.

-Pretpostavlja se da je vinogradarstvo i vinarstvo bilo prisutno na Fruškoj gori od cara Proba (III v), ali se pouzdano zna da su se gajile crvene sorte grožđa, koje je filoksera, krajem XIX veka satrla, pa su ostale samo bele sorte. U proslednje vreme uzgajaju se i jedne i druge i mnogo se radi na novim zasadima, obnavljanju mehanizacije, ali i na poboljšanju prostora za prijem turista - obavestila je Jasmina Beljan-Iskrin. Ona je napomenula da je TOSK osnovana 1996. godine. Do tada su u Sremskim Karlovcima postojale mahom neregistrovane vinarije, i nisu primale turiste, pre svega zbog nedostatka prostora, a i vinari nisu shvatili turističke mogućnosti onog čime se bave.
-Od 1996. godine TOSK je sagledala situaciju, a imali smo i otvorene pozive ljudi koji su tražili degustacije vina, i u toku prve godine uspostavili smo dogovor sa dve vinarije. Kada je to ozbiljnije krenulo, i bilo više turista, i sami vinari su uvideli mogućnost prihodovanja, pa su poradili, pre svega na kvalitetu vina, u čemu im je veliku podrušku pružio Institut za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, počeli su da se koriste prohromski sudovi, dosta uradilo i na marketingu. Točenje vina i plastična ambalaža zamenjena je staklenim flašama. Kada su vinari uvideli dobit od poseta turista, registrovali su svoje vinarije, počeli su da grade ili pregrađuju posebne prostore u koje su mogli da dođu turisti da degustiraju vino. Danas u Sremskim Karlovcima ima 17 registrovanih vinarija koje primaju turiste. To je vrlo značajno, jer su to osnovni uslovi za ulazak na vinski put.
Turistička organizacija Srbije je sa nadležnim Ministarstvom pre pet godina ustanovila deset vinskih puteva u Srbiji, a jedan od njih je bio Vinski put Fruške gore. Sada ima 13 vinskih puteva, a Turistička organizacija Sremski Karlovci je postala neka vrsta informativnog centra vinskog puta Fruške gore. To znači da mi možemo da informišemo turiste, i posrednici smo između turista i vinara. Mi nismo agencija, mi ne vršimo degustacije, ali preporučujemo turistima gde to mogu da rade, pa smo tako u toku prošle godine preporučili 16.000 degustacija.
Kada smo postavljeni kao informativni centar, shvatili smo da nam nedostaje materijal, i napravili smo kompletnu bazu podataka svih registrovanih vinarija na Fruškoj gori i onih koje primaju turiste. Tada je na vinski put ušlo 40-tak vinarija za koje smo uradili bazu podataka sa adresama i kontaktima, njihovim fotografijama i sa vrstima vina. U tu brošuru smo stavili i mapu vinskog puta, sa podrumima i objektima za degustaciju.
Problem je bila i signalizacija koja nije bila do kraja postavljena, jer teško je bilo označiti Vinski put Sremskih Karlovaca s obzirom na veliki broj vinarija skoncentrisanih na malom prostoru, uske trotoare, činjenicu da je sve pod zaštitom. Zato smo tražili posebne standarde za Vinski put Sremskih Karlovaca, a kada smo dobili odobrenje, označili smo i podrume, i postavili putokaze. U centru Karlovaca omogućili smo da svi koji dođu kod nas mogu da uzmu mapu i da po njoj dođu do svake vinarije. I sve što je bilo u nadležnosti TO, svi koraci su urađeni.
Naš posao je strategijski, a strategija je da se preko svih raspoloživih marketinških alata promoviše vinski put. Nisu tu samo sajmovi. Iskoristili smo „plutajuću konferenciju“ Svetske turističke organizacije (UNWTO) u Srbiji (2013), između ostalog, i za promociju Vinskog puta Fruške gore i Negotina.
I danas sam, kroz moju prezentaciju promovisala Vinski put Fruške gore. Ima tu dosta prostora na kojem treba poraditi, posebno na atarskim putevima. Turistička organizacija je sklopila protokol o saradnji sa Turističkom zajednicom Osiječko-baranjske županije, sa kojima planiramo zajedničke projekte finansirane od EU. U početnim fazama je osnivanje LAGA ( Lokalne akcione grupe), na teritoriji Fruške gore, preko koje će opština Sremski Karlovci sa drugim fruškogorskim opštinama: Irig, Inđija, pre svega putem IPARD (IPA Rural Development), pokušati da realizuje projekat uređenja atarskih puteva (baranjsko-osiječka opština je na taj način izgradila 17,4 km) - rekla je između ostalog Jasmina Beljan-Iskrin.
TO Sremski Karlovci uključena je i u projekat otvaranja jednog do tri prostora na Fruškoj gori za degustaciju, i koji bi bili izložbeno-prodajno mesto za vina iz svih (i onih malih) podruma sa vinskog puta Fruške gore. Time bi se dobili novi sadržaji, a istovremeno i rasteretili vinari.
Mnogo ideja, planova iz TOSK moglo se čuti na ovom predavanju, a njihova iskustva i znanja, nesebično podeljena, domaćini su primili sa velikim interesovanjem i ambicijama da po nešto primene i u svojoj opštini. Iskustvo i znanje, u vinskog priči starijih kolega, može doneti samo benefit jednoj mladoj vinskog opštini koja ima velike planove za razvoj i u tom pravcu.