Jasna Đokić, vlasnica raskošnog glasa, vrhunska interpretatorka domaće i strane muzike i ove godine puni beogradske kafane i klubove sa pesmom Nema te, a 2014-tu će pamtiti što je dobila čast od strane Radio-televizije Vojvodine koja joj je omogućila da organizuje svoj prvi solistički koncert u „Studiju M“ u Novom Sadu. Taj koncert je bio propraćen repertoarom koji je pažljivo odabran uz klavirsku pratnju kao i evergrin, a uz tamburaše RTV Vojvodine i dirigentsku palicu Ferenca Kovača izvodila je starogradski i narodni repertoar.

Završila Akademiju muzičke umetnosti, po struci je profesor muzike. Profesionalno pevanjem počinje da se bavi 1998. godine kada se prvi put pojavila u emisiji “Cune i prijatelji”. Tu je primećena od strane muzičkog urednika, Radio Beograda, gospodina Slobodana Bode Nikolića. Sa njegovim numerama se 1998. godine pojavila na festivalu “Stare gradske pesme” u Banja Luci, sa pesmom “Moja čerga putuje”, gde dobija 3. nagradu stručnog žirija. Godinu dana kasnije, na istom festivalu sa pesmom “Eh da mi je, da mi je”, dobija 2. nagradu stručnog žirija.
Zbog školovanog glasa, Jasna je učestvovala uglavnom na festivalima gradske pesme, i postala pevač Radio Beograd-a, gde je snimala trajne snimke sa orkestrom Branimira Đokića i Ljubiše Pavkovića. Nastupala je u emisijama “Leti, leti pesmo moja mila” Nene Kunijević.2000. godine pojavila i na festivalu “Niška jesen”, gde je dobila nagradu za interpretaciju sa pesmom “Pamtiću ljubavi”. Iste godine izdaje svoj prvi CD pod nazivom “Ti I ja” za PGP RTS. 2002. godine postaje članica ansambla Đerdan, pod rukovodstvom gospođe Mire Vasiljević, i tu se uči narodnoj tradicionalnoj muzici.
Iste godine izdaje i svoj drugi CD pod nazivom “Tiho na prstima” za PGP RTS.
2004. godine na festivalu “Moravski biseri” dobija nagradu medija za pesmu “Gorole Goro” Danila i Maje Živković, a dve godine kasnije izdaje svoj treći CD, pod nazivom “Neću laži” za PGP RTS.U ansamblu Đerdan provodi 5 godina, gde postaje prepoznatiljiva po pesmi “Alaj mi je večeras po volji” koju veoma često izvodi na svojim javnim nastupima. Česta gostovanja ima na RTV Vojvodini i učestvovanja 4 puta na festivalu ''Zlatne žice''. Svoj četvrti CD, pod nazivom “Ko je ko” za GOLD produkciju, izdaje 2009. godine.
Učestvovala u mnogim televizijskim i radio emisijama, preko kojih se medijski promovisala. Njene najpoznatije pesme su “Moja čerga putuje” , “Tiho na prstima” , “Ti i ja” , “Pre nego što odeš” , “Baš kao nekad” , “Valcer” , “Ajd’ što je otišo” , “Željo moja davna” , “Dođi kradom” , “Na suzi slaba”. Nešto potpuno drugačije, pojavljuje se 2013. godine, najnovija pesma pod nazivom “Dala sam ti dala”.
*Koja vrsta muzike vas ispunjava?
-Slušam više vrsta muzike, ona koja najviše prija mom biću je pop muzika, a ona koja me ispunjava je ambijentalna i relaks.
*Vaša najveća želja što se tiče muzike?
-Veoma sam kreativna osoba i u poslednje vreme sam počela da se bavim komponovanjem. Volela bih da pesma na kojoj sam donedavno radila naiđe na odaziv publike pošto mi je izašla iz duše i srca. Pesma se zove „Nemam te“, tekst je napisala Dragana Šušteršić, muziku smo radile zajedno, aranžman i klavir Aleksandar Kovačević, violinu je odsvirao Ignac Šen. Pesma je veoma reprezentativna i izuzetno sam ponosna na nju, puna je naboja i emocija, i smatram da je to najlepša pesma koju sam snimila u životu, ako ne najlepša meni najdraža.
*Vaša najveća želja u 2015-toj?
-Moja najveća želja što se tiče muzike je san kao i svakog pevača je da moje pesme budu slušane i da budem prepoznatljiva po njima.
*Gde nastupate?
-Nastupe ugovaram po pozivu. Nemam stalni anganžman, ali hvala Bogu zadovoljna sam svojim radom, ugovorenim poslovima i obavezama koje mi ulepšavaju život i ispunjavaju me.
*Čega se sećate sa samog početka karijere?
-Od sedme godine sam u svetu muzike. Studirala sam klasičnu muziku i solo pevanje, a slušala sam pop, evergrin i stranu muziku. Sticajem okolnosti, život me je poveo drugim putem. Moj prvi javni nastup bio je u emisiji „Cune i prijatelji“. Tada me je primetio muzički urednik Radio-Beograda Slobodan Boda Nikolić, koji me je i pozvao da snimim trajne snimke za Arhivu Radio-Beograda. Ubrzo posle toga, počela sam da pevam u ansamblu „Đerdan“ preko kojeg sam bila veoma zapažena zbog izvođenja pesme „Alaj mi je večeras po volji“ gde sam istu i snimila s ansamblom kao trajni snimak.
Od tog trenutka, obrela sam se u narodnoj muzici koja je najmanje odgovarala impostaciji (postavci) moga glasa, te je usledio dugotrajni rad na takvom muzičkom žanru. Svi moji albumi su kombinacija starogradske, zabavne i narodne muzike. Posle dugogodišnjeg bavljenja estradom, rešila sam da napokon pevam one pesme koje meni najviše leže i s kojima mogu da se predstavim u najboljem svetlu. A to su zabavna, pop i evergrin muzika.
*Da li postoje prijatelji na estradi?
-Ličnog sam mišljenja i velikog iskustva da prijatelji ne postoje na estradi. Uvek sam u životu polazila od sebe i očekivala da će se drugi tako postaviti, što je velika moja greška. Od onog trenutka kada sam počela da radim na sebi i da sebe malo više volim, svi moji prijatelji sa estrade su se našli tamo gde treba da budu, a to nije pored mene. Svakom u životu želim sreću, uspeh i radujem se, ali prijatelja u istom poslu – nema.
*Kako živite običan dan i kako ispunjavate slobodno vreme?
-Dan počinjem zahvalnošću za sve što imam i posedujem, a svoje slobodno vreme ispunjavam i dajem onima koji su uz mene, a to je moja porodica. Šetnja i fizička aktivnost su način mog života, i taj deo dana provodim s prijateljicom Mirjanom koja ima isti stil života. Odlazim na časove joge, engleskog jezika, mnogo čitam i vežbam raznovrsni repertoar, jednom nedeljno, s kolegom Peđom radeći na sebi i unapređujući se.
*Kako birate garderobu za nastup?
-Prilikom izbora garderobe često imam veliku nedoumicu jer uvek spremim jedno, a obučem drugo. Žena sam trenutka i oblačim se onako kako se u tom trenu osećam i smatram da mi to najbolje stoji, jer to tada umem da nosim. Nikada nisam patila od firmirane garderobe, pratim modu, ali na svoj način, ne nosim po svaku cenu ono što je u trendu ako mi to ne stoji. S godinama menja mi se i ukus tako da nešto što sam nosila ranije sada ne bih nikada obukla. U stvari, sve zavisi od raspoloženja da li sam za mirniju ili otvoreniju varijantu.
*Kada ste najsrećniji?
-Sreća je relativna stvar i ona proističe iz naših misli, razmišljanja, naših stanja raspoloženja... Za mene je najveća sreća zagrljaj mog sina Marka, tada su mi ispunjeni i srce i duša. Sam pogled na njega me čini srećnom. Trudim se da budem zadovoljna malim stvarima, jer te sitnice život znače, koliko male a toliko velike.
*Po čemu ćete pamtiti 2014-tu?
-Veliko mi je zadovoljstvo što mi je ukazana čast od strane Radio-televizije Vojvodine koja mi je omogućila da organizujem svoj prvi solistički koncert u „Studiju M“ u Novom Sadu. Taj koncert je bio propraćen repertoarom koji je pažljivo odabran uz klavirsku pratnju. Pevala sam evergrin, a uz tamburaše RTV Vojvodine i dirigentsku palicu Ferenca Kovača izvela starogradski i narodni repertoar. Koncert je bio 2. decembra i veoma sam se radovala, publika je bila oduševljena, mnogo pozitivne energije i emocija.
*Ko je najviše zaslužan za vašu karijeru?
-Najveću podršku u životu sam imala od svoje porodice, a čini mi se najviše od svoje majke, koja je celog života uz mene i koja se raduje mom uspehu kao i ja. Naravno, tu su i moji prijatelji koji me podržavaju, bodre i prate sve što se dešava u mojoj karijeri.
*Da li je za pevanje dovoljan samo glas?
-Mislim da je glas samo jedan od faktora, ali ne i presudan, jer čovek mora da poseduje ono nešto što ga čini hariznatičnim, specifičnim i posebnim. Lepota i fizički izgled brzo prođu, ali harizma je ono što ostaje i traje.
*Šta za vas znači porodica?
-Porodica je stub svega. Kada imam gnezdo lako mogu i da poletim. Uz porodicu se osećam sigurnom, ona mi pruža utočište, mir, ona predstavlja moju oazu. Podrška mog supruga Tomislava i sina Marka veoma mi je važna, kao i moje sestre Vesne i oca i majke.
*Kada biste prestali da se bavite pevanjem šta biste voleli da radite?
-Volela bih da podučavam mlade pevanju, da budem u miru i skladu sa sobom.
*Da li zdravo živite?
-Da, trudim se da vodim zdrav život. Redukovala sam ishranu, jedem samo ono što mi je dozvoljeno po intoleranciji na hranu, koristim „Bahove kapi“ i odlazim na homeopatske tretmane. Moj dan počinje s voćem i povrćem, raznim žitaricama, a sve to začinim šetnjom, koja mi je neophodna radi izbacivanja toksina, tako da se osećam sjajno. Pristalica sam toga da su najvažnije od svega pozitivne misli, jer kako mislimo tako i živimo. Zdravlje ipak ne ulazi samo na usta, već sve ide iz glave.

Tekst: Bojan Petrović