• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

Čitajući knjigu “Ej salaši”, u izdanju PCESE, dopao mi se citat iz rada Dragomira Popnovakova, koji glasi: “Shvatajući zemlju kao božju zapovest, seljak je salaš podizao na samom rubu planete, uronjen u zemlju, a izložen suncu i nebu da upije svu energiju i pretvori je u blagodet”. Zahvaljujući predmetu animacija i logistika u turizmu, pružena nam je prilika da vam dočaramo i zajedno doživimo duh seoske idile. Fijakeri su spremni, udobno se smestite, sa zadovoljstvom preuzimam ulogu vašeg vodiča. Pa da polako krenemo putevima salaša,a na vama je samo da se prepustite čaroliji našeg malog vremeplova!

Rajko Keravica:  U svoje i u ime našeg složnog kolektiva studenata hotelijerstva PMF-a želim vam dobrodošlicu dragi gosti, i zahvaljujem na vašoj dobroj volji i humanosti da zajedno podržimo udruženje DEBRA, olakšamo život  deci oboleloj od teške bolesti zvana bulozna epidermoliza, i naravno što imamo čast da vas ugostimo kao svedoke naše prve tematske večeri u ulozi mladih menadžera.
Tijana Kosanović: Vredno i marljivo smo radili, trudili se iz sveg srca vojvođanskog da ovo veče zaista bude veče kog ćete se sa osmehom sećati, naravno uz pomoć naših dragih ljudi, profesorke Anđelije Ivkov Džigurski, asistenta Igora Stamenkovića i kolega gastronoma i hotelijera. Nadamo se da ćete uživati!
Rajko: Reč salaš potiče od mađarske reči  "Szallas" što na srpskom znači “smeštaj”. Na zapadu poznat kao ranč ili farma. Kod nas predstavlja autentičan prikaz jednog poljskog imanja sa kućom i ekonomskim zgradama i nekadašnjeg načina života i rada vojvodjanskih paora u njima. Salaši su izvorišta vojvođanskog mentaliteta, a dom vrednih, štedljivih, istrajnih, povučenih, odmerenih i nadasve gostoljubivih ljudi. Ni jedno mesto na planeti nije tako široko otvoreno, kao što je salaš, prema nebesima. Sav na zemlji i u nebu, salaš je otvorena kuća na planeti.
Tijana: U polovini 18.veka, salaši za sada izgledaju samo kao  improvizovana staništa stočara. Kao što vidite naše salaše podigli smo baš u sredini obradive zemlje što praktično predstavlja olakšicu seljacima da što manje vremena gube u odlasku i povratku sa njiva, na kojima rade “od jutra do sutra”.
Rajko: Mnogo je etničkih grupacija na teritoriji Vojvodine koji zajednički grade salaše i unose bogatstvo razičitosti i multikulturalnosti. Svi znamo da je  Vojvodina zemljoradnička regija sa svojim selima i salašima kao simbol ukorenjenosti, istrajnosti i sigurnosti, a potrudićemo se da tako i ostane. Da li ste se dragi moji saputnici zapitali koliko je bogat jedan salašar?
Tijana: Zaplovimo sada zajedno modrim talasima Panonskog mora, tačnije danas zlatnim klasjem žita i prostranih šarenih ravnica što vam govori da je jedan salašar ponosni posednik ostrva, čardaka ni na nebu ni na zemlji, panonske “nojeve barke” sa autentičnim primercima ljudi, životinja i biljaka.
Rajko : Na salašima se živi i radi u dosluhu sa prirodom, te su oni od prirodnih materijala i sazidani.Obratite pažnju na ovaj krov od trske, pod kojim se zajedno nalaze soba, špajz, gonak, podrum, kujna, štale, ambar, obor i svinjci, a tu su i avlija, višnje, dudovi, bagrem okruženi nepreglednim njivama. Život u njima, čovek i plodovi rada generacija nikada nisu ostavljali  tragove zagađivanja prirode, spomene ljudske osionosti i civilizacijskog bezumlja.
Tijana: Otplovimo decenijama unapred, vidite li onaj traktor?  Zemljoradnici postaju sve mobilniji, poljoprivredna mehanizacija uzela je danak, javljaju se sve veće potrebe za strujom, tvrdim putevima, telefonom; mladi odlaze u urbanije predele i razlozi postaju sve veći za napuštanje ovih seoskih oaza i nažalost njihovo propadanje.
Rajko: Sada se vratimo u realnost i okrenimo se današnjici! Na našu radost ova autentična seoska domaćinstva sada ponovo oživljavaju u Vojvodini. Salaši strpljivo čekaju da budu ponovo otkriveni, da širom otvore vrata i ljubazno vas prime u  gostinske sobe starih paorskih domaćinstava.
Tijana: Ugrejte se i odmorite na “klupicama” pokraj stare “proste” peći, pustite vaša čula da se poigraju sa opojnim mirisima dunja, jabuka i čiste postelje kao i izvanrednim ukusima vojvođanskih specijaliteta. Salaš zudi za izgubljenim skladom čoveka i prirode, da ponovo postane stvarnost, jer nudi široke mogućnosti razvoja turizma, stavljajući akcenat na razvoj eko ili zelenog turizma.
Rajko:  Kako su dobre fotografije koje smo videli, pa ovo je pravi mali vremeplov ko što kažeš…
Tijana: Za to treba da se zahvalimo  profesoru Lazaru Laziću, koji je večeras naš počasni gost i koji nam je omogućio da uz ove sjajne fotografije  njegovih ruku delo predstavimo realnu sliku salaša. Pohvalila bih i spomenula takođe umeće autora profesora Veselina Lazića i Luzukića koji nažalost više nisu sa nama, ali su svakako iza sebe ostavili tragove velikih dela. Zahvaljujemo se takođe arhivi muzeja Novog Sada koji su nam omogućili da ih vidimo.
Rajko:  Svako od nas, bez obzira koliko godina imali, kojim motivima, željama i potrebama vođeni, ima želju da makar na kratko oseti magiju prirode, spokojnosti, daleko od brzog, urbanog života i gradskih naselja. Ovom prilikom pozivam profesorku Kristinu Košić, koja je daleko stručnija da nam u par reči predstavi čari ruralnog turizma.
-Govor profesorke Košić
Rajko: Hvala profesorka.
Tijana:Mislimdajedošlovremeizamalopleas. Dragigosti, hajdedajednimaplauzompozovemonašenajmladjehumanitarce, dečicuizKUD-a“Krvočik” izKisača!
-Nastup “KudSlnječko” Kisač
Tijana:Saponosomvamnajavljujemsledećemalodramskoremek-delo, jervečebezkomendijenemožedaprođe! Prečanskezađevice, uživajte!
-Skeč ,,PrečanskeZađevice” 1.čin
Tijana: Dragigosti, vremejedoslodasemaloprezalogaji. Za predjelo cemo vam posluziti vojvodjanske raznolije koje se sastoje od tri vrste sira, somborskog, kozijeg i sremskog, suncokreta, ajvara, kulena , zelene salate. Da bi užitak bio potpun, pobrinuće se tamburaška banda Orkus. Prijatno, i uživajte.
-Skeč ,,PrečanskeZađevice” 2. čin
Tijana: E kad smo već kod hrane i ja sam malo ogladnela, a verujem i nasi gosti. Sada je mislim pravo vreme da najavimo večeru!
Rajko: I to kakvu veeru! Skoro ko Marina.
Tijana: Jojkadsesetimkakojemojabakamenikuvalakadaodemkodnjenasalaš! Znaš kakojetobilo, napravi  svegasamo  umoju“cast”, ajaseosećamondakomalaprincezica.
Rajko: Ajdekoncentracija, štasunamnašekolegegastronomipripremilivečeraskaoglavnojelo?
Tijana: Jamislimdajeboljedapozovemonašegkolegugastronomadanamtokaže.
Rajko: IstiženamNikolaDuvnjak, direktnoizkuhinje. Nikolarecinam, štastetospremalizanašegostevečeras?
Nikola: GLAVNOJELOSalašarskapiletinanamoderannačin- Piletinasakestenom, bundevom, usosuodpečuraka, turšija.
-Skeč ,,PrečanskeZađevice” 3. čin
*Najavakvizaznanja*
Rajko: Nego, dajatebepitamkadsiveć onakosamostalnohteladapreuzmeš uloguvodiča, štasamjaonorekaoizkogjezikapotičereč salaš?!
Tijana:  Izvini, tojebiotvojdeoteksta, kojisipritomičitao!
Rajko:Menejenekoizpublikesigurnoslušao, avidiviidi, miovdeimamoinekevinazanašegoste! Kozna, kozna? (rukamujeudžakusapoklonima, vaučerima…) Itakosekviznastavlja..
…. Tačaanodgovor, pavistezaslužilijednovrhunskovinovinarije“Urošević” . HvalavamanaučešćuihvalanašimsponzorimavinarijeUrošević.
Tijana: TakođevinovinarijeUrošević dodelićemogostu kojepažljivoprationašuMaruiSidu, kakoonoBanaćanikažusvinjokolj?
Rajko: Aj kad smo već kod toga, pominjaše one i neki komisprot.. zna li neko u publici kako li ga to naša Mara zamesila? Svaka čast, zaslužili ste vino Živanović vinarije iz Sremskih Karlovaca.
Tijana: Sponzor, VinarijaAleksizSremskihKarlovaca, pripremiojeizavasbećareneštoakopriznategdetovolitedazaglavitedojutra, onakopolalinski?
Rajko: Maštasuonojospominjalitamo… Ada, postosusvi, nadamsepunogstomaka, možemojoš maloohrani.. pa da čujem dragi moji, da mi neko kaže, sta je to rinflajs? Upravo to! Evo za vas vino iz Vinarije Aleks.
Tijana: Ašta  ononasvelikiVasaveli, kojijetovelikičovekzgrešiokadjedvoruKarlovcimapravio? Evo za vas jedno prelepo vino Vinarije Kabač.
Tijana: IpanamajeostalojosjednovinoodUroševica, štacemosanjim? Ajde da čujemo za kraj, odakle dolazi naša snaša?
Rajko: E sad, dragi naši sladokusci, došao je red na slatke igrarije. Ko ima malo dara pozivamo ga da sa nama šara, ostatak publike će da bira, najlepšu tortu proglasiće aplauzi, a svaki učesnik od nas dobiće dar po zasluzi!
Tijana: SadaćemopozvatiDanijeluĐukić izUdruženjaženaizKisača, danamkaženeštovišeoslovačkojtradicijišaranjatorti, doktikolegapozovi, pretpostavljamženskideopublikedanamsepridružinabini.
Rajko: Ajdedavidimdobrovoljcekojićedasredeovenašetortice.
Tijana: Štamisliš, jelnekozadezert?
Rajko: Paneznamzanekog, aljaposleovihslikaitortijesamsigurno! Šapnuo mi je kolega gastronom nešto, a sad ću to da odam i gostima. Za desert su spremne vojvođanske pite sa jabukama, orasima i medom.
Tijana:Poštotortinemazasvegoste, verujemdaćemouspetidanjimaobradujemomališaneizSigurnekuće.
Tijana: Dragigosti, ukolikostemislilidaćemovečezavršitidezertom, moramodavasrazuverimo. Tokomprethodnihgodina, panonskojbarcisusepridružilijoš nekisaputnicikojipolakoalisigurnoostavljajupečatnanašempodneblju.
Rajko: Jedangospodinjeovdeovakoiskusnidakažemolokalnisalašar, druginamsepridružioizameniosvojurodnuplaninuzaprelepapolja, dokjetrećičlanovdeizsamegradskevreve! Uživajte.
-Nastup gostiju iznenađenja – Državni posao.
*Tombola.

Izvod iz  animacije “Deraniisnaše‘ajduprovodnasalaše” studenataDepartmanazageografiju, turizamihotelijerstvoPrirodnomatematičkogfakulteta, uokviruprojekta“AnimacijauturizmugradaNovogSada”, održan 03.02. 2015. godine u restoranu „Ribarac“ u Novom Sadu.