Zelena mreža Vojvodine je od 5. do 7. februara 2015. godine, ugostila grupu poljoprivrednika iz Arilja, Sombora i Vrbasa, koji su prepoznali svoj interes i budućnost u organskoj proizvodnji.
Olivera Radovanović iz Zelene mreže Vojvodine se tom prilikom zahvalila TACSO kancelariji i Zorici Rašković, nacionalnoj savetnici TACSO programa za Srbiju, na dugogodišnjoj saradnji, i mogućnosti zajedničkog iskoraka ka organskoj poljoprivredi.

TACSO je organizovao odlazak predstavnika zemalja zapadnog Balkana, na 18. Svetski kongres organske proizvodnje, koji je od 13.-15. oktobra 2014. godine održan u Istanbulu. Osim Zelene mreže i Olivere Radovanović, Kongresu su uz pomoć TACSO-a, iz Srbije prisustvovali predstvanici Serbia Organica, Udruženja WWOOF, koje organizuje volontere za rad na organskim farmama, kao i prijatelji iz BiH i Albanije, Makedonije i Crne Gore.
Kako TACSO neguje odgovoran pristup prema onome što radi, ustanovljen je princip da posle međunarodne studijske posete, organizacije kojima je to omogućeno, uzvrate tzv. pro bono aktivnostima i na taj način vrate deo onoga što su dobile.
- Olivera Radovanović i Zelena mreža Vojvodine su to oberučke prihvatili, a srećna okolnost je bila da se sve to poklopi sa zahtevom ariljskih poljoprivrednika, iz asocijacije „Eko voće“, da budu podržani u okvirima u kojima je to bilo moguće, na osnovu čega je bio osmišljen i edukativni program - obavestila je gospođa Rašković
- Ono što je meni Istanbul doneo je saznanje da je organska poljoprivreda danas narasla na nivo ozbiljne grane poljoprivrede, da je ona segment sa kojim se računa kada se govori o budućnosti cele planete, kao dela njenog održivog razvoja. Bez organske poljoprivrede nikakva strategija planiranja razvoja više neće biti moguća, jer koliko je to danas ekonomski snažna grana, toliko je značajna i za očuvanje životne sredine. Bez organske poljoprivrede više neće biti moguće planiranje očuvanja zemljišta, ni očuvanje eko sistema, ni bilo čega drugog. Organska poljoprivreda je postala segment planetarnog razvoja - istakla je gospođa Radovanović.
Zelena mrreža Vojvodine je takođe, u štampanoj i elektronskoj formi (dostupno na sajtu www.zelenamreza.org) na srpski jezik prevela Deklaraciju sa ove konferencije (Deklaracija o ostvaranju mosta ka organik 3.0). U njoj se jasno vidi da je do sada organska poljoprivreda sa blagonaklonošću posmatrana kao jedan mali izlaz, zbog zahteva za zdravstveno bezbednom i kvalitetnom hranom, zbog proizvodnje na malim posedima. Danas su ta razmišljanja razvijaju u pravcu da je organska proljoprivreda spas za čovečanstvo.
Pokret organske poljoprivrede započeo je Austrijanac Rudolf Steiner 1924. godine, shvatiši da se ne može dati život zemljištu samo dodavanjem hemikalija u njega, već i organskih materija ojačanih “kosmičkim silama” koje će uliti život u takav sistem. Kasnije, organska poljoprivreda je podržavana, uglavnom, zbog zdravstvenih potreba. Kada se shvatilo da konvencionalna poljoprivreda ugrožava prirodu, jer poljoprivreda je ozbiljna, često nesrećna intervencija (pre svega zbog krčenja i uništavanja svega što se nalazi na njoj), a sve to je pogoršala intenzivna poljoprivreda pogubnim delovanjem na zemljište, eko sisteme, biodiverzitet, do nestanka vrsta. Danas imamo ozbiljnu ugroženost ne samo biljnih i životinjskih vrsta, već i ljudi. Ako se nešto ne promeni u poljoprivredi, i ako se ne unesu neke „dobre“ tehnologije, biće ugroženo celokupno čovečanstvo. I za klimatske promene odgovorni su ljudi, a organska poljoprivreda je izlaz i za klimatske promene, i za ugorženost zemljišta, i za iskorenjivanje siromaštva, i za povratak ljudi u ruralnu sredinu - naglasila je Olivera Radovanović.