Gvozden Perković, direktor Turističke organizacije Vojvodine, na 37. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, predvodio je 45 vojvođanskih opština koje su po tradicije imale zajedničke i individualne nastupe, podržavale jedne drugu.
Po njegovom mišljenju svake godine Beogradski sajam turizma je sve bolji i bolji, Turističke organizacije nastupaju sa sve više kvalitetnog promotivnog materijala, zahvaljujući svom angažmanu, ali i turističkim subjektima, koji pre svega proizvode određene proizvode i podižu razne turističke objekte u svrhu turizma. U turizam je potrebno investirati i napraviti dobar turistički proizvod, ali i izreklamirati ga. A TO Vojvodine je deo tog lanca.

- Turizam je u doba krize pokazao da je žilava privredna grana, koja uspeva da se razvija, raste i daje dobre rezultate, te je jako bitna za Srbiju i s toga, treba još više u nju ulagati jer imamo šta da ponudimo, ali imamo mnogo štošta novog da uradimo.
Ono što je TO Vojvodina uradila, a što se nekada činilo nemogućim da pod jednim krovom okupi gotovo sve turističke organizacije opština i da objedini njihovu turističku ponudu. Prosek noćenja u Srbiji je i dalje 3 noći. To je malo kada se odbije zimski i banjski turizam, gde gost ostaje, po pravilu, od 7 do 10 dana. Nije problem što Srbija nema dovoljan broj gostiju, već je problem što se oni kratko zadržavaju. Opštine su to prepoznale, i na ovom Sajmu imamo dobar primer Srema koji prvi put samostalno nastupa. Srem je napravio zajednički turistički proizvod, koji će zadržati turiste duže nego što je to bio slučaj do sada, jer niko ne dolazi da bi samo jeo i spavao.
Vojvodina je, što se tiče gastronomije, carstvo, ne samo u Evropi, nego i u svetu, ali moramo turistima ponuditi i kulturu, aktivan odmor, organizovane šetnje, biciklizam, birdwatching, aktivnosti na reci (čamce za veslanje, kanue i slično), lov, ribolov, manifestacije, vinski ili banjski turizam… Vojvodina sa svojih 26 nacija i miksom kulture i tradicije daje neku svoju specifničnost i draž. Mi to moramo okrenuti u svoju koristi, moramo ljude edukovati, što smo i radili tokom prošle godine. Program edukacije je prošlo 150 domaćinstava sa ruralnih područja. Pokazali smo im kako da naprave turstički proizvod, kako da ga ponude, kako da urede domaćinstvo, kako da animiraju turiste, šta da turista radi i vidi u njihovom okruženju. Svako u svom selu i okruženju mora da vidi čime će da privuče turiste, a mi ćemo kroz sajmove, sajtove, pisane materijale da to promovišemo - izjavio je gospodin Perković.
Vojvodina se danas pozicionirala gotovo u svim segmentima turizma. Ako pogledamo brend manifestacije koje se održavaju na teritoriji Vojvodine, to su najbolje srpske manifestacije, često međunarodne, kao što je: EXIT, Gospojinski dani, Pasuljijada, berbe grožđa, karneval u Pančevu, Turijska kobasicijada… Poslednjih godina svako mesto, svako selo teži da postane turistička destinacija. Prema rečima gospodina Perkovića, iza toga stoji edukacija, na osnovu primera dobre prakse. Regije iz Hrvatske, Slovenije su to prepisale iz Austrije, Italije, a Srbija, odnosno Vojvodina, samo treba da prilagodi te programe svojim uslovima, da bi istakli naše specifičnosti, a imamo ih puno. To nije neka filozofija, ali je potrebna dobra organizacija. Nije bitno kako izgleda jedno seosko domaćinstvo, nego i njegovo okruženje. Lepo je kada prođete slovenačkim selima, pa vidite uređena seoska domaćinstva, kada ne vidite pored reke ili potoka, kese i plastične flaše, ali to je stanje kolektivne svesti. Gospodin Perković kaže da još puno imamo da radimo na tome, a pre svega na sebi I svojim lošim navikama, koje su najuočljivije ukoliko se pogleda koliko uz auto put Novi Sad-Beograd ima đubrišta. A bez očuvanja životne sredine, prirode uopšte, ne možemo ozbiljno razmišljati o daljem razvoju turizma.
Po njegovom mišljenju u razvoj turizma moraju da se uključe i druge strukture, jer kakvo bismo bogatstvo imali da su sve naše vode čiste, i da su u funkciji, od kanala, jezera, Tise, Sava, Dunava… Mi možemo da uradimo naš deo posla, ali do rezultata ćemo doći jedino ako svi radimo, bez izgovora, jer ko hoće nešto da učini, nađe način, ko neće ništa da učini, nađe opravdanje.