Studijska poseta razmene znanja i iskustva o organskoj proizvodnji, koju je nedavno organizovala Zelena mreža Vojvodine, uz podršku TACSO kancelarije u Srbiji, imala je za cilj da proizvođačima malina iz Arilja, pored predavanja, upriliči i posetu i obilazak organske farme Dolovac u Futogu.
Na žalost, od prvobitnog plana se zbog snega, moralo odustati, ali je gospodin Milenko Dolovac, vlasnik organske farme, budućim organskim malinarima na osnovu svog iskustva, kroz fotografije i internet prezentaciju, pokušao da to nadomesti. Goste je interesovala održivost organske proizvodnje, da li je moguće finansijski, organizaciono i u svakom drugom smislu napraviti proizvodnju iz oblasti voćarstava.

Milenko Dolovac je bio idealan sagovornik gostima iz Arilja, jer je tri godine u organskoj proizvodnji, a u svojim zasadima ima i malina. Za sada je to skroman početak, kako bi ispitao da li sorta tipa „Polana“ uspeva na ovom prostoru, ne karakterističnom za tu vrstu jagodičastog voća. Zato je izabrao relativno otpornu sorta na plamenjaču i razne druge bolesti, jer je to osnovno za organsku proizvodnju. Prošla godina, iako sa puno vlage, sa minimalnom zaštitom dala je dobre rezultate, a ove godine je još rano govoriti. Što se tiče krušaka, koje Dolovci imaju u svom zasadu, one uspevaju sasvim zadovoljavajuće.
Domaćin ih je upoznao i sa konkretnim problemima koji se javljaju u toku rada.
- Posle višečasovnog druženja videli smo da je organska proizvodnja moguća, i da je to jedini način da u Srbiji mala gazdinstva prosperitetno posluju. Svi koji imaju mala gazdinstva, sa usitnjenom proizvodnjom, suočavaju se i sa velikom spekulacijom od strane veleprodaje (koja kupi od Poljaka malinu, pomeša je sa našom i od toga navodno pravi brend). To se naravno u Evropi pokaže kao malverzacija i onda nam vraćaju i maline, jabuke, kruške i sve ostalo što im nudimo na takav način. Ovo je pokušaj malinara iz Arilja, koji u zadružnoj organizaciji okupljaju oko 100 ha, da se organizuju na toj fer bazi, jer organska proizvodnja je pre svega fer proizvodnja prema krajnjim korisnicima – potrošačima. Ova grupa malinara bi napravila neku vrstu svoje unutrašnje organizacije, kako bi kontrolisali organsku proizvodnju, i kao takvi zajednički nastupili na nekom, možda ino tržištu. Dao sam im osnovne informacije kako početi, pre svega instrukcije da biraju autohtone sorte, da postoji pregršt bioloških preparata zaštite, da sve mora biti sertifikovano, od nabavke semena, sadnica, do preparata za zaštitu i negu biljaka - objasnio je Milenko Dolovac.
Gospodin Dolovac je pokušao da odgovori na pitanja i o perspektivi voćarske proizvodnje gde je primarnim označio nastup i da vojvođanski organski proizvođači ne bi mogli raditi bez orgnizacije kao što je Zelena mreža. Naglasio je takođe, da organski proizvođači imaju sreću da ih grad Novi Sad prepoznaje i finansira kroz sertifikaciju, seme i đubriva. Po njegovim rečima to je dodatna pomoć bez koje teško da bi ovakva proizvodnja bila moguća.
- Glavni nedostatak u celoj toj priči je dalji plasman. Ako ne budemo imali plasman kao što je zelena pijaca „Moj salaš“ ispred SPENS-a, ili neki ograđen deo na bilo kojoj tržnici u gradu, teško ćemo moći da opstanemo, jer se organski proizvodi specifično plasiraju: oni moraju biti obeleženi, sa drugačijom etiketom i ambalažom, i kao takvi moraju imati istaknuto mesto za takvu vrstu prodaje istakao je Milenko Dolovac.
On ih je dalje posavetovao da obrate pažnju na beogradsko tržište, koje poznaje organske proizvode, poštuju tu proizvodnju, i dobri su kupci.
Organska proizvodnja zahteva pre svega disciplinu, i varijanta prepakivanja nipošto ne bi smelo da se desi, jer ako se jednom izgubi poverenje kupaca, šteta je nesaglediva.