Gospodin Adriano Palman, direktor Kamping udruženja Hrvatske, u okviru projekta DMO/DMC DUNAV, čiji je nosilac Regionalna razvojna agencija Bačka, održao je sredinom februara radionicu na temu „Važnost kamping turizma“.

Gospodin Palman je na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva govorio o zabludi, formiranoj na osnovu ranije slike, da kampovi moraju biti uz more, i da sa takvim shvatanjem svi gubimo. Postoji jedan veliki deo gostiju iz Evrope, koji isključivo dolaze u kampove situirane u kontinentalnom delu. Primer za to je Francuska koja ima 10.000 kampova, od čega čak ¾ nisu na moru. Jedne od najjačih kamp destinacija u Evropi su Nemačka i Holandija, koje ne mogu da se pohvale visokim temperatura i morem za kupanje. U Hrvatskoj, Autokamp Slapić obitelji Mataković u Dugoj Resi na reci Mrežnici, ušao je na listu 100 najboljih europskih kampova po trenutno jednom od najuticajnijih kamping internet servisa.
- To je nešto što smo mi prepoznali i već nekoliko godina unazad, krenuli smo u razvoj tog proizvoda, kroz pravnu, plansku pomoć, edukaciju, da ljude uverimo da to može funkcionisati. Danas već imamo kritičnu masu kampova koji su udaljeni od mora, a koji ostvaruju rezultate bolje od proseka nekih regija na moru - kaže gospodin Palman.
To je priča koja utiče na razvoj cele destinacije. Snaga tih kampova je da osim što pokreću privredu kroz porodično zapošljavanje, jer daju život jednoj porodici i osnovu za njen razvoj, utiču na razvoj cele destinacije. Kamping gosti nisu statični gosti. Gost kampa hoće da poseti vinare, da ide na pecanje, u čardu, restoran, želi da kupi suvenir…
- Gosti koji dođu u Bačku, želeće da je upoznaju i pri tom će obići 4-5 kampova. Vi imate super atrakcije i čak vam i ne treba ona prva faza kreiranja proizvoda, jer to već imate. Imate vinarije, imate priče, proizvodnju suvenira... To sada samo treba povezati i kreirati sistem doživljaja, sistem događanja i atrakcija. I kada gost kaže: Meni se ovde sviđa. Gde ja mogu spavati?, tada treba razmišljati o smeštaju. Zato je bitno da se to sve skupa umreži i pokrene, objasnio je gospodin Palman i dodao da po pravilu mali, porodični, privatni kampovi nisu produkt nekakve velike investicije, u smislu da će neka kompanija uložiti sredstva i u dva dana vratiti novac. Porodični kampovi se vežu uz porodični biznis, uz porodicu koja voli to što radi.
U Hrvatskoj postoji institucija sa nazivom „Kampovi u domaćinstvu“ koja je vezana uz određeno porodično upravljanje, uz određenu kuću, intimniju atmosferu. Ova vrsta kampova može da ima do deset parcela (za 25 osoba), jer se smatra da je to optimalano za porodicu koja može da upravlja bez da zapošljava nekog sa strane.
U Evropi ima dosta primera da kampovima upravljaju opštine ili gradovi. U Hrvatskoj je za to primer parkiralište za kampere u Poreču, Umagu i dr. To nisu kampovi u kojima gosti borave tokom dve-tri nedelje, već nekoliko noći. Ako gost prespava u kampu samo jednu noć, tu nema zarade, ali zadatak zaoslenih je da ga zadrže drugu, treću, četvrtu noć. Organizacija i podizanje kampova je dug proces, ali je to, kako smatra naš sagovornik, i veliki izazov. U svetu se stalno pojavljuju novi trendovi kampovanja. Jedan od njih je „glamping“, nastao od reči glamurozan i kampovanje, od kampova sa kućicama na drvetu, vodi, sa spavanjem u drvenim bačvama, do luksuznih šarota sa WC i ličnom poslugom.
- Turisti vole nešto drugačije, novo. Vi ste još uvek malo egzotična destinacija, možete jako puno igrati na kartu nekakve različitosti. Mislim da imate puno prirodnih ptencijala, samo treba da ih iskoristite, zaključio je gospodin Adriano Palman.