Šesti sajam vina BeoWine Fair (19.-22. februar), i ove godine okupio je najprestižnije domaće i proizvođače vina iz regiona, vinske podrume, kuće vina, distributerske kompanije, a uz kompletnu ponudu opreme za vinogradarstvo i vinarstvo, proizvođači, publika i konkurencija, mogli su na jednom mestu da sagledaju stanje u ovoj privrednoj grani.

Gospodin Darko Jakšić, iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije obilazio je štandove i degustirao vina, vidno zadovoljan njegovim kvalitetom iz domaćih vinarija. Tom prilikom primetio je da ne samo da su domaća vina iz godine u godinu sve bolja, već da su se pojavile neke mlade vinarije, do sada nepoznate, ali su se u startu nametnule kvalitetom svojih vina. Takođe je dodao, da mu smeta veći broj stranih vinarija nego što je to bio slučaj prethodnih godina, a manji broj domaćih, iako one koje su izlagale, mogu da se pohvale fenomenalnim vinima. Za kvalitet vina, po rečima gospodina Jakšića, najzaslužniji su bez dileme, sami proizvođači, manje ministarstvo, i da je to dobar osnov za satisfakciju u daljem radu. U Srbiji ima sve više vinograda i vinarija, mada bi trebalo da ih je i mnogo više.
- Danas se akcenat stavlja na kvalitet vina, pa iako je količina proizvedenog vina manja, vina su boljeg kvaliteta, što predstavlja svetski, evropski, ali i trend kod nas. Svi ozbiljni vinari smanjuju prinose, i samim tim imaju manju količinu proizvedenog vina, što donosi trenutno manju zaradu, ali otvara perspektivu da će zarada biti veća u budućnosti - istakao je Darko Jakšić.
Ministarstvo je uradilo lavovski deo posla oko usklađivanja Propisa sa Regulativama Međunarodne organizacije za vino i vinovu lozu (OIV) u Parizu. Na sajtu Ministarstva poljoprivrede će se naći i portal na kojem će svi proizvođači moći da nađu obeleženu svoju parcelu i kojoj regiji pripada, a kao pilot projekat za proizvođače Šumadije izrađena je i pedološka mapa.
- Što se tiče subvencija, one se daju od podizanja vinograda, do opreme i repromaterijala. Svaki proizvođač može dobiti dva miliona za podizanje zasada, plus dva miliona za nabavku nove opreme, pa tako i proizvođači mogu svake godine da budu subvencionisani sa četiri miliona, što je zabranjeno u EU, ali dok to za nas ne bude obavezujuće, mi to radimo da bi naši proizvođači bili konkurentni. Pored toga finansira se rad vinskih udruženja koja su formirana na osnovu geografskog porekla, za nastupe na sajmovima, za angažovanje stručnih lica ili za zajedničku promociju i reklamu - rekao je gospodin Jakšić, napominjući da su upravo udruženja jedini put i pariranja konkurenciji, ali i do vinske EU.
Posle, za vinare ne tako slavne 2014. godine, ovaj sajam, po broju izlagača i posetilaca, veći nego ikada, pokazao je da smo ovladali određenim količnikom znanja, pa da nam ni vremenski uslovi ne mogu pomrstiti račune.
Preporuke gospodina Jakšića, kada je u pitanju distribucija, je da se proizvođači, pre svega, baziraju na domaće tržište.
- Realno imamo veliku količinu uvoznog vina, iz Republike Makedonije, Crne Gore, iz EU, i bolje nam je da se borimo za domaće tržište, gde smo prepoznatljivi. Vina u EU su jeftina, ima ih mnogo, i praktično je, neću reći nemoguće, ali vrlo teško probiti se. Ono što raduje je da je prošle godine izvoz vina iz Srbije za Rusku Federaciju porastao za 23% u odnosu na 2013. godinu, što znači da treba ići na tržišta gde smo konkurentni, kao što je Rusija, okolne zemlje, BiH, Crna Gora, ali pre svega domaće tržište.
Da poverenje u domaće vinarstvo raste pokazuje i primer vinskih karti u našim restoranima, sa posebnim mestom za domaća vina. Još samo pre 10 godina nismo mogli da se pohvalimo kvalitetom naših vina, a danas, oni koji vole vina, prepoznaju kvalitet. Ono što nam nedostaje je cenovna konkurentnost. Naša vina su nešto skuplja u odnosu na uvozna vina istog kvalitea, zato što su troškovi proizvodnje viši, ali kroz mere subvencije, Ministarstvo utiče da srpska vina budu pristupačnija domaćoj vinskoj publici.