Svetlana Bijalković iz Sombora sa sinom Vukašinom učestvovala je u trodnevnoj edukaciji, koju je uz pomoć TACSO-a organizovala Zelena mreža Vojvodine, početkom februara u Novom Sadu. Njen motiv je bio da što više sazna o organskoj proizvodnji, kako bi jednog dana na svom salašu mogla da razvije taj vid proizvodnje, koja joj se čini izuzetno privlačnom.
Svetlana Bijalković sa suprugom i dva sina živi na jednom somborskom salašu, i bavi se proizvodnjom mleka. Sa 10 hektara, koliko poseduju, Bojalkovići su shvatili da ne mogu da budu konkurentni, zato razmišljaju da, makar jedan deo, prevedu u organsku proizvodnju.

Trenutno na salašu imaju i 17 grla stoke, s tim što žensku telad ostavljaju, a muška tove i predaju, što im, uz mleko koje predaju Somboledu, predstavlja najizvesniji izvor prihoda.
Razmišljanja da unaprede svoju proizvodnju, a samim tim i životne uslove, idu u pravcu proizvodnje organske maline, koju bi zasadili na dva jutra, što je realan početak nečega čemu bi voleli da se u budućnosti posvete.
Druga ideja, takođe je vezana za organsku proizvodnju, ali ovoga puta proizvodnju koka nosilja. Međutim, posle susreta u Novom Sadu i razgovora sa iskusnijim organskim proizvođačima, shvatili su da je organska proizvodnja koka nosilja i najteža i da ima sijaset začkoljica koje se moraju prevazići da bi ova proizvodnja bila materijalno opravdana.
Svetlana i Vlastimir Bijalković upoznali su se u srednjoj poljoprivrednoj školi.
- Najveći benefit moga školovanja je što sam upoznala svoja muža, sa kojim sam išla u isti razred - kaže Svetlana Bijalković i nastavlja:
- Prvi kapital nam je bio 4 jutra zemlje i 4 kravice, koje su nam dali naši roditelji umesto zaposlenja. Danas imamo dva sina i poljoprivredno gazdinstvo, koje smo se celog života trudili da napravimo pristojnim mestom za život. Naš stariji sin završio je za veterinarskog tehničara, ali u toj struci ne znam da li će imati posla, osim kod nas na salašu, što bi, moj muž i ja najviše voleli. Moj muž i ja, naš salaš i naš način života ne bismo menjali ni za šta na svetu, pa je logično što to želimo i našoj deci - iskreno kaže Svetlana Bijalković.
Ako ćemo pošteno iz te ljubavi, posvećenosti i iskrenosti, mora da se razvije nešto dobro, pogotovo što su svi preduslovi prisutni.
Kao prvo, salaš se nalazi mimo glavnih saobraćanica, idustrijskih zagađivača, i na pristojnoj udaljenosti od komšija.
Želeći da unaprede svoj rad, porodica je kupila jedan manji salaš, koji bi u dogledno vreme, mogao da uz manja preuređivanja postane tražen turistički proizvod, za sve one koji na trenutak žele da pobegnu iz grada, od gužve, tekovina modernog doba (od televizije do mobilnih uređaja) i provedu dva-tri dana u čistoj prirodi slušajući ptice. Za to nisu potrebna velika sredstva, ali trenutno Bijalkovići nisu u mogućnosti da ga sami dovedu u funkciju. Nadamo se da će neki od konkursa Pokrajinske Vlade za dodelu bespovratnih sredstava biti odgovarajući i da će ova porodica svoju investiciju u skorije vreme uspeti da stavi u pogon.
Treća uzdanica da će ova porodica uspeti u svom naumu jeste veliki karakter Svetlane Bijalković, zdrave i moćne žene koja se ne boji nikoga i ničega, a najmanje rada.