Dana 11. marta predstavljena je specijalna publikacija „Vinogradarski atlas“, autora doc. dr Dragoslava Ivaniševića, dipl. inž. master Darka Jakšića i prof. dr Nade Korać.
Ova studija rađena je na osnovu podataka Popisa poljoprivrede 2012. godine (Zavod za statistiku RS u okviru projekta IPA 2011), koji je identifikovao stanje vinogradarstva u Srbiji, prvi put posle 50 godina, i rezultata dobijenih nakon realizacije “Tvining” projekta (koji je negde u isto vreme sprovelo Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstava), kojim je izvršena rejonizacija vinogradarskih geografskih proizvodnih područja Srbije, upotpunjena slika o površinama pod vinovom lozom, sortimentu, starosti zasada, potencijalima pojedinih regiona i svim drugim relevantnim obeležjima bitnim za budući planski razvoj vinogradarstva Republike Srbije.

- Nekako u istom periodu smo imali završena dva vrlo značajna projekta za vinogradarstvo Srbije, i došli smo na ideju da rezultate ova dva projekta spojima u jednu publikaciju, koja na jedan vrlo sistematičan način, sa dosta podataka potkrepljenih tabelama, grafikonima, mapama, prikazuje stvarano stanje vinogradarstva u Srbiji - rekao je tom prilikom dr Ivanišević.
A kakvo je stvarno stanje vinogradarstva u Srbiji?!
-Ako se oslonimo na Popis poljoprivrede 2012. godine, na području centralne Srbije i Vojvodine, ima 22.150 hektara pod vinovom lozom, od čega je u centralnoj Srbiji 17.118 hektara, a u Vojvodini 5.032 hektara, što je 25% od površina iz 1980-tih godina. Jasno je da površine pod vinovom lozom i dalje opadaju, i pored velikih napora koje i država ulaže zadnjih deset godina. Podizanje novih zasada pod vinovom lozom, i uopšte obnova vinogradarstva i vinarstva u Srbiji ide dosta sporo, ali ono što je svetla tačka u svemu tome je da su proizvođači uvideli da bez kvaliteta ne mogu naći svoje mesto, te je u poslednjih nekoliko godina znatno unapređena tehnologija kako u vinogradarstvu, tako i u vinarstvu. O tome svedoči sve veći broj vina sa geo poreklom, i izvoz koji, iako nije frapantan, ima tendenciju rasta - kaže dr Ivanišević i primećuje da za razliku od pre nekoliko godina, ipak možemo piti znatano veći broj kvalitetnih domaćih vina.
Popisom je uočeno da se negde oko ¼ vinograda u Srbiji obrađuje ekstenzivno. S druge strane, kada je u pitanju rejonizacija vinogradarskih poljoprivrednih područja urađena je po najvećim standardima EU, čak i mnogo detaljnije nego rejonizacija jedne Francuske.
Predstoji udruživanje vinara na principu samorejonizacije, i njihova aplikacija za korišćenje oznake geografskog porekla, imaće ogromnu pomoć u publikaciji „Vinogradarski atlas“, koja sadrži kompletan materijal potreban za izradu elaborata (izuzev analize konkretnih vina iz njihovih vinarija).
- Prvo koje je apliciralo za dobijanje oznake geografskog porekla je Udruženje vinogradara i vinara iz rejona Knjaževac. Oni su završili kompletnu proceduru i za jedno dva meseca, ukoliko ne bude primedbi, biće prvi rejon koji će moći da koristi oznaku geografskog porekla. Pored Knjaževca, blizu su da taj posao odrade Udruženje vinara Negotinske Krajine i Udruženje vinara Šumadije. Koliko čujem formirano je i uduruženje u Sremu, a to će značiti najviše samim proizvođačima, jer će oni na taj način onemogućiti da neko ko nije član udruženja, i nije iz te oblasti, da na bilo koji način koristi oznake tog područja, i samim tim moći će da se bolje pozicioniraju i imaju interes da promovišu jedan rejon - istako je dr Ivanišević.
U Srbiji ima tri vinska regiona, 22 rejona, 77 vinogorja i nekoliko vinogradarskih oaza, s tim što regioni čini geografske, a ne administrativne celine, pa sve što je severno od Save i Dunava pripada regionu Vojvodine.
Trenutno, pod pokroviteljstvom Zavoda za statistiku u pripremi je „Vinski atlas“, koji bi trebalo da prezentuje vinarije i sva vina koja se nalaze u prometu u Srbiji. To neće biti stručna publikacija poput „Vinogradarskog atlasa“, već interesatno štivo za potrošače i širi sloj publike, ali će biti u službi afirmacije vinara, kojima svaki vid promocije može biti od velike pomoći - zaključio je dr Ivanišević.