U istoriji Vršačko vinogorje prvi put se spominje u pisanim dokumentima iz 1494. godine, kada se iz ovih krajeva izvozilo vino za ugarskog kralja Vladislava II, po ceni od 10,5 forinti za jedan akov. Marija Terezija (1717-1780), je ove predele naselila Nemcima iz doline reke Mozel i Alzasa, vinorodnih oblasti iz kojih su doneli savremenu tehnologiju proizvodnje vina, ali i nove sorte (Rizling). U XVIII veku vršačko vinogorje je bilo najveće u Evropi (10.000 hektara), a samim tim i u svetu, jer se na drugim kontinentitma nisu bavili uređenom proizvodnjom grožđa i vina. I u doba SFRJ vršački region je bio najveći sa 2.000 hektara. Rekordna berba grožđa bila je 1875. godine kada je proizvedeno milion akova (1 akov je približno 50 litara). Rekordna prodaja vina bila je 1982. godine kada je prodato 22 miliona litara vina.

Pre 100 godina u Vršcu je bilo 1.000 srednjih podruma i 22 velika. Podrumi su se delili na paorske ili srpske, koji su bili manji i u kojima su se osim vina i rakije skladištili i krompiri i luk, šunke i sl., a vlasnici velikih, impresivnih podruma u kojima se čuvala isključivo rakija i milioni litara vina su bili Nemci. Vlasnici tih podruma su otkupljivali grožđe i izvozili ga, naročito kada je došlo do razvoja žaleznice kao veze sa Evropom.
Danas u južnom Banatu ima 16 registrovanih vinarija sa 300 ha pod vinogradima, a sami Vršački vinogradi imaju 1.500 ha, što predstavlja i dalje jedinstveno i najveće vinogorje u ovom delu Evrope, na Balkanu sigurno. U ovom gradu, smeštenom podno Vršačkih planina, TOO Vršca organizuje čak dve velike manifestacije posvećene vinu. Prva u godini je Vinofest, nastao iz potrebe da se da još jedan akcenat na vinogrdsrsko-vinsku tradiciju u Vršcu. Pre deset godina uz manifestaciju, osnovan i Banatsko vinski viteški red „Sveti Teodor“, koji je dobio ime po zaštitniku grada Vršca.
Vinofest je nastao kao manifestacija lokalnog karaktera, da bi ubrzo učešće uzele vinarije ne samo iz južnog Banata, već i iz cele Srbije, i regiona. Ideja da se na manifestaciji predstave manje vinarije, prerasla je u praznik i za male i za velike, pa se uz porodične vinarije mogu naći vina iz velikih vinskih podruma, uglednih kompanija.
Na Vinofestu posetioci mogu mnogo da nauče o vinima, da se uvere u njihov kvalitet, a vinari da prezentuju svoja vina i da ocene njihov kvalitet. Budući da je manifestacija izložbenog, prodajnog ali i takmičarskog karaktera, gde svake godine Enološka stanica iz Vršca formira sturčnu komisiju koja ima i nekog međunarodnog člana, svaka vinarija koja želi da da uzorke svojih vina na ocenjivanje, to može da učini. Na kraju se rezultati javno saopštavaju, a najbolja ocenenjena vina se nagrađuju, pohvaljuju i dobijaju pehare i medalje.
Vinofest je prethodnica onoj najvećoj manifestaciji, posvećenoj dobroj i uspešnoj berbi - Grožđebalu, po kojoj je Vršac najpoznatiji, jer je sa najdužom tradicijom. Održava se svake godine trećeg vikenda septembra, a ove godine obeleževa 58-mu godišnjicu.
Grožđebal je nastao tako što su, kada se završi berba, svi koji su imali svoje vinograde, pozivali prijatelje i slavili su i obeležavali njen kraj, i vremenom je iz jednog porodičnog, gradskog slavlja prerastao u ozbiljnu manifestaciju koja između izložbe grođža, voća i vina, ima i svoj zabavno-kulturni karakter sa velikim brojem izvođača i programom tokom tri-četiri dana. Grožđebal okupi oko 100 hiljada posetilaca, a poslednjih godina prisutan je porast broj turista iz Rumunije. Budući da se Vršac nalazi na samoj granici, promocija vršačkih vinskih manifestacija u susednoj Rumuniji, rezultirala je sve većim odzivom turista iz regiona.
Rođendanska čestitka za deseti rođendan upućena je i Banatskom viteškom redu „Sveti Teodor“, čiji su članovi, pre svega veliki promoteri vinske kulture i vinske tradicije, ali i Vršca i vršačkih vina, gde god se pojave. Svake godine i na Danima berbe grožđa i za Vinofest oni proširuju svoje članstvo i primaju počasne članove, često su to ambasdori, istaknute javne i medijski poznate ličnosti. Ove godine će njena ekselencija, ambasadorka Francuske u Srbiji, Kristin Moro, biti promovisana u vinsku lady Viteškog reda „Sveti Teodor.
Ulaznica za deseti, jubilarni festival je 300 dinara, a posetioci će dobiti vinsku čašu iz koje će moći, praćeni tamburašima, degustirati najkvalitetnija vina.