Tue09292020

Poslednja izmena:07:31:43 PM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Udruženje Gorska vila - čuvari baštine svrljiškog kraja

Udruženje Gorska vila - čuvari baštine svrljiškog kraja

  • PDF

U vreme dok su vile hodale svetom ljudi su bili dobri, a vile su im svesrdno pomagale u svim njihovim poslovima. Ljudi su imali jedno srce, jednu volju, iste običaje, jedinstvene zakone. Ali, zlatno doba je prošlo i ljudi su počeli da se svađaju, međusobno da ratuju. Za vile to nije bilo mesto na kojem su one mogle da žive i počele su da nestaju. Veruje se da su ostale neke, ali žive povučeno, daleko od onih koji im mogu naneti zlo. Neke vile, i to Gorske, našle su utočište u Svrljigu, smeštenom na reci Svrljiški Timok, između Svrljiških planina, Tresibabe i Kalafata, na 30 km od Niša.

Ova očuvana, nezagađena prirodna sredina, bogata planinskim izvorima pijaće vode, rezervatima bogatim divljim životinjama, šumskim i lekovitim biljem, pečurkama i voćem, postala je njihov novi dom. Narodno predanje kaže da je ”Duh prirode tako lep, da ga ljudi vide kao vilu!” Da li je to istina ili ne, tek, Emina Stefanović, predsednica jedinog Udruženja iz Svrljiga, koje se bori za očuvanje starih zanata, ručnih radova, običaja i jela koja su polako počela da tonu u zaborav, pod nazivom - „Gorska vila“, kaže da ovde ima vila i da su veoma vredne. Ona lično, bavi se izradom liciderskih srca i vezom i kaže da ima dovoljno volje, entuzijazma i energije da sa dvadesetak aktivnih članica i članova, koji čine „Gorsku vilu“, u svojoj misiji istraje.
Rezultati su vidljivi. Udruženje se bavi očuvanjem materijalnog i duhovnog kulturnog folklornog nasleđa, izradom unikatnih, ručno rađenih proizvoda sa motivima svrljiškog kraja, ručnim radovima: vezom, pletenjem, heklanjem, tkanjem, šivenjem; izradom narodnih nošnji, opanaka, liciderskih srca, suvenira od drveta, magneta sa etno motivima, ručno rađenim sapunima, skupljanjem aromatičnog i lekovitog bilja, proizvodnjom džemova, pekmeza, sokova od samoniklog voća – drena, šipka, gloga, divljih kupina, divljih jagoda, zove, duda; pripremom tradicionalnih jela iz ovog kraja kako što su: sukane gibanice, belmuž, sve od kukuruznog i ječmenog, heljdinog, lanenog brašna, domaće starinske kolače, torte, pite, kuvana jela…
Udruženje organizuje radionice starih zanata, bavi se promocijom svega onoga čime se bavi, kao što su članovi i članice uradili i na 37. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, gde su izlagali u Hali 3, u okviru Sajma suvenira, na štandu opštine Svrljig raznovrsan i šarolik asortiman svojih proizvoda, ali i na licu mesta pokazivali svoje veštine, što je izazivalo radoznalost brojnih posetilaca iznenađenih da to rade, uglavnom mlađi ljudi.
- Udruženje se bavi očuvanjem baštine uglavnom našeg kraja. Najstarija članica ima 85 godina, i još uvek aktivno plete i uči druge da to radi, kroz radionice. Na sajmu smo imali dobar prijem jer je ekipa mlada, a bavi se nečim čime se obično bave stariji ljudi. Ja sednem i vezem, i na taj način promovišem lepotu ručnog rada.
Nama je uspelo i ono na čega se drugi žale, a to je da smo ovim našim radovima i akvitnostima inficirali i mlađe generacije. Uglavnom su devojčice te koje rado posećuju naše radionice, jer dečaci su više vezani za sport. Ipak, kada nam je potrebna pomoć, uvek se javi dovoljan broj volontera da nam pomognu.
U našem Udruženju muški članovi se bave i proizvodnjom džemova i slatka od šumskih plodova, imamo mladog doktora koji radi domaće sapune i radionice na tu temu, opančara, ali generalno protiv smo podela na muške i ženske poslove, jer svako treba da pokuša da radi sve.
Ono što naše Udruženje izdvaja od drugih je i to što je svima nama ovo dopunski posao, koji radimo iz zadovoljstva. Naravno, da nešto i zaradimo, ali svi zajedno uživamo u radu i druženju, sa ciljem očuvanja i promociju tradicije - istakla je Emina Stefanović.
Ovi ljubitelji kolorita i folklora tradicionalne Srbije, smatraju da sve što je stvarano tokom istorije našeg naroda, treba da bude sačuvano, i da ono što je naše treba da cenimo mnogo više nego do sada.
Sreća je što je ovaj kraj, po rečima gospođe Stefanović, uspeo da zadrži u dosta kuća stare običaje, pa se i Slava slavila, pevale izvorne pesme, i mnogo toga što je u ostatku Srbije bilo potisnuto.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar