Godine 1940. u Bled se iz Sente preselio poslastičar Ištvan Lukačević, i ubrzo postao glavni poslastičar u bledskom hotelu "Park". Godine 1953. kreirao je kremšnite, koje su, s pravom ili ne, i danas pravi hit Bleda.

Nenad Gladić, autor i voditelj popularne TV emisije o kulinarskim specijalitetima iz čitavog sveta - Gastronomad, poznatiji kao Lepi Brka, jedan je od učesnika projekta „planinski doručak“, ideje da se u poznatim turističkim centrima Zapadne Srbije gostima ponude specijaliteti koji će se sastojati isključivo od lokalnih proizvoda. „Planinski doručak“ će biti zaštićen žigom kod Republičkog zavoda za zaštitu intelektualne svojine kao garancija, a vlasnik Turistička organizacija regije Zapadna Srbija.
- Moja uloga nije bila toliko da kreiram „planinski doručak“, nego da pomognem ljudima iz ovog kraja da definišu šta je to što je zaista njihovo, vezano za njihov kraj, jer, teško je napraviti ozbiljne granice između opština Užice, Čajetina, Nova Varoš. Priboj i Prijepolje što se tiče gastronomije. Pokušali smo da izaberemo šta kojoj opštini pripada, i mislim da su na kraju svi zadovoljni - objašnjava Nenad Gledić.
Tako je Užice dobilo komlet lepinju, Zlatibor – kačamak punjen koprivom, sirom i slaninicom, Zlatar, tj. Nova Varoš - heljdopitu, što se podrazumevalo, jer je Zlatar poznat po proizvodnji heljde. U Priboju su odlučili da njihov „planinski doručak“ bude kačamak od krompira, a u Prijepolju su to slani i slatki uštipci.
Naš Gastonomad je proputovao ceo svet i veruje da su šanse da se „planinski doručak“ primi među stranim i domaćim gostima, realan.
- Imao sam priliku da prošlog leta putujem po Istri i Sloveniji. Kod njih je jako dobro iskorišćena varijanta seoskog, ili agro turizma, kako ga oni nazivaju. Ovo ne mora nužno da bude, i nije priča o seoskom turizmu, ali ovo je priča o tome da se stara jela uvedu u jelovnike restorana i hotela regije Zapadne Srbije. To jako dobro prolazi jer ljudi sve manje imaju kontakt sa selom i sve veću potrebu da mu se na neki način približe. Nekada smo, manje više, svi imali neku rodbinu na selu, i kada odemo dočekaju nas domaćinski. Toga više nema, jer smo izgubili kontakt. Na zapadu je to još češći slučaj. Oni prosto i da hoće nemaju gde da odu, da osete tu vrstu doživljaja. Domaća pršuta, domaći sir, kiselo mleko, komplet lepinja, jako je važno da uđu u ugostiteljske objekte, jer u većini ne mogu da se nađu jednostavne, domaće i efektne i za nas karakteristične npr. pite, ali zato je tiramisu obavezan na meniju. Zašto? Nema objašnjenja.
Važan deo ovog projekta su i radionice, na kojima se polaznicima govori o tome da nije poenta da se namirnice kupuju u hipermarketima, već kod komšija koji proizvode sir, prišutu, slaninu, poveće, voće i sl. i za to imaju sertifikate.
- Ako niko na Zlatiboru ne proizvodi određenu vrstu sira, sigurno je proizvodi neko na Zlataru, i to umrežavanje je jako važno i bez njega sve pada u vodu - kaže naš sagovornik.
U okviru projekta planirana su tri kruga radionica. U prvom krugu više se pričalo, u drugom krugu su osim priče, definisana i pripremana jela, a treći krug radionica će biti finalni, i tom prilikom će jela biti fotografisana za kuvar koji je takođe u pripremi. Treća radionica ima za cilj da se dobije konačni proizvod i kako bi to jelo trebalo da izgleda, iako je to više preporuka nego obavezujuća kategorija.
U ovaj program bi bilo dobro da uđu i luksuzni i manje luksuzni hoteli i restorani, ali i seoska domaćinstva.
Iako je akcenat na „Planinskom doručku“, u pripremi je i planinski meni od šest autentičnih jela.