Privredna komora Vojvodine je 24. marta, u reprezentativnom hotelu „Premier Aqua“ u Vrdniku, organizovala svačanost povodom dodele Priznanja za kvalitet usluga u ugostiteljskoj i turističkoj delatnosti za 2014. godinu. U cilju promocije i podsticanja kvaliteta u ovim delatnostima, priznanje „KAPIJA USPEHA“, kao najvišeg priznanja za kvalitet usluga u 2014. g dobili su: Hotel „Premier Aqua“, Vrdnik, u kategoriji hotelskog, zdravstvenog, kongresnog i poslovnog centra i „Atelje vina Šapat“ iz Novog Slankamena, u kategoriji sveobuhvatne turističke ponude.

Pored ove nagrade, Komora je Plaketama za kvalitet usluga nagradila firme koje su dostigle zavidan nivo organizacije poslovanja i odnosa prema gostima: Hotel „Master“, Novi Sad u kategoriji hotelskog, kongresnog i poslovnog centra; Hotelsko turističko preduzeće „Srbija“, Vršac, u kategoriji hotela; Hotel „Park“, Ruma, u kategoriji hotela; Etno-kuća „Dinar“, Vršac, u kategoriji etno restorana; “Borkovac“, Borkovac u kategoriji resotrana; Vinski i pivarski bar „Lager&Wine bar“, Novi Sad, u kategoriji specijalizovane ugostiteljske ponude; “Dida Hornjakov salaš“, Sombor, u kategoriji seoskog turističkog domaćinstva i Podrum Stojković, Banoštor, u kategoriji vinskog podruma sa uslugama seoskog domaćinstva.
Generalni sekretar Privredne komore Vojvodine, gospodin Dušan Vučičević je tom prilikom izrazio zadovoljstvo da se ipak nešto dešava, naglašavajući da je ova branša, koja se zove turizam i ugostiteljstvo u poslednje 3-4 godine u Vojvodini značajno napredovala (sa rastom 3-5%), ako ništa drugo, onda u odnosu na ostale privredne grane.
Da je napredak očigledan, govori i podatak da je nagrada ustanovljena pre 25 godina. i da prvih 10-12 godina ni jedna institucija iz te branše nije dobila nagradu zato što je realno niko nije zaslužio, a danas se za svako mesto bori nekoliko kandidata. Srem i Fruška gora su danas u tom segmentu daleko napredovali u odnosu na Bačku i Banat koji stagniraju. Verovatno je to uzrokovala sadnja vinograda, i prepoznavanjem nekih beogradskim kompanija da u Srem ulože svoj kapital, a ne u neke druge delove Srbije.
- Turizam i ugostiteljstvo, koje su dugo bili na rubu i niko na njih ozbiljno nije računao, sada postaju šansa Srbije, jer imamo potencijala da u tom segmentu rastemo i da se razvijamo. To je mukotrpan posao i Privredna komora Vojvodine se trudi da država izdvoji neka sredstva za stimulaciju, ali s obzirom na uslove u kojima se nalazi, to je veliki problem.
Ali, kada govorimo o vinu, poslednjih 8 godina, država je izdvojila ozbiljna sredstva u sadnju vinograda, i većina vinogradara i vinara je to maksimalno iskoristila, tako što su zasađene kvalitetne sadnice sorti primerene ovom podneblju, i to pod nadzorom ozbiljnih stručnjaka. Zahvaljujući tom pametnom potezu države, koji je za svaku hvalu, mi sada imamo ozbiljne proizvođače vrhunskih vina. Lično sam srećan što živim u ovom delu sveta gde pijem izuzetno kvalitetna vina, koja mogu da biram i to za male pare. Nadam se da će se sadnja vinograda nastaviti tim intenzitetom, jer svi oni koji su započeli, proširuju svoje posede, ali će biti problem u budućnosti jer će, kada ne budu mogli da prodaju zemlji, morati da izvoze, a da bi izvozili moraju da se ukrupne, da naprave ozbiljan brend i da proizvode u ogromnim količinama. Tu su tržišta neograničena, ali bojim se da naš mentalitet to neće izdržati - objašnjava gospodin Vučičević. On dodaje da Privredna komora Vojvodine, kako bi podigla kvalitet ove privredne grane, mnogo ulaže u edukaciju, jer imamo, zbog loše materijalne situacije, nepismene kuvare i konobare, koji žele da rade, ali ne znaju kako. Ipak, kao najveći problem ističe lošu infrastrukturu, sa kojom turistički radnici nemaju nikakve veze.
-Kada dođe stranac u našu zemlju, na granici mu odmah naplaćujemo upotrebu WC-a, pa onda ne stigne do Bačke Topole, dva puta ga kažnjavamo za brzu vožnju, na putu punom rupa, i to negativno utiče na opštu sliku koju turisti imaju o našoj zemlji. Na Fruškoj gori možete da otvorite šta hoćete, ali imate takođe nerešiv problem puta punog rupa. Nađite mi sada na Fruškoj gori pet restorana u koje ćete ući nešto da pojedete, ili da prespavate. Imamo Brankovac, savršeno mesto za odmor i rekreaciju, ali niko neće da ga kupi i renovira. To je posledica priče koja nije ni krivica države, niti ljudi koji se time bave. Turizam po teoriji počinje kada imate standard od 8 -10 hiljada po glavi stanovnika. Kada društveni proizvod dostigne te cifre, onda kreće turizam. Mi ovde rušimo sve teorije, i prirodne i društvene i živimo sa mnogo manje sredstava i želimo da sve funkcioniše - kaže Dušan Vučičević i dodaje da je problem što srednji sloj stanovništva ima sve manje mogućnosti da putuje, a da „krem“ nikada nije ni dolazio u ove krajeve.
Zaključak je da iako Srbija nema more, može i treba da razvija svoje potencijale, da treba ulagati u prirodne resurse naše zemlje (ruralni turizam, lov, ribolov, putevi vina....) i to prezentovati, Svaki deo zemaljske kugle ima neki prirodni resurs za koji će neko biti zainteresovan da dođe, vidi, i da koristi. Treba ga prepoznati i razviti. Ne mora to da bude more, plivanje skijanje... Ima i drugih stvari koje mogu zadovoljiti interesovanje, zadržati pažnju i učiniti kvalitetnim boravak na određenom području.

Više fotografija možete da pogledate o v d e.