Drugi dan jubilarnog, četrdesetog NOMUS festivala, koji se od 21.-28. aprila održava u Novom Sadu, obeležio je mjuzikl “Buđenje proleća”,, Novosadskog pozorište – Újvidéki Színház, a u režiji Zoltana Puškaša (Zoltán Puskás) i fantastičnog ansambla ovog pozorišta, odlično pevački “potkovanog”.

Jedanaest adolescenata na sceni: Vendla, Marta, Ilse, Tea, Ana, Luiz, Melhior, Moric, Hanšen, Ernst, Oto ( koje tumače Lea BLASKÓ, Judit LÁSZLÓ, Bea SZÉKELY, Sztaniszlava ORLOVITY, Judit VEREBES, Tímea FÜLÖP, Csongor BERTA, Bence SZALAI, Áron SZILÁGYI, Zoltán RÓKUS, Róbert OZSVÁR) i dva predstavnika odraslih, svežene u tumačenju Terézia FIGURA i svakimuškarac Árpád MÉSZÁROS, pokušavajući da nađu odgovore na pitanja o odrastanju koja ih muče, a na koje ne dobjaju odgovore zbog i danas prisutnih razlika između generacija. Dinamična režija, svedenost scene, maestralnost glumaca, uvek aktuelna tema izmamili su ovacije u prepunoj sali pozorišta.
Mjuzikl “Buđenje proleća” nastao je prema istoimenom delu nemačkog književnika Franka Vedekinda (Frank Wedekind) 1891. godine. Svoju dramu u kojoj je opisao tragediju odrastanja, posvetio je roditeljima i učiteljima. U njoj su na lucidan način prikazane moguće posledice lažnog građanskog morala i kodeksa ponašanja nametnutog od strane crkve, koje sputavaju ili iskrivljuju prirodne nagone, i iako se sa istim suočava svaka generacija, one stoje na čvrstim temeljima odbrane tradicije bez stvarne volje i snage da se promene.
Prvi put Vedekindova drama "Buđenje proleća" izvedena je 1906. godine, kada je izazvala oprečne reakcije publike, što je nije sprečilo da preživi ceo XX vek, doživi potpuni uspeh kao brodvejski mjuzikl 2006., i 109 godina od praizvedbe njena tema bude sveža i još uvek aktuelna. Možda problemi mladih danas nisu sasvim isti onim od nekada, ali se lako prepoznaju u datim okvirima. I danas postoje tabui i predrasude, licemerje i nasilne zabrane, tragičan izbor važnosti mišljenja komšija nad mišljenjem vlastite detce, pokušaji oduzimanja identiteta i pravljenja plastelinskih likova po meri zajednice. Bezličnosti i bezimenost odraslih, svedenih u kategoriju muško-žensko, doprinose tragičnosti ove priče.
Predstava je nastala u saradnji sa festivalom NOMUS (pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada), čime se po treći put, posle “Čarobnjaka iz Oza” i “Priče sa zapadne strane”, ostvaruje plodonosna saradnja između ove dve vršnjačke institucije (Novosadsko pozorište je prošle godine proslavilo jubilej 40 godina).
- Srećemo više puta u životu ljude i instutucije sa kojima nikada ništa dobro, kvalitetno ne možemo uraditi. A postoje ljudi i institucije sa kojima uvek sve uspe, bez velikog prethodnog planiranja, usaglašavnja, dogovaranja. NOMUS je zajednica stručnjaka u sferi muzičke umetnosti, ali i publike. NOMUS je ta zajednica sa kojom je svaki pokušaj uspešno okončan, kao i svi dogovori koji su vrlo brzi postignuti sa malo reči. Već treći put nam to polazi za rukom - objasnio je gospodin Valentin Vencel, direktor Novosadskog pozorišta.