„Strmi, kivudavi i loše kaldrmisani sokak usred Beograda - Skadarlija, oko kojeg su se podizale zgrade, krčile ulice, a njega, srećom zaboravljali ili zaobilazili, ostao je poslednje utočište umetnika, političara, novinara”, pisao je čuveni književnik, slikar, karikaturista i hodoljubac Zuko Džumhur. Ova stara boemska oaza Beograda, je i turistička atrakcija za sve one koji u dobro poznatim kafanama žele da osete atmosferu i proniknu u dušu starog Beograda, a među njima, jedna – „Šešir moj“, sasvim posebna. Ona je zapala za oko i Međunarodnom centru za razvoj turizma i ugostiteljstva „SACEN International“, koji joj je, povodom otvaranja Letnje turističke sezone 2015., u subotu 25. aprila, dodelilo priznanje – “Zlatno turističko srce”, za najbolji restoran u jugoistočnoj Evropi. Priznanje značajno, prestižno kažu, došlo je u prave ruke.

Gospodin Vlada Ilić, vlasnik restorana „Šešir moj“, sa čuvenom cvetnom fasadom, najcvetnijom i to ne samo u Skadarskoj ulici - priznaje da ga je nagrada pomalo zbunila, jer je došla od ljudi koje nije poznavao, a istovremeno je potvrdila da posao kojim se bavi, radi na pravi način.
- Sve se svodi na to da volite svoj posao i da ga radite pošteno i u odnosu na goste, osoblje, i u odnosu na dobavljače, jer bez dobrog, kvalitetnog i stručnog osoblja ne bih mogao ništa da uradim. Ako hoću da imam dobro i kvalitetno osoblje onda moram da imam i korektan odnos prema njima, da ih redovno i dobro plaćam. Svaki radnik restorana može da potvrdi da plata nikada nije kasnila ni jedan jedini dan. Kada su u pitanju dobavljači, uvek tražim najbolje, najkvalitetnije, i nikada ne pitam za cenu, jer bez kvalitetnih namirnica, kao i bez ljubaznosti osoblja (koje zna da lepo dočeka i lepo isprati svakog gosta), bez ugodnog ambijenta (zimi da bude dovoljno toplo, leti da ima dovoljno hladnog pića), oplemenjenog svećama, slikama, cvećem i slično, rezultat bi izostao - objašnjava gospodin Ilić.
Za gospodina Ilića, 2015. godina je godina jubileja: 70 godina života, 50 godina zvaničnog staža (iako je počeo da „peče“ zanat od 15-te), 25 godina od kada postoji restoran i 20 vrlo prestižnih priznanja vezanih za restoran „Šešir moj“.
Gospodin Vlada Ilić, i sam je dobitnik pregršt nagrada, od kojih posebno ističe Zlatnu plaketu za životno delo, koju su mu dodelili turistički novinari Srbije (2010). Njemu lično, od neprocenjivog su značaja zahvalnice od raznih fondova, udruženja, pojedinaca za humanitarnu pomoć koju redovno pruža bolesnim i gladnim, najboljim studentima i onima bez krova nad glavom, za obnovu crkava i manastira... Oko 13 hiljada puta na adresu je uputio od 100 dinara do 25 i 30 hiljada evra. Za svoju humanost dobio je nagradu „Ruka ruci“ (2011) ispod koje je potpisana 21. novinska i TV redakcija. Sva ta priznanja, kao i ovo poslednje - „Zlatno turističko srce“, nisu uticala na njegov rad.
- Radim onako kako sam radio i do sada. Ništa neću menjati i kada bih se ponovo rodio, i kada bih trebao da biram, opet bih izabrao da se bavim ovim poslom. Kao ugostitelj sam upoznao veliki broj ljudi. Poznati iz celog sveta bili su moji gosti i svako je sa sobom, kao suvenir poneo žirado šešir, zaštitni znak „Mog šešira“. Sa specijalitetima, po kojima je „Moj šešir“ poznat, kao i sa našom muzikom, pozivani smo da gostujemo u Parizu, Opatiji, Herceg Novom, Puli, Banja Luci, Briselu, negde i više puta, i to su zadovoljstva koja se ne mogu nikakvim parama platiti. Kada se ljudi lepo osećaju, uživaju sa nama, a žele još i da im dođemo u goste, to je veliko priznanje. Gospodin Ilić dodaje da se i u inostranstvu trude da što vernije prenesu, ne samo atmosferu Skadarlije, već i miris i ukus nacionalne kuhinje, po kojoj je restoran dobro poznat među gurmanskim znalcima, za koju je „kriva“ kuvarica Milena Radeka, vlasnica sertifikata za pripremu jela iz nacionalne kuhinje.
- Sami mesimo hleb, pečemo pogače, koje za naše goste moraju uvek da budu sveže i vruće, a kada gostujemo u inostranstvu, između ostalog, ponesemo sveži kvasac, da bi na licu mesta mogli da ih pečemo. Uvek nosimo i druge namirnice koje su nam potrebne za pripremu naših jela. Da bi napravili dobru gibanicu moramo poneti kore jer, kada je npr. Brisel u pitanju, kore se mogu kupiti na turskoj pijaci, ali su, ili pretanke ili predebele; obavezno nosimo prevreli kajmak, tetovac za prebranac, jer bez dobrog tetovca prebranca nema, i ja ne mogu da se oslonim na to kakav će nam obezbediti naš domaćin u Parizu; ponesemo i pečene paprike za pohovanje, leskovačke sušene za punjenje, duvan čvarke i još puno toga po čemu nas poznaju, i ono sa čim će naši gosti i u inostranstvu biti prijatno iznenađeni, zadovoljni, i u čemu će uživati.
Zbog ambijenta i kvalitetne ponude, za koju je zaslužan pre svega gospodin Vlada Ilić, restoran „Šešir moj“ je omiljen među brojnim turistima, kao i među Beograđanima. a izgrađenim renomeom, postao je zaštitni znak turističko-ugostiteljske ponude Skadarske ulice, Beograda i Srbije.