• Prethodna
• 1 of 5
• Sledeća

- Poljoprivredni fakultet je uz Filozofski, najstariji, i jedan je od najuglednijih institucija Novosadskog univerziteta. Pored svojih osnovnih delatnosti - obrazovanja i nauke, koje razvija punih 61. godinu, poslednju deceniju veliku pažnju poklanja i celoživotnom učenju koje je, pre svega, usmereno ka našim poljoprivrednim proizvođačima, ljudima koji imaju svoja gazdinstva i na taj način obezbeđuju egzistenciju svojoj porodici - istakao je prof. dr Milan Popović, dekan Poljoprivrednog fakuluteta u Novom Sadu.

Dekan je takođe naglasio da je cilj, ali i obaveza Poljoprivrednog fakulteta da proizvođačima prenese sva svoja znanja i iskustva, kako bi unapredili kvalitet svoje poljoprivredne proizvodnje. To se pre svega odnosi na seoska gazdinstva koja bi, ako bi obezbedila svoju održivost, uspela da zadrže populaciju mladih ljudi na selu i doprinela da to selo, koje sve više iščezava, počne da oživljava.
Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu svake godine, u zimskim danima, kada utihnu radovi u poljoprivredi i kada domaćini imaju više vremena, organizuje stručna savetovanja i seminare iz oblasti voćarstva, povrtarstva, ratarstva, organske poljoprivrede, stočarstva itd., pružajući na taj način poljoprivrednicima najkonkretnija znanja koja će lako moći da primene u svojoj proizvodnji i doprinesu njenom kvalitetu i prosperitetu, i time obogate i svoje, samim tim i srpsko gazdinstvo.
Kada je osnovan 1954. godine, Poljoprivedni fakultet je imao jedan studijski program opšteg smera. Polaznici 61. generacije studenata školske 2014/2015. godine mogli su da izaberu jedan od petnaest akreditovanih studijskih programa, među kojima i smer za organsku proizvodnju na koji je prva generacija studenata upisana u oktobru 2010., što potvrđuje pravac fakulteta praćenja savremenih tendencija u poljoprivredi. Sorte grožđa stvorene na Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima (Petra, Sila, Morava, Panonija, Neoplanta i dr.) sve više nalaze svoje mesta u vinogradima, a vino proizvedeno od tih sorti ima realnu šansu da postane fruškogorski i vojvođanski brend. Poslednjih decenija stručnjaci Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo proizveli su novi sortiment jabuka koje su se pokazale kao vrlo dobre i danas daju odlične prinose u novoformiranim voćnjacima kojih je po Vojvodini, kuda god da krenemo, sve više i više.
Pozitivne posledice intenzivne nastave i naučne aktivnosti manifestuju se i na međunarodnu saradnju. Jedan od zadataka fakulteta je da što veći broj stručnjaka boravi u najvećim evropskim poljoprivrednim centrima kako bi na najbrži i najadekvatniji način sticali nova znanja i iskustva, a potom ih prenosili našim poljoprivrednim proizvođačima. To se pokazalo kao jako efikasno i zato se mreža međunarodnih kontakata širi.
- Kroz međunarodne projekte kojih je svake godine sve više, zajednički timovi rade na unapređenju, stvaranju novih tehnologija i te tehnologije direktno plasiramo, preporučujemo našim poljoprivrednim proizvođačima. Taj deo aktivnosti je važan ne samo za fakulutet, nego za našu ukupnu poljoprivredu i poljoprivredni ambijent kako bi mogli istrpeti pritisak konkurencije i ravnopravno izaći na tu međunarodnu „pijacu“, gde konkurencija stvara kvalitet - rekao je dr Popović.
Znanje sticano decenijama rezultiralo je uspehom i na međunarodnim konkursima i projektima.
- Imamo sreću da smo trenutno uključeni na dvadesetak međunarodnih projekata finansiranih iz evropskog budžeta. Mnogi su se prijavili na te konkurse i mi smo u dvadeset slučajeva izašli kao pobednici, što je još jedno priznanje instituciji i kvalitetu znanja koja ovaj fakultet može da pruži i plasira i u evropskom prostoru. Svakako da je to od velikog značaja i vrednosti i za našu domaću nauku, poljoprivredu i uopšte, za privredni sistem čitave zemlje - zaključio je prof. dr Milan Popović.