U petak 15.05.2015. godine, zvanično je počela letnja avantura sa „Dunavskim raftingom“ zvana „Zalazak sunca na Novosadskoj kapiji“. Idejni tvorac i kapetan katamarana, zaljubljenik u Dunav i prirodu, vizionar koji je svom gradu i sugrađanima rešio da podari najlepšu sliku stvorenu rukom prirode, gospodin Aleksandar Ćirić – Ćira, poveo je prvu turu gostiju da podeli sa njima čari nedovoljno korišćenog dunavskog mira i prirode koja buja na njegovim obalama.

U Novi Sad se može ući kroz dve kapije: petrovaradinske, preko Beogradske kapije, za koju znaju svi, i one lepše, dunavske, iz pravca Bačke Palanke, za koju znaju samo odabrani.
Iako je kapetan Ćira sa svojom iskusnom ekipom: menadžerom i PR Sanjom Nikolić, glavnim kuvarom i veslačem Zvonkom Vitezom i licenciranim kajakašem Jugoslavom Rudovićem sa katamaranom spreman svakog dana 365 dana godišnje, po svim (osim ekstremnim) uslovima da isplovi, jer je Dunav neopisiv i poseban u svako godišnje doba, ovo je simbolično otvaranje sezone za sve one koji vole da se prepuste uživanju na reci za toplog letnjeg vremena.
Kao što uvek biva, u petogodišnjem trajanju ovog posebnog dvočasovnog doživljaja, pred smiraj dana nastupi zatišje, vetar koji celog dana duva staje, kiša prestaje, nastupa vreme iščekivanja. Tako je bilo i ovoga puta, i iako je celog dana nebo bilo presvučeno sa nekoliko slojeva oblaka, crveni zraci su se nazirali i bojili vodu crvenim odsjajem zalazećeg sunca.
Dunavski rafting osim svakodnevnih odlazaka do Novosadske kapije, turistima nudi i rafting turu, spust kanuima od Bačke Palanke do Novog Sada, a na zahtev turista i do Slankamena. Za ove ture su zainteresovani uglavnom stranci koji i zimi i leti ne propuštaju da na ovaj atraktivan način pokušaju da ukrote drugu najdužu i najmoćniju evropsku reku.
Za domaće turiste organizovane su jednodneve ture vikendom do Ljubavnog ostrva, uz kanuing i ručak na brodu.
Gospodin Ćirić priznaje da je osmišljavajući ovu svoju ideju bio veliki optimista nadajući se da će „navikavanje“, pre svega sugrađana, na mogućnost plovidbe Dunavom trajati 2-3 godine, ali se prevario. Međutim, još uvek se nada da će ovakvih katamarana i brodica biti nekoliko, i da će zalazak sunca uz njih posmatrati još ljudi sposobnih da prepoznaju lepo, iz 20-tak glisera, uz gužvu na Novosadskoj kapiji. Znajući da je Srbija zemlja čuda i svakojakih preokreta, on je nepopravljiv optimista i zato sve što radi, radi sa velikom ljubavlju i zadovoljstvom.
Gospodin Ćirić je svoju ljubav prema Dunava planirao da kroz „Školu Dunava“ prenese i na decu, tako što bi deca osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, u okviru nastave, za 350 dinara po učeniku dobila znanja iz devet, brižljivo isplaniranih oblasti (hidrografije, hidrologije, plovnog puta, ornitologije, ihtiologije, bezbednosti na vodi, veslanja kanua itd.). Sve se svodi na to da deca 4 sata na Štrandu, 5 m od obale, po 2 sata slušaju priče o reci ljuljuškajući se na talasima, posle čega oblače prsluke, sedaju u kanue i dva sata u pratnji licenciranog kanuiste Jugoslava veslaju po Dunavcu, sa ciljem da se kroz znanje o reci razvije ljubav prema njoj.
Pošto je ovaj projekat „zapeo“, gospodin Ćirić ima ideju da pokrene porodično druženje, za dve tri porodice sa decom sličnog uzrasta, i sprovede sličan program obuke.
Zašto su Novosađani rezervisani prema jednom ovakvom turističkom proizvodu, koji bi u bilo kojem gradu na svetu izvazvao pravi bum. Na to pitanje, gospodin Aleksandar Ćirić, ni posle pet godina nema odgovor.
Novosađani se plaše Dunava, a zašto, to se teško može objasniti. I ljudi sa obala Drine, nemirne, plavne, granične reke tamne istorije pomirili su se sa njom. Ljudi koji žive uz Savu živi na njoj, oni koji su uz Tisu, žive na Tisi. Po rečima našeg sagovornika, Novi Sad se sa svojih 400 hiljada stanovnika, nalazi na idealnom mestu toka Dunava, jer se za 15 minuta lagane plovidbe možete naći u preobraženoj sredini i prirodi, ni nalik onoj urbanoj.