• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Kažu da Šumadija svojom prirodom neopisivo podseća na Toskanu. Toskana, sinonim za vinograde i vino, na Dan otvorenih vinskih podruma Srbije, partneru manifestacije, Turističkoj agenciji “Magelan” iz Novog Sada, poslužila je kao reper za Šumadiju, rejon na kome se prostiru vinogradi i proizvodi vino izuzetnog kvaliteta.
Prva stanica za grupu od preko 40 ljubitelja i uživalaca vina bila je mlada Vinarija Despotika (sa prvom berbom 2011.) u mestu Vlaški Do. Na 14 ha vinograda gaje se autohtona sorta Prokupac, novostvorena sorta sa Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo iz Sremskih Karlovaca Morava, Sauvignon Blanc, Pinot Blanc, Muskat Otonel, Rajnski Rizling od belih i od crvenih pored Prokupca, Cabernet Sauvignon, Pinot Noir, Merlot. Po tradicionalnom srpskom običaju, u vinogradu goste je dočekao vlasnik vinarije, gospodin Veselin Despotović, koji je pored arhitekture svoju veliku ljubav našao u vinogradu i vinu. On je svoju vinsku priču nesebično podelio sa svojim gostima.

Ispred vinarije modernog enterijera obogaćenog umetničkim delima, postavljen je Šumadijski Kraljević Marko, satkan od pruća vinove loze, pored (vina) Dokaza, Svedoka, Dodira, Neba, Traga, Beskraja, Znamena, Nemira, zaštitnog znaka ove vinarije. O kvalitetu vina ove vinarije svedoče osvojene nagrade u poslednjih nedelju dana: Zlatna medalja za Dokaz (Cabernet Sauvignon) i nagrada za najlepši dizajn za region Balkana u Sofiji, Zlatna medalja u Bukureštu za (Mertlot) Trag, Bronzana medalja na Decanter World Wine Awards u Londonu, takođe za Dokaz. Gospodin Despotović namerava da se bavi i vinskim turizmom u širim razmerama, da podigne restoran, smeštajne kapacitete sa spa centrom. Učesnici su mogli da overe svoje Vinske pasoše, da kupe vina ali pre toga da degustiraju Dodir-Muskat Otonel (2014), Svedok-Pinot Noir (2011), Trag-Merlot (2013).
U restoranu i Vinariji Tarpoš (Aranđelovac), vlasnika Tihomira – Tike Timotijevića u Aranđelovcu, goste je dočekao Nikola Kolarević. Imanje se nalazi na 330-340 metara nadmorske visine, prostire se na 27 ha, od čega je 10 ha pod vinogradima, u kojima se gaje bele sorte. Sauvignon Blanc, Chadronnay i Rajnski Rizling, a od crvenih: Merlot i Cabernet Sauvignon i nešto malo Gamea, od kojeg je u planu proizvodnja srpskog Božolea. Pored izuzetno lepog restorana sa pogledom na planine Bukulju, Venčac, sve ostalo je u začetku. Proizvodi se 40 hiljada litara vina, koje se nalaze na vinskoj karti restorana Tarpoš. U planu je izgradnja još jednog restorana. Za sada se u okviru postojećeg nalaze tri smeštajne jedinice, sa pogledom na vinograde, a planirana je izgradnja još 30 apartmana, teniski teren. Prostor će biti oplemenjen ergelom konja, farmom koza, i time u potpunosti zaokružiti ovaj ugostiteljsko-vinski kompleks.
Gosti su mogli da degustiraju Sauvignon Blanc (2014), Chadronnay (2014) i Merlot iz (2012. i 2014.), kao dokaz da iako je u minuloj godini prinos bio uništen do 75%, pravi znalci umeju da proizvodu kvalitetno vino, koje će zadovoljiti sve ukuse.
Posle overe pasoša, grupa je krenula put Kraljevske vinarije u Oplencu, koju je 1931. godine podigao kralj Aleksandar. Kada je izgrađena bila je primer najsavremenijeg podruma sa najsavremenijom opremom po ugledu na francuske. Podrum dužine 45 metara, širine 15, 5 i dubine 12 metara, zapremine 400 hiljada litara, prema rečima naše domaćice, gospođe Radmile Paunić, jedne od svega pet saradnika u podrumu, rađen je domaćinski, sa 23 prostorije od kojih je svaka imala svoju namenu, ništa raskošno i suvišno. Tu se skladištilo vino dobijeno što od grožđa sa 40 ha iz kraljevih vinograda, što otkupom od seljaka. Njime su se punile bačve: 87 zapremine 4.000 litara, 24 manje, 4 betonske cisterne obložene staklenim pločama od 14,5 hiljada litara i jedna od 90 hiljada. Danas Kraljevska vinarija raspolaže sa 11 ha i proizvodi 20 hiljada litara vina. Učesnici Otvorenih vrata vinskih podruma mogli su da degustiraju: Pinot Blanc (2011), Sauvignon Blanc (2010) i Cabernet Sauvignon (2012).
Vinariju Arsenijević (Vinča), možda najmlađu u Srbiji, jer se proizvodnjom grožđa bavi svega dve godine, predstavio je mlađani Nemanja Arsenijević, uz pomoć sestre Katarine, koja iako student završne godine Stomatološkog fakulteta (Univerziteta Privredna akademija) u Pančevu, priznaje da nije ravnodušna prema ovom porodičnom biznisu. Zbog ograničenog prostora u samoj vinariji, a u dogovoru sa organizatorom, degustacija vina bila je u restoranu “Knežev han“u Topoli, gde je grupa ručala. Vinarija Arsenijević je porodična vinarija sa 11 ha vinograda. Ranije je porodica bila okrenuta voćarstvu i do 2013. godine imala plodnu saradnju sa vinarijom Aleksandrović, komšijom iz iste ulice, kojoj je prodavala grožđe i od koje je učila da neguje dobro grožđe za vina, a danas da proizvodi dobro vino od tog grožđa. Gostima su predstavili svoja vina: Sauvignon Blanc, Chardonay i Merlot (sve iz 2013). Arsenijevići su kao dobri domaćini pozvali goste u svoju kuću, gde su predstavili Rose (2014) (85% Cabernet Sauvignon, 15% Muskat Hamburg) i uz meze podelili svoja iskustva, planove i vinske priče iz svoje vinarije.
Peta vinarija na putu užitka bila je najprepoznatljivija, najnagrađivanija vinarija u ovom delu Evrope, perjanica šumadijskog vinarstva, Vinarija Aleksandrović. Sa velikim iskustvom u prijemu gostiju, na čelu sa Darkom Bogdanovićem, enologom vinarije, degustiralo se vino Trijumf (kupaža 85% Sauvignon Blanc, 15% Pinot Blanc i Rajnski Rizling), zaštitnim znakom ove vinarije; Trijumf Rose, nešto novo sa starim imenom (70% Cabernet Franc, 30% Cabernet Sauvignon) i Regent (50% Cabernet i 50% Merlot). Posle obilaska vinarije gostima je prikazam kraći film o vinariji koja danas ima 75 ha pod vinogradima, u kojima se gaji grožđe vrhunskog kvaliteta, i koja se naslanja na porodičnu tradiciju od preko 100 godina. Poslednjih 20 godina, gospodin Božidar Aleksandrović ju je razvio do lidera u ovom delu Evrope. Protiv konkurencije ova vinarija se bori vrhunskim kvalitom i njegovom konstantnošću. Jer, pored tradicije i vremena koje je potrebno da vino odleži, i tržištu da ga prihvati, kvalitet je ono najosnovije. Svake godine vinarija beleži rast domaćih, ali i stranih turista. Vina Aleksandrović se piju u SAD (Kalifornija), Rusiji, Kini, nešto u EU (Nemačka, Danska, Belgija), bivšim jugoslovenskim republikama, a u pripremi je izvoz za Japan.
“Vino je među pićima najkorisnije, među lekovima najukusnije, a od hrane najugodnije.”
smatrao je Plutarh a ovaj jedinstven doživljaj je to i potvrdio.