Na Savetu Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu održanom 15. maja, izabran je novi dekanski tim, koji rukovodjenje fakultetom preuzima 1. oktobra 2015. godine.Za novog dekana izabrana je prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, dosadašnji prodekan za međunarodnu saradnju, nauku i razvoj. Prof. dr Nataša Krejić biće prodekan za organizaciju i finansije, prof. dr Srđan Rončević biće prodekan za međunarodnu saradnju, nauku i razvoj, prof. dr Tatjana Pivac, prodekan za nastavu i prof. dr Lana Zorić, prodekan za doktorske studije, akreditacije i obezbeđenje kvaliteta. Smena generacija nije samo trend na PMF-u nego i na drugim fakultetima.

Prof. dr Milica Pavkov Hrvojević je dete PMF-a, na kojem je završila osnovne studije fizike, magistrirala na Fizičkom fakultetu, Beograd, a kada je stvorena mogućnost za poslediplomske studije u Novom Sadu, tu i doktorila, pod mentorstvom prof. dr Maria Škrinjara. Od 2003-2008 godine je docent, od 2008. vanredni profesor, a od 2009. prodekanka za nauku, međunarodnu saradnju i razvoj. Prof. dr Milica Pavkov Hrvojević ima samo 42 godine, ali i jedno veliko iskustvo iza sebe: tri godine je bila pomoćnik direktora na Departmanu za fiziku, u dva mandata (šest godina) prodekan za nauku, međunarodnu saradnju i razvoj, i za vreme tog desetogodišnjeg iskustva stekla je uvid kako funkcioniše jedan Departman, ali i fakultet kao celina, kakav je PMF, koji u svom sastavu ima pet Departmana, veliki broj zaposlenih, nastavnika, istraživača, naučnika, i mogućnost da sagleda način na koji funkcioniše i da ga uspešno vodi.       
Poslednjih desetak godina PMF je aktivaniji i uspešaniji nego ikada na više polja. O tome i drugim pitanjima, razgovarali smo sa novom dekankom.                                               
– Jeste, ali to nije zaslugom samo ovog dekanskog tipa. Novo vreme je donelo nove mogućnosti, tako da su se otvarali evropski fondovi na koje smo mogli da apliciramo, ali sam sigurna da smo radom, voljom, upornošću čitavog tima i mene na poziciji zaduženog za sektor međunarodne saradnje, nauke i razvoja, uspeli da postignemo značajne rezultate. Broj međunarodnih projekata u kojima je učestvovao PMF je 2009. godine bio 23-24, a prošle godine u jednom trenutku imali smo ih 50. Posebno sam ponosna na projekat za visoko obrazovanje gde je PMF 2010. godine povukao iz IPA prepristupnih fondova milion i 200 hiljada evra. To je suma koja nije uložena od osnivanja fakulteta i na osnovu koje je postignuto jako mnogo stvari. Moram da istaknem da sam imala odličan tim sa kojim sa radila, da su sa svakog Departmana to bili mladi ljudi, koji su maksimalno dobro odradili svoj posao, što je prepoznala i Evropska komisija koja je odlučivala ko će dobiti sredstva za projekat.     
Vaše imenovanje se poklapa sa tajmingom kada se finalizuje taj projekat, kada fakultet (poznat pod nadimkom „plava zgrada“), sada sija nekim drugačijim sjajem, sa novim prostorijama, učionicama, čitaonicama, laboratorijama...                             
- Zaista se poklopilo. Projekat je trajao pet godina zato što podrška od Republičkog ministarstva koje je vodilo projekat, nije u svakom trenutku bila adekvatna, i to se jako odužilo. Onda je odabran izvođač za kojeg se uspostavilo da nema kapacitet da iznese na pravi način sve to, i nešto što je trebalo da traje dve, trajalo je pet godina. U martu 2010. godine smo aplicirali, a u martu 2015. je bilo svečano otvaranje. Dekanica Neda Mimica Dukić nije bila tu i ja sam, kao rukovodilac projekta prisustvovala i svečanom otvaranju i sve to u jeku predizborne kampanje. Možda je na neki način i to uticalo na moj izbor.
Potencirate međunarodnu saradnju. Koliko je ona važna za PMF, nastavnike, studente, i šta to ona njima omogućava?
- Bilo je važno, važno je, a biće još važnije. To je nešto čemu svi mi moramo da se okrenemo. Ovakvi izvori finansiranja kao osnovno sredstvo izuzetno su važni za rad istraživača, nabavku opreme, obnavljanje prostora... Ti evropski fondovima postoje, samo treba da se okrenemo tome, da napišemo aplikacije na pravi način. Jako teško je malo starijim generacijama da to prihvate, ali ima istraživača koji su to prihvatili, posebno su mlađi vrlo vešti u tome i sve je veći broj aplikacija i međunarodnih projekata koje dobijamo.
Kada je u pitanju mobilnost studenata i nastavnika, to je u Evropi obeveza. I studentima je obavezno da provedu pola ili jedan semestar na drugom univerzitetu, da vide kako funkcionišu evropski univerziteti, da steknu nova znanja, upoznaju druge kulture, a sve je to moguće kroz nove fondove. Ove godine se otvorio Erasmus Mundus koji će trajati do 2020. godine, gde je ključna aktivnost mobilnost studenata i gde smo imali par desetina aplikacija u samom startu što je dosta dobro, a nadam se da će biti još bolje. Ključna aktivnost 2 je nastavak Tempus programa. To su neke šeme finansiranja koje obuhvataju i stare, a pružaju neke nove mogućnosti, tako da smo se mi na vreme uključili i radimo na tome. I za napredovanje nastavnika, kao i za struku, neophodno je da bar neki period provedu u inostranstvu, na nekom prestižnom univerzitetu. Recimo, zemlje iz regiona kao što su Hrvatska i Slovenija, su pri izboru u viša zvanja kao jednu od obaveza dali da nastavnici moraju da provedu neko vreme na stranim univerzitetima. I mi smo u tom smislu naš pravilnik korigovali, s tim da nije obaveza da nastavnici provedu vreme u inostranstvu, ali se vrednuje vreme koje je tamo provedeno.
Evidentno je da studenti, profesori, naučnici imaju mogućnost da idu u inostranstvo, ali i da sve više dolazi njih iz inostranstva, čak iz Azije. Koliko je to bitno za reputaciju fakulteta?                                                                                            
- To je od prevashodnog značaja. U svom programu za dekana sam naglasila da bi već u prvom od projekata želela da se ostvarim nameru da se akreditujemo na engleskom, jer samo tako možemo biti vidljivi i prepoznati u svetu. Sve te delegacije koje su dolazile, stizale su na osnovu ličnih kontakata ljudi i međunarodnih projekata. I danas sam primila jednu delagaciju iz Slovenije koja je imala saradnju sa našim profesorima sa geografije. Bio je to jedan vrlo uspešan projekat i sada oni imaju želju da i dalje rade sa nama. Upravo takvi projekti utiču na našu vidljivost i na naš ugled u Evropi i celom svetu.                                   
Istina je da trenutno uvek iste grupe ljudi učestvuju na međunarodnim projektima. Za svaki  međunarodni projekat koji dobijemo, tačno znam od koje je grupe ljudi i sa kojih Departmana, kao i šta mogu da očekujem od njih. Volela bih da se mnogo više angažuju mlađi ljudi, i mislim da će oni to prirodno i prihvatiti. Sigurno da od svih očekujem veći angažman u takvim vidovima saradnje i aktivnosti.                                   
PMF uživa izuzetnu reputaciju, o čemu svedoči i veliko interesovanje studenata za sve grupe. Tome je doprineo i moderan marketinški pogled na to kako treba prići đacima, organizovati promocije i pokazne vežbe u školama i pozivati ih  na fakultet da se upoznaju sa onim šta ih očekuje. Da li i na tom planu predstoji više angažovanja?
- Pre šest godina, odlučili smo da, između ostalog, zaposlimo PR-a, koja je postala rukovodilac marketing tima (Saška Rakić), koji je i pre toga postojao i bio vrlo aktivan, ali sada je tim dobio nekog ko rukovodi svim aktivnostima i širi njegovu delatnost. Od tada je povećana angažovanost na tom polju, pa tako učestvujemo i u Noći istaraživača zajedno sa FTN-om, na Festivalu nauke, radimo promocije po osnovnim i srednjim školama, naši profesori rade u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ sa talentovanim učenicima, organizujemo Otvorena vrata, otvoramo vrata naših laboratorija da svi zainsteresovani srednjoškolci, budući studenti vide, nešto urade sami, da im asistenti, mlađi profesori pokažu kako to funkcioniše, organizujemo popularna predavanja, tako da se te aktivnosti nastavljaju, ali uvešćemo i neke novine, jer je to plan za naredni period.
Kako zamišljate da će izgledati PMF za pet-deset godina. Na šta ćete se posebno fokusirati?
- Fokusiraćemo se na međunarodne izvore finansiranja, na programe koji intenziviraju mobinost studenata i nastavnika. Kada su u pitanju investicije imam planove koje bih volela da ostvarim, prvenstveno iz bezbednosnih razloga, ali tu smo limitirani sa sredstvima jer se za to ne nude spoljašnji izvori finansiranja: Naravno, da se akreditujemo na engleskom jeziku, da modernizujemo nastavu i uvedemo neke nove vidove, in learning, distanc learning, “life-long learners”, da vodimo računa o kvalitetu, jer bez obzira na to što mi još uvek nemamo problema sa upisom studenata, taj problem nas čeka u budućnosti iz razloga što sve manji broj dece upisuje škole. Mi moramo promovisati naše studijske progame, kompetencije naših svršenih studenata, uspostaviti konktakte sa privrednim komorama i privredom uopšte, videti šta to njima treba i prilagoditi naše programe tim potrebama.
Kako se osećate kada vaš trud dođe do finala?
- Naravno da sam ispunjena i srećna kada se takve stvari dešavaju. Moj odnos prema PMF-u je kao prema sopstvenoj kući i svaka lepa vest, svaki rezultat i uspeh svakog našeg pojedinačnog profesora, ili mladog čoveka ili grupe, tako i celog fakulteta, obraduje me kao da se desilo mom najrođenijim. Prodekanski tim za svaki resor je pažljivo biran i imam puno poverenje u njihovu stručnost i znanje. Tako je prodekan za nauku Prirodno-matematičkog fakulteta, dr Srđan Rončević sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, mlad čovek sa izuzetno velikim brojem radova i  menadžerskim iskustvom, jer je rukovodio sa dva nacionalna projekta, učestvovao u mnogo međunarodnih projekata i rukovodi akreditovanom laboratorijom. Uz njegovu pomoć ćemo  unaprediti administrativne procedure kada su u pitanju javne nabavke i prilagoditi ih potrebama zaposleniih. Na mestu prodekana za organiizaciju i finansije će biti dr Nataša Krejić, sa Departmana za matematiku i informatiku, koja je profesor finansijske matematike, šef katedre za numeričku matematiku, član indeksne mreže Beograda, editor u prestižnim matematičkim časopisima, pozivni predavač u Evropi i Brazilu, ukratko jedna od najkompetentnijih osoba koje mogu da se nađu na tom mestu. Prodekan za akreditaciju doktorskih studija je Lana Zarić, sa Departmana za biologiju, ekologiju, koja je rukovodilac doktorskih studija za biologiju i ekologiju, što je preporučuje za ovo mesto, a učestvovala je u velikom broju međunarodnih projekata koji su baš bili vezani za menadžerisanje doktorskih studija. Dr Tatjana Pivac, omiljena profesorka među studentima od kojih je dobila ocenu 9,38, koja ima iskustva ne samo u nastavnom i naučnom procesu, već i u brojnim međunarodnim projektima, je prodekan za nastavu i urednik našeg turističkog časopisa. Očekujem da svi zajedno, svim srcem, damo svoj pečat u razvoju našeg fakulteta – zaključila je prof. dr Milica Pavkov Hrvojević.