• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Povodom Međunarodnog dana zaštite životne sredine, 05. juna, organizovana je akcija čišćenja Novosadskog keja. Akciju su zajednički organizovali Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu i portal Ekonverzacija, osnovan od strane visokoobrazovanih i svesnih mladih ljudi, Srđana Nikolića i Ane Bojković, inženjera ekologije i pokretača priče da se podigne svest o našoj životnoj sredini. Akciju je podržala i JKP Čistoća iz Novog Sada, koja je obezbedila sva potrebna sredstva za čišćenje.

-Danas smo se ovde okupili na Međunarodni dan zaštite životne sredine da očistimo deo Keja uz pomoć naših prijatelja sa Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment. Imamo veliki broj dobrovoljaca koji će ovde pomoći da čistimo i ja se nadam uspešnoj akciji da povećamo svest o zaštiti životne sredine – izjavio je Srđan Nikolića i nastavio:
- Portal Ekonvezracija nastao je iz razloga da povećamo svest o zaštiti sredine, kroz zanimljive činjenice i interaktivne akcije. Iza sebe imamo par akcija i ovo je trenutno najveća. Nadam se da je ovo početak jednog prijateljstva sa FIMEK-om, i da ćemo još mnogo puta sarađivati, pogotovo u Novom Sadu. Naše aktivnosti će biti usmerene na razne akcije, pre svega rad sa decom, jer deca su najjači adut u širenju svesti i samo kroz takvu svest možemo da dobijemo čistiju i zelenilu Srbiju. Ekologija je na vrlo niskim granama u Srbiji. Ono što mi pokušavamo da ugradimo u svest ljudi je bar da počnu od sebe. Ono što se tiče osnovnog kućnog vaspitanja - da ne bacaju papiriće na ulicu, da pokupe iza svojih kućnih ljubimaca, da bacaju cigarete tamo gde je mesto za njih, a kada to prođemo onda možemo dalje da nastavimo priču.
Prof. dr Tamara Galonja Coghill, šef Departmana za ekologiju na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, naglasila je da je akcija na Keju bila svojevrsna promocija zaštite životne sredine, a pre svega reciklaže. Upitali smo je šta znače interesantni natpisi na majicama: „Ova flaša je nekada bila frizbi“, „Konzerva je bila nešto drugo“ itd.? O čemu se zapravo radi? Zašto je reciklaža tako bitna?
- Mi smo svi reciklirana bića. Proces reciklaže se odvija na našoj planeti mnogo duže nego što smo se mi pojavili i kada se ne bi odvijao taj proces svega bi nestalo. Pre svega hemijskih elemenata od kojih će nastajati nove bebe, jer ljudi drugačije ne bi mogli da ih imaju. To su pokrenuli još nekada davno mikroorganizmi reciklirajući umrla tela, vraćajući ih u životni krug, na osnovu kojih nastaju nova bića. Mi danas iz tog okruženja krademo mnogo hemijskih materija, elemenata, vezujemo ih u nerazgradiva jedinjenja, nerazgradive proizvode, krademo ih iz prirode. Jednog dana bi se moglo desiti da bi neko poželeo da ima dete i da mu kažu: Žao nam je, nestalo je fosfora na planeti. Zato smo mi dužni da recikliramo i da vraćamo prirodi, jer su to radile milijarde generacija pre nas – naglasila je naša sagovornica.
Primetno je da interesovanje mladih za upis na Departman za ekologiju Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu raste. Dr Tamara Galonja Coghill smatra da je to opravdano jer će sa usaglašavanjem sa evropskim standardima i Srbija morati pored svih poznatih standarda ISO i HACCP itd., da uvede i ekološke standarde, prema kojima će svaka firma morati da ima ili zaposlenog ekologa ili čitavu ekološku službu u zavisnosti od toga kolika je i kakva struktura. Mladi prepoznaju da će tu postojati radna mesta i opredeljuju se za to.
- Mislim ne samo zbog toga, nego što im nudimo jedan kompetentan i konkurentan studijski program koji je akreditovan i na osnovnim, master i doktorskim studijama, i sa njima mnogo radimo ne samo teoretski nego i praktično i pokušavamo da im pomognemo da od zainteresovanih studenata prerastu u kompetentne stručnjake. Imamo adekvatnu saradnju sa privredom, potpisane ugovore sa mnogim firmama, počev od NP „Fruška gora“, do raznih firmi u privrednim granama u kojima naši studenti rade praksu. Sada smo konsultovani od jednog velikog investitora i odradili smo jednu opsežnu studiju - Procena uticaja na životnu sredinu. Radi se o tome da jedna naša poznata firma pokušava da zatvori energetski krug i da koristi biogasne stanice i proizvodi vlastitu električnu energiju za njihove pogone od njihovog otpadnog materijala. Dva meseca smo radili tu studiju i čekamo da počne njena realizacija. To su lepe stvari kada radite i nije vam teško jer znate da je za nešto dobro.
Što se tiče samih projekata i evropskih fondova mi neprestano konkurišemo. Imamo projektnu kancelariju koja prosečno na mesečnom nivou napiše 8 – 10 kvalitetnih projekata od kojih dva prolaze. Oni idu od gradskog do međunarodnog nivoa projekata, tako da je perspektiva ovog zanimanja izvesna – zaključila je prof. dr Tamara Galonja Coghill.