• Prethodna
• 1 of 7
• Sledeća

Fascinantno. Reč koja u najkraćem definiše utiske koje sa Svetske izložbe u Milanu nosi svaki posetilac, zbog prilike da na površini od 270 hektara obiđe do sada rekordan broj od 148 paviljona zemalja iz celog sveta.

Pri tome su 53 zemlje izgradile svoje velike paviljone koji već po spoljnom izgledu ukazuju na njihovu posebnost i osobenosti, dok su ostale zemlje-izlagači, sa znatno skromnijim budžetom, okupljene u 9 tematskih celina. Na štandovima najbogatijih zemalja primenjena je najnovija tehnologija sa trodimenzionalnim video efektima i sličnim inovacijama koje upotpunjuju utisak, ali su se i svi ostali potrudili da se predstave na pravi način. Primera radi, nezvanično je rečeno da je gradnja, uređenje, opremanje i projekciona tehnologija paviljona Ujedinjenih Arapskih Emirata koštala 40 miliona eura, dok je ukupno gledajući u EXPO u Milanu uloženo 7 milijardi eura, a neki tvrde i mnogo više. Onda i nije čudno što su bočni zidovi američkog paviljona prekriveni vertikalnim zelenim poljima koja se tokom dana pomeraju prema kretanju sunca, dok prostor ispred bogato opremljenog francuskog paviljona zauzimaju prave mini njive sa čokotima vinove loze, kukuruzom, pšenicom i svim ostalim kulturama koje se gaje u ovoj zemlji. Stoga i nije čudno da se očekuje da će EXPO tokom trajanja posetiti 20 miliona ljudi iz celog sveta.
Osnovni moto Svetske izložbe u Milanu je „Nahraniti planetu – energija za život“, što je potvrđeno kroz najraznovrsniju ponudu hrane u svim paviljonima, koju u pojedinim nacionalnim restoranima pripremaju najviđeniji kuvari iz dotične zemlje.
Na hiljadama prezentacija uz hranu ide i veliki izbor najkvalitetnijih vina sa svih strana sveta, a na to se nadovezuju nastupi muzičkih i igračkih grupa, pa čak i artista, kako bi posetioci uživali svim čulima. EXPO je pravi paznik za oči i sva ostala čula koji traje od maja do oktobra, a jedini problem posetilaca je u tome što im za potpuni doživljaj svega prikazanog trebalo 3-4 dana, uz dnevnu ulaznicu od 39 eura.
Paviljon Srbije je smešten u tematsku grupu Mediteranske zone u okviru Klastera „Bio Mediteran“ i u njemu dominira veliki žrvanj, maketa vodeničnog točka koji se okreće. Na jednom zidu se nalazi grupa kružnih ekrana, u obliku većih i manjih tanjira, na kojima se reprodukuju naši gastronomski specijaliteti, dok je deo štanda rezervisan za turističke kataloge i suvenire iz svih delova Srbije. Sam paviljon, ali i otvoreni prostor ispred njega, sa binom, velikim ekranom i gledalištem, namenjen je i za predstavljanje gradova, opština, regiona, letnjih festivala, turističkih destinacija, proizvođača hrane i pića, za izložbe, pripremanje specijaliteta i nastupe muzićkih i pevačkih grupa.
Prostor na kome je bio Srem Expo je prvih dana juna rezervisan za predstavljanje turističke ponude Srema, koju su afirmisali predstavnici turističkih organizacija Sremskih Karlovaca, Rume i Inđije i iriške Vinarije „Mačkom podrum“, u društvu svojih saradnika.
U gastronomskom delu ponude kod Karlovčana su dominirali kuglof i bermet, a zatim i ostali proizvodi Vinarije „Mačkov podrum“ iz Iriga i Vinarije „Kiš“ iz Sremskih Karlovaca, koje su se posebno predstavljale, najpre rečju i slikom, a potom i kroz degustaciju fruškogorskih vina, koja su oduševila posetioce. Inđijci su takođe krenuli od slatkog kolača u obliku srca iz domaće radinosti, koji je baš kao i karlovački kuglof, pripreman na bini pred publikom, da bi se na sličan način predstavio i sremački vez, čortanovačka „Džipijada po Fruškoj gori“, a posebno Vinarija „Acuminicum“ iz Starog Slankamena.
Kroz priču o turističkim potencijalima rumske opštine posebna pažnja je, imajući u vidu osnovni moto Svetske izložbe, posvećena gastronomskim manifestacijama, što je prisutnim posetiocima dočarano i kraćim propagandnim filmom Turističke organizacija i filmom o „Sremskom kolaču“. Ovi video zapisi vrteli su se tih dana po nekoliko puta i na ekranu samog paviljona Srbije, na kojem su se našli i katalozi i ostali propagandni materijal rumske turističke organizacije.
Svoje učešće u predstavljanju turističkih potencijala Srema imala je i Regionalna razvojna agencija Srem čija predstavnica Sanja Stupar je govorila o projektu uređenja biciklistički staza u najzanimljivijim delovima regiona.
Nastupom predstavnika Srema na Svetskoj izložbi u Milanu rukovodila je direktorka Turističke organizacije Sremskih Karlovaca Jasmina Beljan Iskrin, uz koju su bili Boris Paško iz Turističke organizacije Inđije i Boško Negovanović iz Turističke organizacije opštine Ruma. „Mačkov podrum“ iz Iriga je predstavljala zamenica direktora vinarije, Đurđica Jojić Novaković, Vinariju „Kiš“, Predrag Crnković, a Samostalnu zanatsku radnju za izradu kuglofa “Gea” u Sremskim Karlovcima, vlasnica Katica Biber Šnur. U ekipi iz Inđije bili su Snežana i Milan Spasić iz Vinarije „Acuminicum“ iz Starog Slankamena, kolačarka Nevenka Ćurčik iz Udruženja žena „Krčedinke“
Svetlana Šovljanski, vezilja iz Etno udruženja „Gorocvet“ iz Inđije i Živan Pašić, promoter „Džipijade“ u Čortanovcima.