• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

Imperativ za vino, po mišljenju Oskara Maurera, vinara iz Hajdukova, je pre svega njegov kvalitet i prirodnost.
Vinariju Maurer osnovao je 1916. godine pradeda sadašnjeg vlasnika, Oskara Maurera. Vinarija Maurer u posedu ima 16 hektara lociranih u dva vinogorja, u Subotičko-horgoškom, u Hajdukovu - 6 ha, i drugu u Fruškogorskom vinogorju, u okolini Sremskih Karlovaca - 10 ha, u kojima se gaje autohtone sorte poput: Kadarke, Sremske zelenike, Bakatora, Medenca belog, Kevedinke, Bele Slankamenke, Furminta (poznatijeg kao Tokaji)...

U vlasništvu porodice Maurer je i najstariji zasad Kadarke u Srbiji iz 1880. godine.
Pored starih sorti gaje se i svetske: Rajnski Rizling, Merlot, Cabernet Sauvognon. Gospodin Maurer smatra da kupaže znaju da daju vina najboljeg kvaliteta, pa u ponudi ove viinarije možete naći Vino sunca (Italijanski Rizling, Rajnski Rizling), Corvina crvena (Cabernet Sauvignon, Kadarka), Corvina bela (Bakator, Tamjanika) i druga.
Vina iz vinarije Maurer su jedina vina iz Srbije koja se nalaze u “Michelin star” restoranima. Najviše se izvoze u Holandiju, Belgiju, Dansku, Mađarsku, Rumuniju, Nemačku, a stigla je i prva porudžbina iz Amerike.
Međutim, ova vina na srpskom tržištu nisu dovoljno poznata. Razlog tome, po rečima gospodina Maurera, je nedovoljna upućenost u proizvodnju prirodnih (organskih) vina od autohtonih sorti grožđa i uglavnom se pije ono vino koje ima najjači marketing. Vina koja traže aktivnu, istraživačku ulogu samih konzumenata, iskustvo na osnovu kojeg bi mogli da razumeju to vino, i sa kojim vinima bi trebalo da ih porede, nisu na ceni. Kod nas je vinska kultura još na niskom nivou i u tom smislu bi Ministarstvo trebalo nešto da preduzme, i krene u pravcu upoznavanja publike sa vinima koja se proizvode od autohtonih sorti i na prirodan način. U zemljama zapadne Evrope već je formiran određen krug poznavalaca vina koji tragaju za nečim interesantnim i ekskluzivnim.
Vinova loza se u vinogradima Maurer gaji na prirodan, ekološki odgovoran način. Vinogradi se okopavaju na klasičan, starinski način, ne koriste se herbicidi, insekticidi, veštačko đubrivo, niti aditivi u proizvodnji vina. Vina se u promet stavljaju tek posle tri do šest godina, nikada mlada, jer „ona treba prvo da sazru da bi ih mogli razumeti“.
- Pokušavam da pratim one tradicije koje je započeo moj deda. Naši preci su radili onako kako su njihovi preci radili. Oni koji nisu hteli da nastave ono što su nasledili, ili nisu prepoznali vrednost toga, danas treba da se pogledaju u ogledalo - naglasio je gospodin Maurer.
Veliki broj nagrada za kvalitet vina, pre svega u inostranstvu, kao i prisutnost na vinskim kartama vrhunskih svetskih restorana, Oskaru Maureru ne znači mnogo:
- Kada imate vinograde na najboljem potezu u Fruškoj gori, kada uzgajate lozu na tradicionalan i prirodan način, kada se maksimalno trudite da postignete kvalitet, a ne kvantitet, i učinite sve što je potrebno, onda možete očekivati takve rezultat. Mogli bi i drugi da slede taj put, ali većina, na žalost, radi na količinu umesto da ide ka prirodnosti i kvalitetu. Ali, razumem i njih, jer naše tržište još ne može da shvati šta je to što mi radimo. Ono traži nešto što je pitko, jednostavno, jeftino, lako se proizvodi i što se do sledeće berbe potroši. Ima i malih proizvođača koji se trude i idu u dobrom pravcu, ali još nemaju viziju kako bi se od toga moglo živeti. Npr. kome prodati prirodno vino čija je proizvodnja tri puta skuplja od vina iz konvencionalne proizvodnje? U današnjoj krizi, koja je još zaostala samo na južnom Balkanu, teško je usaglasiti ponudu, tražnju i savest - zaključio je Oskar Maurer.