Tue10272020

Poslednja izmena:10:58:48 AM

Back HRANA I PIĆE HRANA Prof. dr Zoran Keserović: Trešnja je danas najprofitabilnija voćna vrsta

Prof. dr Zoran Keserović: Trešnja je danas najprofitabilnija voćna vrsta

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

Depаrtmаn zа voćаrstvo, vinogrаdаrstvo, hortikulturu i pejzаžnu аrhitekturu Poljoprivrednog fаkultetа Univerzitetа u Novom Sаdu i Društvo voćаrа Vojvodine, je za predstavnike medija, u petak 19. juna, na Oglednom dobru za voćarstvo u Rimskim Šančevima, organizovalo Dan trešnje. Ovaj susret, u okviru projektа "PODIZANJE OGLEDA INTENZIVNOG GAJENJA POLJOPRIVREDNIH KULTURA", koji Pokrаjinski sekretаrijаt zа poljoprivredu, vodoprivredu i šumаrstvo sprovodi u saradnji sa Departmanom, okupio je znatan broj zvanica iz sfere politike, obrazovanja i novinarstva. Prof. dr Zoran Keserović, direktor Departmana, tom prilikom govorio je na temu “Introdukovаne sorte i podloge trešnje“.


Popis iz 2012. godine pokazao je da voćnjaci u Srbiji zauzimaju 4,8% površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka, a da proizvodnja voća čini 11% vrednosti poljoprivredne proizvodnje. U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda veće i prerađevine od voća učestvuju sa 17% (Strategija razvoja poljoprivrede Republike Srbije 2014-2024). Ukupna proizvodnja voća u Srbiji se kretala od 600.000 tona 2002. do rekordnih 1.523.000 tona u 2013. godini, dok je u Vojvodini u tom periodu rast proizvodnje najveći, i sa 90 hiljada tona skočio je na preko 300 hiljada tona.
- U Vojvodini je napravljena jedna stabilnost i nema velikih oscilacija u prinosu. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je uložio sredstva u protivgradne mreže i fertigacione siteme i na taj način otklonio kritične tačke u tehnologiji proizvodnje. Jedino što sada može da napravi problem je pojava niskih temperatura, ali i to je rešivo. Saradnja između Pokrajinskog sekretarijata, Republičkog ministarstva i Poljoprivrednog fakulteta našeg Departmana, pokazuje kako može da dođe do razvoja preduzetništva. Sada se govori o trećoj misiji Univerziteta u Novom Sadu, i glavni akcenat se stavlja na razvoj preduzetništva, a mi smo jedan od Departmana koji je prepoznao potrebu razvoja preduzetništva kod studenata, kako da unovče svoje znanje. Mislim da smo u tome uspeli. I ovi ogledi koji vršimo u Rimskim Šačevima su u cilju obrazovanja studenata oko novih tehnologija, a takođe i samih proizvođača. Departman često organizuje razne Dane. Prošle godine „Dane kajsije“, ove godine „Dane trešnje“ i moje iznenađenje je kakav kvalitet smo postigli. Kod nekih sorti za tri godine, kalemljenim na podlozi Gisela 5, postigut je prinos između 14 i 25 tona po hekata. Stavili smo uporedo trešnju na srednje bujnoj podlozi i uporedili. Na Koltu i Kordii se ostvari prinos oko 3-4 tone, a na Gizeli 5 - oko 19 tona.
Trešnja je danas najprofitabilnija voćna vrsta. Godine 2006. Srbija nije uopšte izvozila ovu voćnu vrstu, a 2013. Srbija je na izvozu zaradila oko 6 miliona dolara. Mislim da će ove godine zaraditi između 7,5 i 8 miliona dolara od izvoza trešnje. U Evropi se nalazimo na 10 mestu. Prva je Italija sa 120 hiljada tona, druga Španija sa 80. Moja projekcija je da bi za pet godina mogli biti među prvih pet, a za deset možda među prva dva proizvođača trešnje u Evropi. Imamo bolje uslove i od Italije i od Španije.
Izabrali smo sortiment koji preporučujemo za naše uslove. U našem voćnjaku smo uradili rastojanje 4x1,5m, ali na jugu Srbije radimo jedan od najsavremenijih projekata. Konkretno u Žitorađi, podigli smo zasad 4x1 i 4x0,5m sa oko 8 hiljada sadnica po hektaru. To je tehnologija guste sadnje, prenesena kompletno iz Ferare (Italija), ali ono što je dobro da smo zajedno sa studentima i kolegama sa Departmana doc. dr Nenadom Magazinom, doc Biserkom Milić, dipl.inž-master Markom Dorićem, usavršili tehnologiju od rezidbe preko hemiskog proređivanja. Zato preporučujemo sortiment po vremenu sazrevanja: Burlat, Merchant, Sveet Lorenz, Sveet Gabriel, Grace Star, Samit, Kordia, Ferovia, Regina, Karina, i na kraju Sveetheart, koji je rodio tako da mislim da ćemo imati 25 tona po hektaru (kada se proračuna iz prinosa redova koje smo zasadili) – obavestio je naš sagovornik.
Na kraju je dr Keserović zaključio da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu prepoznao voćarstvo kao značajnu granu poljoprivrede. Struktura se mora menjati i Vojvodina je postala, ne samo u Srbiji, već u regionu, možda Evropi, prepoznatljiva po savremenim voćnim zasadima. To je prepoznato i na Forumu Expo 2015 (Italija), na koji su pozvani ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Srbije, dr Srđan Verbić, doc. dr Dragoslav Ivanišević i dr Zoran Keserović da održe predavanje o unapređenju obrazovanja, tehnologije proizvodnje voća i grožđa, kao i o saradnji između italijanske pokrajine Friuli-Venezia Giulia, AP Vojvodine i Poljoprivrednog fakuleta, kojem će prisustvovati ministri obrazovanja i poljoprivrede iz skoro svih evropskih država.
- To je jedno veliko priznanje ljudi koji sa strane gledaju i cene naš rad, i daju nam priliku da promovišemo našu zemlju na jedan drugačiji način - rekao je na kraju razgovora prof. dr Zoran Keserović.


 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Komentari  

 
0 #3 Dejan 28-05-2018 11:35
Dobar dan dali su nekom potrebni radnici za berbu tresanja. Ja sam Dejan iz Bečeja I imam svoje ljude za rad na njivama poz...
Citiraj
 
 
0 #2 Michal 16-11-2015 13:00
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je najozbiljnija institucija u celoj drzavi,mislim da su svojom strategijom povecali izvoz voca visestruku,odnosno tek ce da se reflektuje na izvoz njihovo subvencionisanje.Svaka i9m cast...
Citiraj
 
 
0 #1 Saško Miletić 25-06-2015 23:30
Dopao mi se članak o novom zasadu trešnje ,dal postoji mogućnost da se poseti voćnjak ?
Citiraj
 

Dodaj komentar