• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

Na Prvom Urban Bean Festu održanom u Kameničkom parku u dane vikenda, 12. i 13. juna, učestvovala je i ekipa Novosadske televizije. Posle dobrog rezultata, osvojenog trećeg mesta, na Temerinskoj pasuljijadi prošle godine, ovoga puta, kao iskusna ekipa, došli su u proširenom sastavu (ojačani mladim snagama iz Udruženja CERKIN i Vitezozima „Zeleni barjak“), sa ambicijom da skuvaju najbolji pasulj. Naravno, ni ovoga puta nisu zaboravili tajni dodatak u ljubičastoj šoljici, koji je došao na kraju.
I mada je oficijelna nagrada izostala, zadovoljni su postignutim, jer je kotlić, u kojem se kuvalo najsavršenije jelo na svetu, „polizan“, što je sasvim dobar pokazatelj njegovog kvaliteta, a ekipi je mišljenje prijatelja bilo najvažnije.

- Ovakvu manifestaciju treba podržati, jer je to neka vrsta lokalizma, Novosađanima ne treba da bude cilj da dovedu strane goste na ovakve fešte, nego da se okupljaju iz grada i okolnih naselja, i da se druže sa svojim prijateljima. Ovo treba da bude naše, novosadsko, futoško, kaćko, petrovaradinsko, sremskokameničko i karlovačko okupljanje. Ako se ova manifestacija „primi“, a nema razloga da ne bude tako, kao dobra lokalna manifestacija, lako će se proširiti - kaže Miroslav Farkaš iz Novosadske TV, autor brojnih emisija i dodaje:
- Pasulj je jelo koje nas je održalo. Ljudi sa ovih prostora su vekovima živeli na krompiru i pasulju. Sve vojske koje su prolazile ovim terenima odnosile su od gusaka do svinja i teladi, a pasulj je uvek mogao da se sakrije. Zato pasulju treba da budemo zahvalni, da mu se na ovakav način odužimo.
Naš sagovornik objašnjava da nije ni malo jednostavno skuvati dobar pasulj. Pravi pasulj je jelo sa mesom ili bez njega, sa mnogo povrća ili samo odabranim, sa dodacima ili bez njih...
Po Miroslavu Farkašu pasulj je univerzalno jelo. Krmanadle, pljeskavice, šnicle mogu da se korektno pripreme uz malo prakse, ali za pripremu pasulja je potrebno pravo majstorstvo. Za one koji vole ljuto, može se pripremiti u ljutoj varijanti, masniji za gurmane, na vegetarijanski način... Suština dobrog pasulja, čorbastog ili prebranca, je znati ugoditi onima koji će u njemu uživati.
Pasulj je možda jednostavnog izgleda i narodna uzrečica: „Prost kao pasulj!“, verovatno se vezuje za malo, neugledno zrno pasulja. Ali u loncu, kotliću, treba biti umetnik znati ga pripremiti. Verovatno zato što se jeo u najtežim vremenima gladi, u doba blagostanja i imanja trudili su se da ga zaborave, da ne seća na nemanje. Zato ovakve manifestacije imaju pun smisao, vraćanja njegovog stvarnog kvaliteta.
- Ranije je pasulj imao i svoj dan. Sećam se vremena kada se petkom u svakoj kući obavezno kuvao pasulj. Čak je i Kralj Petar I na dvoru naredio da se svakog petka kuva upravo pasulj. Zato zaslužuje ovakvu jednu manifestaciju, a ne vidim razlog što mu ne bi vratili i njegov dan - kaže Farkaš.
Miroslav nije jedini koji smatra da Novom Sadu nedostaju gurmanske manifestacije. S obzirom da se nalazimo na terenu gde su se mešale razne kuhinje, i danas imamo neverovatan sklop i preklapanje kultura hrane, pre svega nemačke (od kojih smo nasledili pripremu jela, običaje, pripremanje zimnice, gajenje voća i vinove loze, proizvodnju vina), austougarske (jela sa krompirom i razna testa), mađarske (perklet, gulaš, paparikaš), slovačke (upotrebu začina, posebno bibera, ali i svinjskog mesa) ili rumunske kuhinje (mamaljugu, čorbe sa povrćem i mesom, jela od svinjskog, jagnječeg, goveđeg mesa i ribu). Osim toga, Novosađani i Vojvođani su gurmani, vole i da kuvaju i da jedu, pa ne čudi što je prva asocijacija na ovo područje - hrana.
- Meni je drago što nas prepoznaju po hrani, i mislim da bi upravo zbog toga trebali akcenat da stavljamo na bogatstvo različtosti naše hrane, bilo da je poreklom iz Češke, Austrije, Turske, Rusije, Bosne... Uzimali smo najbolje, mešali sa onim što smo već imali i kao ljudi dobrog ukusa, uspeli da stvorimo jedinstvena jela, u kojima svi mi uživamo, ali koja znaju da cene i svi oni koji dolaze iz drugih krajeva sveta - zaključio je Miroslav Farkaš.