Srbija može da se definiše na razne načine. Može da se definiše kroz svoja dostignuća, kroz ljude i njihovu budućnost. Da bi se videla jasna budućnost bitno je prepoznati vrednosti i šanse koje ona nudi. Proizvodi sa oznakom geografskog porekla su tržišna i ekonomska šansa. To je situacija u kojoj imate dva kamena, sa i bez priče. Kamen bez priče je teret.

Kamen sa pričom, istorijom i događajima čiji je svedok bio, je kamen koji ima vrednost. I sa godinama njegova vrednost raste. Neke stvari osim priče imaju i dodatnu vrednost. Futoški kupus i drugi kupusi se razlikuju kao dva kamena. Futoški je onaj sa pričom, kao što je ona kada ga je Eugen Savojski nosio u Beč gde su se ljudi o njega otimali zato što je bolji, ukusniji, lekovitiji, što je savremena nauka i dokazala. Mi danas radimo na tome da napravimo razliku između kamena sa pričom i kamena bez priče, između ostalog, rekao je Vukašin Tanurdžić, iz Kuće Čuvarkuće, obraćajući se omladincima na kratkom predavanju, pre praktičnog dela, sađenja rasada Futoškog kupusa na Futoškoj omladinskoj radnoj akciji, održanoj 4. jula 2015. godine na parceli od jednog hektara u ataru sela Futog. Za sto omladinaca, Udruženje Futoški slatki i Futoški kiseli kupus organizovalo je na Facebook stranici - Fora, futoška ora kviz pitanje : Koje je godine registrovana oznaka geografskog porekla za Futoški sveži i kiseli kupus? Prvih 100 koji su tačno odgovorili stekli su pravo da učestvuju na FORA i još desetoro, ako neko odustane. Najveći motiv im je bio karta za prvi dan EXIT festivala, ali bilo je i onih koji su tu došli iz drugih razloga, kao što je jedan od najiskustnijih učesnika, dvadesetpetogodišnji Bogdan Ferdoš, student voćarstva i vinogradarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. On kaže da mu je dobro došla praksa, ovog puta iz povrtarstva, jer i kod kuće, u Divošu, ima veliki voćnjak i radi na zemlji. Njegov motiv dolaska na FORA je što je ovo humanitrna akcija, a EXIT karta je samo plus za ovaj lep doživljaj. Za Petrovaradinku, Perović Ljubicu, studentkinju organske poljoprivrede na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ovo niije bilo neki problem, očekivala je kratak, ali udarnički rad i dobru atmosferu, što se na kraju i desilo. Ulaznica za EXIT je bila osnovni motiv njenog učešća jer joj je mnogo prirodnije da do nje dođe na ovaj način nego da traži od roditelja.
Darija Dudvarski, takođe iz Petrovaradina, došla je na akciju dok čeka rezultate upisa na Višoj tehničkoj školi. Ona je prva odgovorila na postavljeno pitanje na Facebook-u, i priznaje da je konsultovala Google.
Marko Marković, studira animaciju i inženjerstvo na FTN-u, koji asposlutno nema nikakve veze sa poljoprivredom izuzev ako se ne kreira neki pejzaž. Iako ima rođake na selu i iskustvo u nekim poljoprivrednim radovima, ovo je za njega bila velika novina, ali "svi smo bili jako vredni i sve smo brzo uradili".
Luka Salamić, učenik srednje škole bio je jedan od "prekobrojnih" koji se na kraju ipak radovao zbog zasluženo dobijene karte, jer su i oni potencijalni tek posle rada na njivi doboli karte, koje su sve do tada bile neizvesne.
Karta za EXIT je bila motiv i verovatno najmlađem učesniku akcije O.B. iz Futoga koji je tek završio osnovnu školu. Za razliku od mnogih, koji su radili timski ili u grupi, on se odlučio na individualni korak u svet poljoprivrede, i kaže da je u svemu uživao. Vrhunac druženja ipak se desio posle obavljenog posla i ukusno skuvanog slatkog Futoškog kupusa, za koji je bio zaslužan Branko Karanović, profesionalni kuvar i jedan od članova Udruženja Futoški kupus. Kupus se u kazanu zapremine 200 litara kuvao puna 3 sata, u njemu je bilo 15 kg mesa i Futoškog kupusa za 150-160 porcija. Da je kupus bio ukusan potvrdili su oni koji su tražili repete. Zadovoljan time što su drugi zadovoljni, Branko Karanović je rekao da je prvi put kuvao za učesnike akcije, ali da je spreman da zakuva i na EXIT-u. Kaže da jedva čeka da pokaže Englezima, Holanđanima i drugim Egzitašima naš ukusan i autentičan specijalitet. Siguran je da bi se oni oduševili.