Turističko novinarstvo bi trebalo da bude najjači alat u promociji jedne države. Kod nas je ono praktično na izdisiju ili ga uopšte nema u onom pravom, suštinskom obliku, smatra doajen turističkog novinarstva u Srbiji, Ljiljana Rebronja, i svoje mišljenje potkrepila crticama iz svog višedecenijskog rada krunisanog nizom projekata, koji su trebali da pospeše praksu i konkretno utiču na boljitak u oblasti ugostiteljstva i turizma, ali su, po njenom mišljenju, izostali očekivani rezultati. Njena prva firma bila je Gastro print, nastala sa idejom da se bavi gastronomijom.

Osnovala je prvo Udruženje šefova kuhinja ikada u Srbiji, koje je uspelo da okupi 110 šefova kuhinje iz Srbije, BiH, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, što posle toga nikome nije pošlo za rukom. Međutim, po njenim rečima, u Udruženje su svi ušli ne misleći da treba da rade na unapređivanju struke, već radi lične promocije, a pošto to nije bio cilj njenog projekta, ona ga je posle par godina napustila. Kasnije se pridružila osnivanju Šefova kuvara Srbije koje je postalo sastavni deo kasnije Kuvarske federacije. Osnovala je časopis Gastro art, prvi stučni časopis za savremenu gastronomiju i restoraterstvo (2004). Godine 2010. desila se ekspenzija gastronomskih časopisa i ugasila ga je, jer nije želela da radi to što svi drugi rade. Nije se složila sa odnosom prema hotelskim domaćicama i njihovoj profesiji, drugom menadžerskom nivou u samoj hijerahiji zvanja u hotelijerstvu, pa je osnovala Grupaciju hotelskih domaćica pri Privrednoj komori Srbije, sa gospođom Milanom Šušnjar, koja je tada, 2002. godine, bila glavna domaćica hotela "Interkontinental" u Beogradu, napisala prvi priručnik. Njih dve su organizovale trening koji je pomogao mogima da se obrazuju u pravcu vođenja domaćinstva u hotelima, jer do tada to nije postojalo. Zahvaljujući njima uveden je predmet na Visokoj hotelijerskoj školi - Recepcijsko poslovanje i hotelsko domaćinstvo. Ona je bila jedan od pokretača nečeg novog i bitno uticala na razvoj ugostiteljsko-turističku industriju. - Mnogo toga se dešavalo zahvaljujući inicijativama novinara. Mi smo bili jedni od njih, ali ne i jedini. Bilo je i drugih kolega koje su pokretali mnoge stvari. Mi smo (2002) ustanovili nacionalnu nagradu za najveće rezultate u razvoju turizma i hotelijerstva - Ambasadori dobre usluge, želeći da najširu populaciju koja radi u turizmu, uvažavajući njihov trud, motivišemo da voli i dalje ulažu u svoj rad. I danas je to najuglednija državna nagrada u toj oblasti - objašnjava Ljiljana Rebronja. Ona je i tvorac ideje "Kraljevske banje Srbije", a na koju ju je navela izjava turskog kolege da Srbija ima toliko divnih, kraljevskih banja, koje čine jedan mozaik u kojem ni jedna ne pravi konkurenciju drugoj. To je pokrenulo sistem razmišljanja koji je pretočen u projekat "Kraljevske banje Srbije" i nastavilo se sa četvorogodišnjim istraživačkim i analitičkim radom koji je iznedrio osam banja koje s pravom nose atribut kraljevske. - Da bi projekat dobio što snažniju logistiku, uključen je i prestolonaslednik. Prestolonaslednik i ja smo bili domaćini najveće moguće promocije Kraljevkih banja Srbije za 300 zvanica na dvoru. Potkrepljena mnoštvom informacija i priča kada su bile na vrhuncu svog prosperiteta, novinarskim stilom napisana je monografija na srpskom i engleskom jeziku. Bilo je skeptika, ali ja znam kako izgledaju naše banje. Ovo je bila vizija kako mogu da izgledaju, i ja sam to htela da pokažem i ljudima koji žive u tim banjama i onima koji dolaze u njih kao turisti. Mi od tada nismo mnogo napredovali i to je najstrašnija istina sa kojom moramo da se suočimo - dodaje naša sagovornica, koja je ipak široj javnosti najpoznatija kao glavna urednica prestižnog časoposa za savremeno hotelijerstvo i turizam „Turistički svet“. - Moja redakcija ima glavnog urednika, jednog novinara, prevodioca i sekretaricu i spoljne saradnike. Od 1999. godine, kada smo osnovani, radili smo neverovatne stvari i zovu nas sa raznih strana da pitaju za sve moguće informacije. Iskreno rečeno, napravili smo mnogo, i možda smo uspeli ljudima da pokažemo da sebe treba malo više da vrednuju, da kada steknu samopoštovanje postanu ponosniji na ono što jesu, i onda mogu i da naprave nešto. Ja sam dvadeset godina učila zanat od Muradina Rebronje, đaka "Šeratona", "Hiltona", jednog od najvećih stručnjaka za hotelijerstvo u Srbiji. Sa tim znanjem nisam više bila turistički novinar u klasičnom smislu da samo beležim šta se dešava na terenu, nego sam počela suštinski da ulazim u samu profesiju. Mnogi su me pitali da li sam završila hotelijerstvo ili sa kog stanovišta ja to govorim. Baratala sam podacima i počeli su da mi se otvaraju prostori. Otvorila mi se "kreativna dizna" i drugim očima sam gledala sve što se dešava. Želela sam da kroz čitav moj novinarski rad ljudima dajem viziju da može da bude bolje i da ih stalno motivišem da rade predanije, drugačije, da pre svega rade na sebi ne upirući prstom u to šta je uradio neko drugi. Uvek sam insistirala na tome da se sopstvene mogućnosti izvuku maksimalno, da ljudi budu posvećeni onome što rade i onda mogu očekivati rezultate. Definitivno sam ja primer da je to tako i svaki projekat koji je započela moja redakcija bio je naš autorski projekat, ali nisam sigurna koliko sam stvarno i uticali na turističku klimu u našoj zemlji, jer je to slabo ko prihvatio - zaključila je Ljiljana Rebronja.