Jelena Ninkov, rođena Begečanka, samouki je proizvođač organske hrane sa diplomom profesora istorije. Punih pet godina ona nalazi smisao i ispunjenje u proizvodnji uglavnom organskog povrća, a u pripremi je i proizvodnja voća, takođe po organskim principima.

Ona je majka dve devojčice, živi u Gložanu, opština Bački Petrovac. Prva je u tom poljoprivredno-povrtarskom kraju počela da se bavi proizvodnjom zdravstveno bezbedne hrane i do danas je ostala i jedina. Ne žali se što mora mnogo više da radi da bi proizvela manje, kako to obično biva kod organske proizvodnje, ali uporno se suprotstavlja razmišljanjima većine poljoprivrednih proizvođača u kraju, da "bez hemije ništa ne može opstati". Ona tvrdi, i na svom primeru pokazuje da može, treba i da mora. Jelena Ninkov ima svoju bio baštu od 13 ari sa plastenicima, pored nje još jednu od 20 ari i jedno jutro njive, gde gaji krompir, šargarepu… Ponuda joj je šarolika. Trudi se da na njenoj tezgi ima svega, jer kupac traži da kupi sve što mu je potrebno na jednom mestu. A ona, ima svoje stalne mušterije, ljude sa kojima je izgradila poverenje i uzajamno poštovanje.
- Nije dovoljno pokazati sertifikat. Samo kvalitetom, ljubaznošću i posvećenošću onom što radiš, stičeš naklonost mušterije – kaže Jelena. Prvo je izlagala na pijaci organske hrane "Moj salaš" u Novom Sadu, ali je poslednje tri godine, kao članica Serbia Organica, na pijaci u Bloku 44 na Novom Beogradu. Nije problem ni što prelazi 120 km u jednom pravcu, kada ima robe i dva puta nedeljno (subotu i nedelju kada se organizuje organska pijaca), jer tamo njene proizvode ljudi cene, postoji svesnost o zdravstveno bezbednim proizvodima, kupuje se za decu, starije, bolesne, i sve više i za one zdrave. I sav napor i trud koji ulaže u proizvodnju naplati se time što organska proizvodnja ima sve više pristalica, ljude koji su voljni da malo više plate, ali da znaju šta unose u svoj organizam. Poseban je naglasak na mirisu i ukusu "kao nekada", koje srednja generacija često poistovećuje sa "ukusima i mirisima svog detinjstva", i to je ono što ona želi da podari ljudima.
U sprovođenju njene zamisli u početku nije imala veliku podršku, a danas joj pomaže tetka Evka, stalna radnica, i kada su lakši radovi u pitanju, i tata, posebno petkom kad se sprema roba za pijacu. Jelena Ninkov učestvovala je i na IX Danu povrća 2015. u Gložanu, po prvi put, i kao jedini proizvođač organskih poljoprivrednih proizvoda, za uređenje tezge i svega onoga što je na njoj izložila, osvojila specijalnu nagradu organizatora. Zadovoljna razvojem situacije, Jelena Ninkov kaže da nema odustajanja: - Zamenila sam manji motokultivator većim, doplatila, uložila sam u plastenike i u navodnjavanje. Prošle godine kupila sam agregat-Tomos, i njivu zalivam 2-3 sata svakog dana, baštu navodnjavam sistemom kap po kap i prskalicom, u drugoj bašti imam cevi za zalivanje, i nije ništa teško samo kada se čovek uputi - objašnjava Jelena, dodajući da je ova godina bila "ispitna" i za biljke i za proizvođače i da je najteže bilo održati paradajz, sa kojim je od 20 gajbica paradajza na početku sezone došla do svega 7. Na pitanje da li od toga može da živi, Jelena Ninkov kaže: - Ja sam skromna, mnogo radim, sve sam preuzela na sebe, a ono što je najvažnije, pronašla sam se u ovom poslu. Pomoć od Pokrajine ili nekih drugih institucija nemam, i volela bih da me se neko seti. Svakom organskom proizvođaču bila bi potrebna pomoć za navodnjavanje, ja sam to sebi obezbedila, ali bi mi dobro došli plastenici.