• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

Dragana Bokan je veliki ljubitelj prirode i gljivar. Na poziv Zorana Jelenkovića, člana opštinskog veća opštine Raška zaduženog za turizam i jednim od organizatora Dana borovnice i Dana vrganja, obrela se na Kopaoniku. Prvi put je posle dužeg vremena, na ovoj raskošnoj planini bila prošle godine, na Danima vrganja, a doći će i ove (od 4.-6. septembra), gde će sa najavljenim grupama gljivara iz Slovenije, Hrvatske, Italije, Grčke imati priliku da razmeni iskustva i znanje.

Dragana Bokan je bila prisutna i na Danima borovnice (od 30. jula do 2. avgusta), gde je predstavila svoje, uvek neobične, originalne proizvode. Kako bi bila na visini zadatka, ona je doputovala iz Beograda nešto ranije, brala borovnice i napravila džem od borovnice sa kakaom i začinima i slatko od borovnica koje je pomešala sa slatikim od lisičarki, takođe ubranih na Kopaoniku. Sa ovim " Kopaoničkim slatkim miksom" pobrala je sjajne kritike i žiria i publike. Osim eksperimentalnih, Dragana Bokan uvek izlaže i svoje tradicionalne proizvode od gljiva: marinirano šumsko pile (Laetiporus sulphureus) marinirano u jabukovom sirćetu, sa dodatkom koriandera, ruzmarina i lorbera, sve što ga prirodno dezifinkuje (jer kod nje nema nikakvih konzervansa). Marinirano šumsko pile pasterizovano, može da se jede kao salata, ili da se isecka i jede uz senf, mirođiju, beli luk, već prema ukusu, zalije maslinovim uljem i limunovim sokom. Ako se tome doda neko povrće može da se dobije kompletan obrok, zato što su gljive bogate proteinima; Slatko od lisičarki i ježevki (koje nije bilo godinama, do prošle godine kada se u Srbiji pojavila u izobilju). Iako je lisičarka (Antharellus cibarius iz porodice Cantharellus) mala, a ježevka (Hydnum repandum iz porodice Hydnaceae) kabasta gljiva, sličnog su ukusa, i prošle godine je prvi put došla na ideju da ih spoji i napravi slatko. U Draganine tradicionalne proizvode iz šumske bašte, spadaju i mešavine suvih gljiva, suvi vrganj i crna truba, sa koprivom i vlašcem i na suncu sušenim paradajzom (organski proizvedeni šljivar) i suvo povrće. Ovo se koristi kao dodatak jelima i jedna kašika u čorbu, povrće, jelu daje lep miris, ukus, a pre svega kvalitet. Sušeni paradajz može da se jede i samostalno, da se isecka, stavi u vodi da omekša, zalije maslinovim uljem, doda beli luk, praziluk. Od ovog proleća u ponudi je i žele od žutih džanarika, zove i divlje jabuke (zbog pektina), koja džemu daje gustinu. Ni tradicionalno jelo kakvo je pasulj, iz kuhinje Dragane Bokan nije isto: skuva pasulj na vodi, doda sušeni paradajz, suve gljive, suve šljive, nalije sokom od kuvanog paradajza i zapeče u rerni. Zvuči neobično, ali i ukusno. Svet Dragane Bokan je svet prirode. Ona ga je otkrila dosta kasno, ali ne i prekasno da ugodi sebi i sa drugim ljudima podeli radost druženja u skladu sa prirodom. - Dugo sam živela u centru Beograda, a 1999. godine sam uvidela sam da mi je svet proplanaka i livada mnogo lepši od beogradskog asfalta, i ko jednom uđe u taj svet teško mu odeleva. Prvo sam se upisala u Planinarsko društvo "Ishrana iz prirode". Za nas pravi planinari kažu da smo "livadari", pošto ne idemo na planine da bismo osvajali vrhove, već da bi videli šta nam sve priroda nudi. Volim da uberem i šumsku boronicu, jagodu, koprivu, vlašac, sremuš, majčinu dušicu... I plodove, i biljke, i gljive. Osim što vreme provodim na vazduhu, ja tu hranu ne mogu da kupim u supermarketu, i da bih došla do nje moram da izađem iz kuće, i da se pomučim. Ljudi nekada kažu za neki moj proizvod da je skup, a džabe dolazim do sirovina. Meni nije džabe. Da bih ubrala nešto ne mogu da uberem u Beogradu, već moram da odem van Beograda, da putujem, platim smeštaj ako želim da ostanem duže, da to nešto nađem, uberem, da se vratim, pripremim, uvežem i spojim sve što sam donela, i to uopšte nije jeftino, ali ako neko voli onda to nije problem - objašnjava Dragana Bokan, zadovoljna, što ima sve više onih koji prihvataju ovaj način razmišljanja. U svetu je opšte prisutan trend povratka prirodi, a njoj je drago što se i u Srbiji sve više mladog sveta opredeljuje na život van grada. Ono što se malo teže menja jesu još uvek dosta prisutne predrasude prema svetu gljiva. Zato, kada nudi svoje proizvode, prvo pitanje je: - Da li jedete gljive?, jer ima mnogo onih koji neće ni da ih probaju. Ali zato, oni koji su otvoreni za nova saznanja, kada probaju, iznenade se kako "zdrava hrana" može da bude "ukusa koji budi sva čula", sveža, originalna, drugačija od svega što su do tada probali. Osim toga, gljive su poznate po svojoj lekovitosti. Njih ne napadaju ni crvi, ni moljci, bube, ni druge štetočine. Gljive imaju takav sistem odbrane da im ništa ne mogu ni bakterije, ni virusi, ni paraziti, i one isto tako čuvaju i naš organizam. Dragana Bokan je strpljiva, istrajna u svojoj filozofiji povratka prirodi, i veruje da će ljudi shvatiti dobrobiti i gljiva i drugih benefita koji nam iz nje dolaze. A Kopaonik? To je fenomenalna planina upravo zato što ima svega: i biljaka, i gljiva, i svežeg vazduha. - U maju, kada sam boravila ovde, naišla sam na teren na kojem je bilo neotopljenog snega pored kojeg su rasli šafran (biljka od koje se dobija najskuplji začin na svetu) i neke gljive. Pravo malo bogatstvo i za oči i za dušu - dodaje naša sagovornica, srećna što može da uživa u blagodeti prirode..