Gospodin Slobodan Krstić, predsednik Udruženja e-Razvoj, objavio je na blogu erazvoj.com intervju sa Milanom Jovičićem, velikim promoterom domaćeg, a posebno seoskog turizma, domaćih proizvoda u oblasti hrane i pića, domaće radinosti, ali i proizvođačem vrhunskih domaćih alkoholnih pića. Intervju prenosimo u celosti, uz zahvalnost gospodinu Krstiću.

*Upoznajte nas sa najvažnijim detaljima Vaše profesionalne karijere?
- Oduvek čovek teži da bude ono što jeste! A moj život jeste vezan za prirodu. Bilo kako bilo, kada se rodiš u maloj sredini i tu odrastaš zavoliš poslove koje rade tvoji roditelji, ali budeš usmeren tamo ili u školu jednu, jedinu u tvom kraju. Bila je to srednja elektotehnička, pa posle menadžment i organizacija na FON-u. Kao što to obično biva u filmovima sa srećnim krajem, sve dođe na svoje!
Ranih devedesetih, otisnuo sam se u svet samostalnih preduzetnika, u svet privrede. Osnovao sam kompaniju HELGA GROUP, koja na srpskom trzištu uspešno posluje pune 23 godine. Posle niz godina, u skladu sa zakonom osnovano je društvo sa ograničenom odgovornošću za otkup, preradu voća i povrća i proizvodnju rakije. Obe firme posluju na tradiciji prethodnog porodičnog biznisa. I tako GEGULA postade domaćin, sinonim za Srbiju i sve lepo što dolazi iz naših sela iz naše lepe Srbije!
*Koju oblast turizma vidite kao najperspektivniju za Srbiju?
- Promena turističkih trendova i sve veći interes turista za aktivnim odmorom, podstakli su razvoj ,,adrenalinskog turizma“ i raznovrsne prateće programe povezane sa ekstremnim sportovima. U ponudi ove vrste specijalnih interesa izdvajaju se: vožnja kajakom i kanuom, proučavanje kanjona, proučavanje pećina, planinski biciklizma, slobodno penjanje, rafting, paraglajding…
Takođe, sve veću pažnju turista privlače interaktivni događaji koji oživljavaju određeni istorijski period predstavljanjem mitova i legendi (Zmajevim putevima, Teslinim putem, Putevima rudarstva itd.). Konkretno, u pitanju su priče proistekle iz postojećih manifestacija, sa puno ljudi, kostima i gastronomskom ponudom karakterističnom za određenu epohu.
Zahvaljujući velikom broju izvora mineralnih, termalnih i termomineralnih voda (360), lekovitih gasova i blata, Srbija bi se lako mogla da pozicionira kao tražena destinacija zdravstvenog turizma. U okviru zdravstvenog turizma aktuelna je afirmacija autentičnog srpskog velnesa u skladu sa prirodnim ambijentom i nasleđem tradicionalne medecine (korišćenje lokalnih tradicionalnih proizvoda i lekovitog bilja).
*Kakvo je stanje domaćeg seoskog turizma u Srbiji?
- Turizam je ozbiljna privredna delatnost koja ima multiplikativne efekte na celokupnu privredu. Novi trendovi na turističkom tržištu ukazuju na činjenicu da sve više turista želi da boravi na ruralnim turističkim destinacijama, u jedinstvenom prirodnom okruženju, daleko od gradske vreve. Sve više gostiju želi da upozna kulturu različitih delova Srbije i da uživa u tradicionalnim specijalitetima: domaćoj hrani i piću.
Seoski turizam je šansa mladim ljudima i svima koji žive na selu da ostanu, da ne krenu na put velikih gradova, da se ta tendencija koja je počela još davnih dana, zaustavi, ne znači samo bavljenje turizmom, već pokreće niz privrednih delatnosti kao što su domaća radinost, proizvodnja pića i hrane itd. Kroz seoska turistička domaćinstva i ugostiteljstvo, mogu da se plasiraju svi proizvodi proizvedeni u kućnim uslovima i to je šansa da mladi i stari ostanu na selu!
Napominjem da turizam ne može sam da prosperira ukoliko se različite institucije i organizacije (prosveta, saobraćaj, kultura, finansije i dr.) svojim merama ne uključe u njegovo unapređenje.
*Šta bi trebalo uraditi da seoski turizam postane značajniji deo turističke ponude Srbije?
- Moramo uraditi mnogo toga, a pre svega moramo imati vrlo kvalitetni i veoma konkretan turistički proizvod kako bi mogli privući veoma zahtevne strane goste. Potrebna je izgrađena infrastruktura kako bi turisti došli do određene turističke destinacije. Mora postojati izuzetna saradnja između lokalne samouprave i lokalne turističke organizacije kao i njihova saradnja sa Turističkom organizacijom Srbije kao krovnom organizacijom i naravno puno rada i truda, uz obaveznu promociju.
*Na koji način promovišete domaću turističku ponudu i domaće proizvođače hrane i pića?
- Poslovna platforma Etno centra Gegula je da organizuje i učestvuje u organizaciji najvećih događaja u regionu. Tako na zanimljiv i jedinstven način, kroz programske celine predstavljamo istoriju, kulturu, tradiciju, ali i nove mogućnosti i ideje za poslovanje u Srbiji i regionu. Već četiri godine u Vrnjačkoj Banji svakog juna okupimo sve što vredi u regionu na festivalu marketinga, hrane, pića i brendova u funkciji izvoza kao i na takmičenju za najbolje rakije.
Dođu tu sa poslovnom idejom najuspešniji privrednici, potencijalni investitori, ali i predstavnici državnih organa i umetnici koji stvaraju dok se privrednici dogovaraju.
Ove godine smo po prvi put za tačku susreta IT sektora i biznisa izabrali baš Vrnjačku Banju i tako na naš način promovisali nove ideje, ali i zakazali novi susret na Kopaoniku u januaru 2016. godine, kada će se održati III MEĐUNARODNA NAUČNA AGROBIZNIS KONFERENCIJA sa ciljem predstavljanja, predlaganja i pružanja podrške kako bi se proces uključvanja u EU odvijao bez teškoća.
*Da li u ponudi imate neke turističke aranžmane?
- Naš veliki projekat je HOTEL-Kuća rakije u srcu Srbije (u izgradnji), zamišljen kao mesto na kojem bi turisti i posetioci bili upoznati sa istorijom proizvodnje i konzumiranjem rakije, njenim putovanjem kroz vreme, savremenim tokovima brenda GEGULA i tendecijama u budućnosti.
Pored istorijskog i stručnog aspekta koji se nameću pri pomenu ove ideje, u samoj realizaciji koncepta velika bi se pažnja pridala i antropološkoj strani fenomena konzumiranja ovog pića na teritoriji Srbije. Namerno pominjem ,,na teritoriji Srbije“ imajući u vidu demografsku heterogenost iz koje proizilaze različiti običaji, a samim tim i učešće rakije u životu ljudi u različitim delovima naše države. Povrh svega ovoga moraju se podvući i edukativni karakter isprepleten sa stručnim, ali i zabavni/turistički koji bi došao do izražaja nakon ,,senzoričkog“ upoznavanja sa rakijama u degustacionoj sobi.
Lokacija za kuću rakije je u srcu Srbije i nalazi se u Kraljevačkom naselju Ribnica. Sam položaj je izuzetno atraktivan za vrstu sadržaja koju predviđa ovaj projekat, jer se nalazi pored prometnog pravca i lako joj se pristupa. Udaljenost lokacije je oko 800 m od centra grada Kraljeva i objekat se sagledava sa svih vizura, sa gradskog keja, cele obale Ibra, gradske plaže i nalazi se neposredno pored mosta na reci Ibar. Svojim položajem glavna reperna tačka kada se iz pravca grada prelazi most. Položaj objekta u turističkom smislu je dodatno atraktivan, jer se neposredno u blizini nalaze manastiri Žiča (3km) i Studenica, Mataruška Banja (6km) i Vrnjačka Banja (18 km), planine Goč (32 km) i Kopaonik. Uz sadražaj koji neguje tradicionalne vrednosti i promoviše srpsku kulturu bio bi jedna od atraktivnijih tačaka na turističkoj mapi Srbije! Završetkom ovog objekta (planirano polovinom 2016. godine) ceo kraj bi dobio mnogo, od novih radnih mesta, do povećanaja smeštajnih kapaciteta, a time bi bio povećan i broj turista.
*Recite nam nešto više o Vašim vrhunskim alkoholnim pićima?
-Od ,,pamtiveka“ porodica Jovičić se bavila otkupom i preradom voća i povrća i proizvodnjom rakije. Poštujući tradiciju srpskog domaćina, da na svakom osunčanom parčetu zemlje zasadi voćku, koja ima svoje autohtono poreklo sa specifičnim plodom prefinjenog ukusa ovih prostora i visokim sadržajem minerala i vitamina, dalo nam je viziju da svoje znanje i entuzijazam udružimo sa prirodom!
Od kako smo porodično domaćinstvo preuzeli supruga Marija i ja, proizvodnja rakije je unapeđena, upakovali smo je u odličnu dizajn liniju, ali smo i dalje zadržali stare pradedovske recepte. Vekovima čuvane tajne i decenijama sticano iskustvo, kroz ovaj porodični program smo deo netaknute prirode pretvorili u ukusne napitke. Tako smo napravili Gegulinu paletu proizvoda: Gegulina stara srpska šljivovica, Domaća voćna rakija od Kajsije K2, Domaću voćnu rakiju od Dunje – Moja najbolja Dunjevača, Rakiju od kruške, Rakiju od jabuke – Kalvados i paletu medovača na bazi gegulinih voćnih rakija (Gegulada, Herbulada, Orahovača) kao i Medovaču sa zlatnim listićima (zlato prerađeno za ljudsku ishranu) – Zlatiju. Svi naši proizvodi (nazivi) su zaštićeni u Zavodu za intelektualnu svojinu, Beograd, kao brend i žig GEGULA ,,OSTANI NA NOGAMA“! Imamo čak 40 (etiketa) artikala kako mi to ,,rakijaši’ volimo da kažemo. Razna pakovanja i kompletna ponuda su u prodaji. Za sada smo zadovoljni sa ponudom, ali sa prodajom nismo!
*Ko su Vaši najvažniji poslovni partneri?
- Uspešnu saradnju imamo sa ministarstvima (turizma, poljoprivrede), lokalnim samoupravama, ali i NVO! Ima još veoma cenjenih i kvalitetnih kompanija sa kojima želim da nastavim uspešnu dugogodišnju saradnju, ali i da nađemo kompaniju koja će biti dobar kupac za Gegula rakiju.
*Kakvi su poslovni planovi u narednom periodu?
- Ja po prirodi uvek težim nečem većem, jačem, ali sam sve karte bacio na završetak hotela i projekat Kuća rakije u srcu Srbije. Zbog toga nećemo zapostaviti nijedan drugi projekat koji godinama radimo. Međutim, kako to biva u ljubavi tako i u životu, najvažniji je Partner!
*Da li ste zadovoljni članstvom u Udruženju e-Razvoj?
- Meni se lično sviđa Vaš princip rada. Niste nikoga zapostavili. Kod Vas su svi isti. I mali i veliki i pojedinci dobijaju priliku da pokažu šta znaju i sigurno svojim znanjem i umećem doprinesu razvoju naše Srbije!
Autor teksta: Slobodan Krstić, Predsednik Udruženja e-Razvoj