• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

Miša Belan nikada neće zaboraviti noć između 6. i 7. jula 2000. godine kada je doživeo infarkt, a lekari mu predvideli još 5-6 godina. Želeći da ostatak života provede u uživanju, kupio je parče zemlje pored svoje rodne Ljube kraj Erdevika u opštini Šid („Ljuba je ljubav velika“), sela kakvog nigde nema, gde se vrata kuća ne zaključavaju, na rubu Nacionalnog parka „Fruška gora“, 150 metara od granice sa Republikom Hrvatskom, daleko od svakog zagađivača, ukratko - mesto koje sve leči, kao što je izlečilo i njega. Poslednje četiri godine nije bio na kontroli i ne uzima nikakve lekove.

Niz od pet jezera, koja se nalaze u sastavu gazdinstva, napunjena su izvorskom vodom temperature 16°C u izvoru. Ovo je i vazdušna banja. Na kilometar i po nalazi se bolnica „Principovac“, a njeni korisnici su tvrdili da su rezultati lečenja bili odlični.
Imanje Belan prostire sa na 4,9ha, od čega je 2,7ha zelene, i 1,5ha vodene površine. U nekoliko jezera različite veličine ima šarana, tolstolobika i amura. Svojevremeno je tu bilo mnogo pecaroša, danas je to mesto na koje retko ko dolazi, a u restoran, ambiciozno zamišljen kao epicentar domaće, prirodne, zdrave hrane, danas radi samo po dogovoru, ako se najavite. Gospodin Belan je osposobio i četiri sobe, za sve one sklone da malo više uživaju u vinima Erdevičkog vinogorja, ali do dana današnjeg nije uspeo da dovede struju u objekat, pa sa setom gleda kako sve polako ali sigurno propada.
- Da se kojim slučajem ovo nalazi u nekoj drugoj državi, sigurno bi imali podršku, jer je ovo jedno od oniih retkih mesta na zemaljskoj kugli koje, i samim boravkom u njemu, utiče na poboljšanje zdravlja i kvalitet života uopšte - kaže naš domaćin, napominjući da Vojvođani radije idu na Zlatibor, nego na Frušku goru koja im je na dohvat ruke.
I zaista, zdrava voda, vazduh, hrana, mir koji se teško može zamisliti, blizina šume i šumske staze koje vode do sva tri jezera u šidskoj opštini (Sot, Bruje i Moharač) i onog malog, lekovitog, Banje, za čiju lekovitost su znali još rimski legionari i obilato je koristili. U proleće se okolne šume bele od cvetova bagrema, jun je okupan mirisom prvo cvetova zove, pa zatim lipe. Gospodin Belan kaže da je na osipanje turista uticalo opšti pad standarda, ali da on još uvek sanja bolje dane. Zato je napravio ambiciozan projekat, koji ako se pronađe investitor, i ako se realizuje planirano može da postane pravi turistički centar sa jedinstvenom ponudom. Plan predviđa da se ovaj sistem jezera iskoristi za različite namene: jedno jezero bi bilo u funkciji kupališta sa uređenom plažom oko njega, drugo bi bilo opremljeno svim sadržajima potrebnim za ribolovce, posebno bi bilo uređeno jezero za izletnički turizam i sa dozvolom za pecanje, jedno bi bila baza za istraživanje i eksperimente profesorima i studentima Poljoprivrednog fakulteta, jedno namenjeno deci takođe u edukativne svrhe u okviru kojeg bi bio podignut kamp. U okviru restorana gosti bi imali priliku da konzumiraju samo prirodnu hranu, proizvode iz domaćinstva, od mesa do povrća i voća. Ideja je da se prave sokovi od bagrema, zove, višnje, da se podigne nekoliko hektara vinograda, i da se proizvodi domaći vino. Prirodni potencijali ove vodeno-zelene oaze su veliki, ima mnogo propratnih sadžajam ali...
-Svi ljudi sve znaju, a jedan zna koliko zna, ili ne zna ništa. Zato bih voleo da oko ove moje ideje okupim što više ljudi, kako bi se došlo do nekog povoljnijeg rešenja. Svaki dogovor, ako ima budućnost, prihvatam, Spreman sam i na velike ustupke, zato što smatram da je ovo Bogom dano mesto koje je grehota ne iskoristiti. Može da pomogne mnogima, kao što je pomoglo i meni, i svima onima koji su koristili benefite ovog vazduha, vode, šume, hrane ... Ako dođe neki investitor, možda ću se potpuno povući iz ovoga posla, prepustiti upravljanje nekom mlađem i sa vizijom, o svemu se možemo dogovoriti. Treba samo da se složimo da bi nešto napravili i da sprečimo propadanje ovog nemerljivog nacionalnog blaga. Ja sam ovde ozdravio. Sve ono što je uticalo na moj oporavak želim da podelim sa drugima, da i drugi osete boljitak. Sve što znam, i ako znam neki prirodan lek, želim da prenesem na druge ljude – naglasio je gospodin Belan.
Razlog zbog čega još uvek svi iz okoline koji znaju za ovaj skriveni kutak, smatraju ekskluzivom dolazak u Turističko gazdinstvo i ribnjak Belan je gostoprimstvo i poštenje samog domaćina i njegove porodice, koja iskreno i sa radošću ume da dočeka svakog gosta. Dok gospodin Miša vodi živu komunikaciju sa gostima, dotle njegova supruga, gospođa Katka, sa velikom umešnošću priprema sremačke specijalitete. Nekada je bilo gostiju da je tražena pomoć i van porodice, ali danas ovo dvoje supružnika sve postižu sami, a volili bi da je drugačije.