Gospodin Milun Tošić – „mrčajevački Nikola Tesla“, sa svojim prijateljem Miloradom Jevđevićem, rodonačelnik mrčajevačke Kupusijade, na ovogodišnjoj trinaestoj manifestaciji, održanoj od 11.-13. septembra, privukao je pažnju priredivši gozbu u vidu svadbarskog kupusa za Ginisa.

Sve je počelo kada je ovaj VK mehaničar, otišavši u zasluženu penziju 1997. godine, mogao da radi šta mu se htelo, i počeo da se druži sa loncima. Izazvan od strane nešto starije, Futoške manifestacije u čast kupusu, i njihove sarme za Ginisa, odlučio je da i on u tom pravcu nešto preduzme, da i oni imaju „najveći kupus“ po ugledu na njih.
- Jevđa (Milorad Jevđević) i ja smo stupili u vezu sa vitezom kulinarstva, Milijanom Stojanićem, koji nas je posavetovao da taj lonac ne bi trebao da bude manji od 502 litare, i da ujedno konkurišemo za Ginisovu knjigu rekorda. Postavljalo se samo jedno pitanje, ko će napraviti lonac tolike zapremine? Pokušao sam da umolim pojedine ljude i 2011. godine jedan mlad čovek se odvažio da ga napravi, ali je taj pokušaj propao. U međuvremenu sam stupio u vezu sa desetak lončara, ali oni su me listom odbili, neverujući da je izrada lonca tolike veličine uopšte moguća. Sve dok se nije pojavio 73-trogodišnji Slavoljub Šunjevarić iz Zlakuse. Lonac, kojeg smo kasnije nazvalo Grne, rađen je tri meseca. Išlo je nešto po mome, nešto po njegovome, i ja sam lonac prineo nameni.
Iskrsao je novi problem. Toliko veliki lonac ne bi podneo da se loži vatra oko njega, niti može da bude toliko energije da bi se u njegovom središtu ukuvala hrana. Zadatak da se sve ovo izvede otežan je samim tim što je moravski kupus čvrst i potrebno je mnogo vremena da bi se skuvao, pogotovo kada se kuva svadbarski kupus, koji se samo slaže i ne meša do kraja kuvanja. Morao sam da primenim sistem „furune“, koja će grejati lonac sa svih strana, da bi se hrana u njemu dobro termički obradila, a pošto lonac ima metar u prečniku, došao sam na ideju da napravim jednu epruvetu od prohrona, od vrha do dna, u kojoj su instalirani grajači - objasnio je gospodin Tošić.
Funkcija ovog lonca ispobana je u noći između 11. i 12. septembra, uspešno. I lonac u „furuni“, i grejač u njemu, odradili su posao za čega su bili namenjeni. Posle 10 sati krčkanja na tihoj vatri, uz povremenu intervenciju grejača, 560 litara svadbarskog kupusa (oko 1.500 porcija) sačinjeno od 350 kg kupusa, 110 kg mesa, 15 kg masti, 8 kg šargarepe, 50 kg crnog i 2 kg belog luka, 5-6 kg začina i dr., bilo je skoro gotovo. Prvom probom je ustanovljeno da je potreban još jedan sat kuvanja. Na kraju je zadovoljstvo ispunjenim zadatkom bilo potpuno, ali gospodin Tošić kaže da su građani sud, i da samo oni mogu da daju odgovor da li je eksperiment uspeo ili ne. A prateći njihovu reakciju, jeste. Dolazili su čitave porodice, pojedinci sa posudama za poneti, želeći da sa domaćinom podele radost pobede. Prve porcije kupusa za Ginisa otišle su u humanitarne svrhe: Kolu srpskih sestara, Udruženju distrofičara...
- Ovo je bila samo proba da vidimo da li možemo. Pošto smo to ustanovili, treba tačno da vidimo put kojim treba da idemo, jer su merdevine do Ginisa visoke. U kontaktu smo sa ljudima koji to znaju. Ovakvih i sličnih lonaca ima po celom svetu, uglavnom u muzejima, a ni jedna te veličine nije u upotrebi, sem našeg - izjavio je ovaj inovator iz Mrčajevaca, koji je zagazio u devetu deceniju života.
Za svoje inovacije Milun Tošić je dobio Srebrnu plaketu na „Tesla festu“ održanom u okviru Novosadskog sajma 2004. godine, mnogo ih je pohranjeno u sefu i čekaju priliku da izađu na svetlost dana. Inovacije su ga uputile i u pravcu zemljanih lonaca i kuvanja, pa su njegov svadbarski kupus kuvan ispod Ajfelovog tornja probali i Parižani.
Gospodin Tošić bi rado skuvao ovaj, pre svega šumadijski specijalitet i u prestonici kupusa – Futogu, ali samo moravski, osveštanom vodom zaliven. Futoški je kaže fin, mekan i sa goveđim repićima i drugim „tvrdim“ mesom, kojem je potrebno duže kuvanje, brzo bi se raspao i postao kaša. Svadbarski kupus iz Grneta moći će da probaju i Beograđani na Gastro festu u decembru ove godine.
Na pitanje šta je satisfakcija čoveku koji je već toliko toga uradio, naš sagovornik odgovara u stilu šarmera starog kova:
- Čitavog života sam radio. Dok sam bio zaposlen radio sam ono što sam morao, sada ono što hoću. Neko mi pomogne, neko neće. Neko mi se podsmejava, a neko me uvažava. Kada ima šarenila interesantniji je život. Kad sretnem jednog on me naljuti, drugi me razveseli, pa kalimo vruće-hladno i ja ispadoh ovakav kakav sam – uz osmeh je izjavio gospodin Milun Tošić.