Gljivarsko društvo „Niš“ osnovano je pre pet godina sa osnovnom misijom edukovanja što većeg broja ljudi o jestivim, nejestivim, lekovitim i otrovnim, zaštićenim vrstama gljiva, očuvanju ekološke sredine i biodiverziteta. Kao što u modernim vremenima biva, u kontaktima preko društvenih mreža shvatili su da ih, tada entuzijaste i totalne amatere, povezuje zajednička ljubav prema gljivama, mikologiji, prirodi i njenoj zaštiti, i odlučili su da osnuju društvo. Na Osnivačkoj skupštini bilo je 15, da bi se za četiri godine broj popeo na 85 aktivnih članova, što je za grad Niš, po mišljenju predsednika GD „Niš“, Marjana Kuštera, respektivna cifra. Kao dobro organizovano društvo sa obrazovanim kadrom (koje u svom sastavu ima jednog magistra mikologije specijalizovanog za Askomicete (Ascomycetes), diplomiranog biologa, studente i srednjoškolce, u budućnosti možda najbolje zaštitnike prirode), Društvo je akcenat svog rada stavilo na edukaciju, kako svojih članova, tako i šire.

-- Naš cilj je zaštita prirode, zaštita čarobnog sveta gljiva, njihovo proučavanje, edukacija onih koji bi želeli da se gljivama bave iz hobija ili kao sporednim poslom, možda i njihovim uzgojom, i nalazimo dosta načina da našu ideju o svetu gljiva promovišemo. Najviše smo posvećeni edukaciji dece, od prvog razreda osnovne škole, preko srednje škole, do fakulteta. Organizujemo predavanja, radionice u pet osnovnih škola i dve srednje u Nišu, kao i u Poljoprivrednoj školi u Žitorađi, učestvovali smo na Festivalu nauke mladih, i svugde gde postoje zdrave vizije, entuzijasti okupljeni oko nauke, sa željom da zaštite prirodu. Našu aktivnost vidimo kao način da se disciplinujemo, da od prirode ne uzimamo, otimamo ono najbolje, činimo joj štetu, zagađujemo je, ostavljamo otpatke, lomimo, uništavamo... - objasnio je Marijan Kuštera.
Predstavnici GD „Niš“ učestvovali su početkom septembra na manifestaciji „Dani vrganja“ i na Konstitutivnoj sednici MIKOLOŠKO GLJIVARSKOG SAVEZA SRBIJE, održanoj 6. septembra.
Do pre pola godine postojalo je šest gljivarskih društava upisanih u Agenciji za privredne registre Srbije. Od tada su formirana još nekoliko (GD u Ćupriji, Boru, Petrovcu na Mlavi, Vlasotincu i najmlađe GD „Kopaonik“ u Raški), i danas ih ima četrnaest.
Gospodin Kuštera je rekao da je velika stvar imati ljude organizovane na celoj teritoriji države u jednu asocijaciju (savez), čime se stiče mogućnost uticaja na druga udruženja, organizacije, pojedince, što je primarna svrha svih gljivarskih društava - ona ne postoje radi sebe, ili da bi brali gljive, jer to su radili i pre učlanjenja. Svrha gljivarskih društava je kako edukacija njenih članova, proučavaje gljiva, stručne literature, proširivanje asortimana i broja vrsta koje konzumiramo (jer gljive su jedina organska hrana ničim tretirana), tako i da sarađuju sa drugim gljivarskim društvima i prenose svoja znanja drugima.
-Mi treba da štitimo tu veliku bioraznovrsnost gljiva koju u Srbiji posedujemo, tako što ćemo uzgajati kvalitetne vrste gljiva i deklarisane ih prodavati i na taj način sprečiti trovanje. Nekih godina smo imali i 13 smrtnih slučajeva izazvaniih trovanjem gljivama na teritoriji naše zemlje. Kod teških trovanja nema spasa, a u Srbiji niko ne vodi zvaničnu evidenciju o tome - podsetio je naš sagovonik, ne da bi zaplašio, već da bi obratio pozor na posledice neznanja.
Marijan Kuštera, je sa gospodinom Zoranom Jelenkovićem (GD „Kopaonik“), došao na ideju da zajedničkim snagama i partnerskim odnosom stvore materijalne uslove i sredstva i, po svim naučnim metodama, popišu gljive planine Kopaonik. Do sada u Nacionalnom parku „Kopaonik“, koji u svom sastavu ima 11 rezervata prirode, niko nije učinio ozbiljan pokušaj da zaviri u to ogromno carstvo gljiva, za koje se pretpostavlja da u prirodi ima oko 500.000 vrsta. Projekat „Popis gljiva Kopaonika“ trajaće tri godine u tri faze, a patneri na projektu su: Ekološki klub „Zeleni putokazi“ Raška, Turističko-sportska organizacija Raška, NP „Kopaonik“, Turistička organizacija Brus i Opština Brus.
NP „Kopaonik“ je stvorio materijalne uslove, obezbedio prostor u kojem će se za četiri godine steći uslovi, da se uz pomoć države, osnuje Muzej gljiva.
- Želja nam je da napravimo naučnu bazu podataka i obezbedimo fakultetima, omladinskim kampovima slobodan pristup ovom bogatstvu sakupljenom na jednom mestu, da edukujemo članove GD ne samo Srbije već i GD iz inostrastva, da se na Kopaoniku razvije mikološki turizam, i da ova planina bude Balkanski mikološki centar. Ideja je potekla od gospodina Zorana Jelenkovića, člana opštinskog veća Raške zaduženog za turizam, vrhunskog poznavaoca ove planine. On je uspostavio poslovne veze sa GD „Niš“ i ostalim gljivarskim društvima, a mi mu pomažemo da uspostavi gljivarske, mikološke kontakte po Balkanu. Jer, gljivari se lako sporazumevaju. Gljivari iz celog sveta govore istim jezikom - gljivarskim (latinskim). U „Dane vrganja“ ove godine, Kopaonik je ugostio sve gljivare prvo Balkana, a onda i Evrope, čime je ova sve značajnija manifestacija zaslužila ogromnu podršku kako stručne tako i šire javnosti - rekao je na kraju Marijan Kuštera.