Peti multidistiplinarni kongres „Ishrana budućnosti“ sa međunarodnim učešćem, biće održan u dane vikenda, 26. i 27. septembra, u prostorijama Sportskog i poslovnog centra Vojvodina (SPENS), istočni ulaz. Organizator događaja je Društvo za populacionu politiku „Breg“ uz podršku grada Novog Sada, Pokrajinske vlade, FIMEK-a, Bioprotect-a, ARS akademije, Akademije umetnosti u Novom Sadu, Ultra-well „Živeti zdravije“ i drugih.

-Da smo na dobrom putu pokazatelj je sve veći broj učesnika i sve veća podrška respektivnih institucija, kompanija i pojedinaca - rekla je Ivana Vujasin, predsednica Društva „Breg“ na koferenciji za medije održanoj u Kulturnom centru Novog Sada, 22. septembra. Gospođica Vujasin je podsetila da je Društvo osnovano 1998. godine, sa ciljem i vizijom kako da nam bude bolje i kako da živimo u srećnijim i zdravijim okolnostima.
Kongres „Ishrana budućnosti“ objedinjuje sve elemente zdravog načina života (zdravu hranu, fizičke aktivnosti, mentalni sklop, ekologiju i dr.) i na njemu će biti zastupljene sve teme koje mogu doprineti i ukazati na put kako čovek može živeti zdravije, srećnije, plodotvornije na ovoj planeti.
Prof. dr sci Jovan Savičić, predsednik naučno stručnog odbora kongresa „Ishrana budućnosti“ osvrnuo se na njegov razvojni put rekavši da je prvi održan 2011. godine, imao tridesetak učesnika, drugi četrdesetak, treći oko šezdeset, četvrti oko sedamdeset, a ove godine je 85 naučno-stručnih radova prihvaćenih od strane stučne komisije. Oni će biti podeljeni u tri kategorije: nauka budućnosti (25 radova), tendencije (36) i svedočanstva (24).
Prim. dr med. Boro M. Vujasin, koordinator kongresa, tom prilikom je istakao:
- Ovaj kongres ima svetski karakter i tematiku interesantnu za ceo svet. Mogućnost obnavljanja ljudske vrste u poslednjih 40 godina po zvaničnim podacima opala je za 50%. Šta će se destiti u narednim decenijama ako ne počnemo sasvim drugačije da shvatamo život, drugačije se ponašamo prema okruženju i samima sebi? Pitanje je da li će uopšte biti ljudske populacije? Za koliko će se ona smanjiti? To su samo neka od sve prisutnijih pitanja kojima će se ljudski rod sve više baviti. Dr Vujasin je takođe rekao da prirodu ne možemo uništiti ali da možemo uništiti sebe. Zato treba da živimo u skladu sa njom. Zastrašuje podatak da je pre samo jednog veka u SAD bilo 5.000 sorti jabuka, danas svega nekoliko. U svetu je bilo i 7.000 sorti krompira, a danas samo četiri koje se proizvode u nekim većim količinama. Po naučnim pokazateljima 97% vrsta povrća je za poslednjih 100 godina nestalo sa planete Zemlje.
- Životna raznovrsnost je sve manja i mi tu nešto moramo da uradimo. Vizija „Ishrane budućnosti“ nudi rešenja. Pred nama je stoji veliki probem, šta će biti za generacijama koje dolaze iza nas? Ukoliko nešto ne promenimo, pre svega sebe i svoj odnos prema prirodi, postoji realna opasnost da će nas biti sve manje - rekao je dr Vujasin.
Prof. dr Veselina Pelagić, iz naučno stručnog odbora, govorila je o bezbednosti hrane i naglasila da svako novo doba zahteva nova rešenja, da je XXI vek, kada je reč o poljoprivredi, vek bezbedne hrane i bezbednosti potrošača. Po njenim rečima nije slučajno da je ove godine Svetski dan zdravlja imao moto „Bezbedna hrana od njive do trpeze“. Danas u svetu ima oko 200 vrsta oboljenja izazvanih kontaminentima hrane (virusima, bakterijama, parazitima, toksičnim materijama i biotoksinima koji se stvaraju u toku prerade, distribucije) i da od kontaminacije nije izuzeta ni biljna hrana, niti ona koja se koristi u svežem stanju. Svi ovi navodi nisu izrečeni da bi nekog uplašili nego da bi zaintrigirali, probudili našu svest i izazvali reakciju.
Predstojeći Kongres će se baviti najznačajnijim pitanjima zdravlja i opstanka, temema o kojima se nedovoljno priča, posebno ne na ovakvim skupovima. Radovi iz različitih naučno-istraživačkih oblasti svim prisutnima obećavaju dva, interesantnim sadržajima ispunjena dana.