Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je od 7. - 11. oktobra 2015. godine učestvovao na 23. Međunarodnom sajmu Eko-svet 2015 (koji se tradicionalno održava u okviru LORIST-a). Na zajedničkom štandu sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam, graditelјstvo i zaštitu životne sredine, JP Zavodom za urbanizam Vojvodine i JP „NP Fruška gora“, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode predstavio se sa dve teme: „Tradicionalno stočarstvo i biodiverzitet u Panonskoj niziji“ i eko kampanjom „Stop trovanju ptica“, kao i DVD izdanjima: „Konji Krčedinske ade“, „Dunav - Reka života“ i „Eko spotovi - Zaštićena prirodna dobra Novog Sada“ i novim studijama zaštite prirode: PP "Bačkotopolske doline", SP "Stablo crvenolisne bukve u Omoljici", PIO “Potamišje”, PP "Rusanda" i Predeo izuzetnih odlika „Kanjiški jaraši”. U Master centru, u petak 9. oktobra održan je i okrugli sto pod nazivom “Zajedno za prirodu“ gde je dr Biljana Panjković, direktorica Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, predstavla rad: „Zaštićena područja Vojvodine“.

Pored toga što je na čelu Zavoda, gospođa Biljana Panjković je i doktor bioloških nauka i preko 30 godina aktivna u zaštiti okoline i ekologiji. Osnovni cilj Zavoda, po njenim rečima, bio je i ostao - pokušaj da se deluje na promenu mišljenja kada je u pitanju zaštita prirode, kao i unapređenje stanja zaštite prirode, koje se može postići jedino ako u tome svi učestvujemo.
-Nije dovoljan Zavod, i nisu dovoljni upravljači zaštićenih produčja, nego je potrebno da jača i da se menja javno mišljenje s aspekta zaštite prirode. Mnogi postavljaju pitanje da li će uopšte biti života na Zemlji s obzirom na sve klimatske promene, gubitak prirodnih eko sistema. Odgovor je da će ga sigurno biti, da će biti Zemlje i života na njoj, samo je pitanje da li će biti ljudi – izjavila je dr Panjković.
Ona je takođe uverena da je stanje svesti ljudi o potrebi zaštite poraslo i da se primenjuje. Ono što nije dobro to je da su nam zakoni sve slabiji, a mere sve labavije. Prema njenim rečima postoji potreba za stalnim pružanjem informacija o tome šta se i na koji način radi. Takođe je potrebno promeniti dosadašnji način interpretacije.
- Umesto da se kaže: “Ovu livadu ne smete pokositi zato što na njoj živi neki leptir!”, treba reći: “Ako ne budete kosili tu livadu imaćete oprašivače koji će doneti veću dobit vašoj livadi, a time i kvalitetnije seno za vašu stoku.” Treba im, dakle, prvo iz njihovog ugla ukazati na problem, pa tek onda iz ugla zaštitara prirode. To je veliki mozaik u kojem je svaki kamenčić bitan. A svedoci smo toga da nas nebriga, nemarnost, pa čak i bahatost, jako mnogo košta. Banalan primer je preoravanje pašnjaka ili slatina. Mnogi misle da slatina nije ni za šta, i da na njoj ništa ne raste, pa je pošumljavaju, prenebregavajući činjenicu da šuma ne raste na slanom zemljištu, i da ne možemo forsirati nešto čega nema ni u prirodi. Na kraju, ta šuma ne može da napreduje, a mi smo bacili pare. S druge strane, zna se da je slatina pogodna za ovčarstvo, stočarstvo uopšte, a da smo mi tradicionalne načine korišćenja koje su naši preci koristili i od toga živeli, zanemarili. Oni su tačno znali koju zemlji mogu da preoru i da naprave njivu, šta mogu da pošume, a šta će koristiti za pašarenje. Dobar primer su naši susedi Mađari, koji su upravo pašarenjem, koje mi nazivamo tradicionalnim stočarstvom, održavali slatine, i uvek njihova stoka ima dovoljno kvalitetne hrane. Kod nas je još uvek problem zarade, pa ljudi razmišljaju da mogu možda ovo ili ono, a ne razmišljaju o tome koliko te njihove odluke i želje mogu negativno uticati na nešto drugo. Mislim da moramo naučiti slušati jedni druge, i da vidimo šta je u nekom trenutku za nešto najbolje. Ne možemo težiti nečem što drugome donosi veliku štetu, već treba da se dogovaramo - poručila je dr Panjković.
Prioritet u radu Zavoda je formiranje „Ekološke mreže Natura 2000“, identifikacija prostora i njihovo izdvajanje radi unapređenja zaštite i efikasnijeg upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima, odnosno obezbeđivanja povoljnih uslova za život ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, kao i njihovih staništa, sprovođenjem mera zaštite, očuvanja i održivog korišćenja.
-Mnogi zaboravljaju da je „Natura 2000“ zasnovana na naučnoj osnovi, a tu naučnu osnovu su dali biolozi. Za uspostavljanje ekološke mreže „Natura 2000“ veoma su bitni dobri propisi, stabilna i stručno pripremljena državna organizacija za zaštitu prirode, podrška Evropske unije i postojeća mreža zaštićenih područja, te izrada baze podataka, a za šta je stav države od presudnog značaja - zaključila je dr Biljana Panjković.