Thu10012020

Poslednja izmena:09:52:08 AM

Back PRIVREDA INSTITUCIJE Mr Branka Bogavac o lepoti i problemima NP Fruška gora

Mr Branka Bogavac o lepoti i problemima NP Fruška gora

  • PDF

JP Nacionalni park „Fruška gora“, prvi nacionalni park u našoj zemlji (proglašen 1960. godine) obuhvata površinu od 25.525 ha na istoimenom planinskom vencu dužine 80 i najveće širine 15 km, sa najvišim vrhom, Cvenim čotom (539m). Alma Mons ili Blagorodno brdo kako su Frušku goru nazivali u antičkom periodu, prebogata je biljnim i životinjskim svetom. Na prostoru uže zone Nacionalnog parka raste oko 1.000 biljnih vrsta, dok njihov ukupan broj na prostoru zaštićene zone prelazi cifru od 1.500 vrsta. Na Fruškoj gori je registrovano 23 vrste vodozemaca i gmizavaca, 60 vrsta sisara, od kojih je 38 vrsta zaštićeno kao prirodna retkost. Ptičji svet je zastupljen sa oko 200 vrsta, a posebno je značajno prisustvo većeg broja grabljivica: orla krstaša, orla kliktavca, patuljastog orla, stepskog solola, mrkog lunje, kratkoprstog kobca, osičara i dr. Do sada je registrovano preko 500 vrsta gljiva.

Mr Branka Bogavac, PR JP kaže da NP„Fruška gora“ sve više privlači izletnike, organizacije, udruženja, a da se ulažu maksimalni napori kao bi im se boravak u prirodi učinio boljim, lepšim i prirodnijim
- NP nikada nije bio uređeniji nego danas. To iz godine u godinu dokazuje količina smeća prukupljena čišćenjem Fruške gore u organizaciji NP „Fruška gora“. U akcijama učestvuje veliki broj volontera, organizacija, građana, škola, policija i svake godine je za nijansu manje sakupljenog otpada. Fruška gora je dugačka, široka i sa svih strana otvorena i nije lako kontrolisati svaki ulazak pojedinca na njenu teritoriju. Mi malo možemo da kontrolišemo, ali možemo da upućujemo konstantan apel građanima da pokupe otpatke za sobom, da kada dođu na izlet ostave Frušku goru onakvu kakvu su je zatekli - rekla je mr Branka Bogovac.
NP „Fruška gora“ i Specijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje“ prva su zaštićena područja u Srbiji koja su dobila Evropsku povelju za održivi turizam Europark federacije, najznačajnije organizacije za zaštićena područja u Evrope za 2014. godinu.
Fruška gora je bogata planinskim potocima, skrivenim jezerima, vodopadima i drugim prirodnim lepotama. NP „Fruška gora“ je uredio preko 30 izletišta kako bi ljudima priuštio jedan kvalitetan i lep boravak na ovoj planini. Na Frušku goru se nalanja osam opština uključujući i grad Novi Sad. Ideja je da se zajedničkim radom dođe do cilja međusobne pomoći da ovaj, još uvek nebrušeni dijamant dobije svoju punu afirmaciju.
Fruška gora, Sremski Atos, u svom okrilju čuva jedinstvenu skupinu gusto raspoređenih manastira nastalih u vremenskom razdoblju od XV do XVIII veka, većina podignutih na ostacima još starih građevina. Manastiri su još uvek najčešće tražene turističke destinacije, kako domaćih tako i stranih turista.
Fruška gora idealno je mesto za pešačke, maountain bike, planinarske ture, za koje postoje uređene staze i mape, a NP ih stalno proširuje i dodaje nove. Odlična je i saradnja sa planinarskim društvima koji pružaju ogromnu pomoć u aktivnostima obeležavanja staza.
NP podržava i čuveni Fruškogorski maraton, čisteći planinu i pre i posle, od najveće pošasti - smeća.
- Kada je reč o smeću, njega najviše ima uz put, a tri metra sa leve i desne strane od puta vlasništvo je loklane samouprave. Mi apelujemo na svaku opštinu da njihove komunalne službe češće obilaze ovaj pojas, a ostalo je van naše moći. Naš problem je ono što se dešava u samoj šumi, gde građani ostavljaju školjke automobila ili ostatke bele tehnike, a naši šumari su onda primorani da ih izvlače uz pomoć tehnike ili konja - objašnjava naša sagovornica. Ona dodaje da NP „Frušku goru“ više posećuju Beograđani i stanovnici ostalih delova Srbije od Vojvođana. Zašto je to tako, teško je objasniti, kao što je teško razumeti one koji lome klupe i stolove, a zabeležen je i slučaj da pojedinci u nedostatku briketa za roštilj založe klupu.
- NP “Fruška gora“ u dogovoru sa resornim Ministarstvom se trudi da popularizuje boravak u prirodi i održivi turizam. Mi možda nismo atraktnivni kao što su to NP „Tara“, NP „Kopaonik“, NP „Đerdap“, ali imamo nešto što oni nemaju. Problem NP „Fruška gora“ je i taj što ne može da prihoduje od turizma jer mnogi dolaze na ovu planinu, vikendom se i do 10 autobusa sjati na jednom izletištu, ali niko ne obavešteva NP i ne plaća svega 150 dinara po vozilu. Ljudi nemaju osećaj da je to zaštićeno prirodno dobro I kategorije i smatraju ako je državno da je svačije i tako se ponašaju - zaključila je na kraju razgovora mr Branka Bogavac.
 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar