Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) je suorganizator dvodnevnih Međunarodnih dana energetike i investicija, zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za energetiku i mineralne sirovine i Novosadskim sajmom, sa ciljem podsticanja ovih događaja i fokusom na kongresnom delu, odnosno edukaciji. CEDEF je ove godine pripremio 30 različitih programa, najaktuelnijih tema iz oblasti obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, investicija, saradnje na lokalnom nivou, apliciranja za međunarodne projekte, a izlaganja će imati preko 120 govornika.

Zemlja partner je Mađarska koja je biti predstvljena sa 17 kompanija i institucija. Pored njih, najveće društveno odgovorne komapnije iz oblasti energetike su prisutne na Sajmu, kao što je Srbijagas ( kao zlatni sponzor), NIS, Telekom Srbije, i još drugih 50 kompanija koje učestvuju kako u izlagačkom tako i u kongresnom delu. Ovoj manifestaciji prisustvovaće više od 10 zemalja, posetiće je dva ambasadora: Nj. E. ambasador Mađarske dr. Attila Pinter i Nj. E. ambasadorka Francuske, gospođa Kristin Moro. Na programu je i tema „U susret klimatskim promenama“, o kojoj će biti i konferencija u novembru u Parizu. Na Sajmu će biti prisutni i EBRD, KFW i GIZ preko svojih projekata, tako da su ovogodišnji Međunarodni dani energetike i investicija koncept koji svakog može da zaiteresuje. Veliki akcenat je posvećen razgovorima, uzajamnoj saradnji i upoznavanjima učesnika izlagača i predavača, pa se organizatori nadaju da će njegovi efekti rezultirati veilkim brojem sklopljenih poslova.
Gospođa Jovanka Arsić-Karišić predsednica Upravnog odbora CEDEF-a je na pitanje mesta Srbije u odnosu na Evropu i svet, kada je reč o energetici, odgovorila otvoreno:
- Na žalost dosta kaskamo jer naša industrija nije na onom nivou na kojem bi svi želeli da bude. Evropa ide napred i ne čeka nas. Evropa donosi svoje direktive. Srbija kao članica energetske zajednice od 2006. godine mora da ispunjava neke direktive koje je dogovorila. Dana 16. oktobra u Tirani je bio Ministarski savet članica Energetske zajednice gde je dogovoreno da do kraja 2017. godine glavni fokus treba da bude na energetskoj efikasnosti. Srbija je dobila velike pohvale što se tiče normativnih akata, međutim što se tiče energetske efikasnosti tu ćemo morati svi zajedno mnogo da se potrudimo. Ono što je najvažije Fond za energetsku efikasnost je sa isuviše skromnim sredstvima da bi se moglo realizovati sve što bi trebalo, i očekujemo da će Fond za energetsku efikasnost u narednom periodu biti znatno snažniji i da će lokalne samouprave dobiti sredstva za sve ono što je neophodno. U toj direktivi koja je usvojena, koju je i ministar Antić prihvatio i potpisao, kaže se da svi objekti javne vlasti moraju biti obuhvaćeni energetskom efikasnošću dok kraja 2017. godine i pred nama je jedan jako ozbiljan i velik zadatak - rekla je gospođa Arsić-Karišić. Ona je takođe prokomentarisala i svest naših građana o toj temi:
-Mi svi zajedno moramo da shvatimo da energetska efikasnost zavisi od nas samih. Ako mi racionalno trošimo energiju onoliko koliko nam treba, to ne znači da mi treba da se odričemo svog komfora. Samo treba da je koristimo onoliko koliko nam treba, da je ne rasipamo, i naravno da platimo ono što smo potrošili. U Srbiji postoji preko tri miliona objekata koji nemaju nikakvu izolaciju. Mi sada treba da pređemo na naplatu toplotne energije prema utrošku i to ne može biti realno ukoliko se pre toga ne uradi izolacija objekta. Preko 60% energije odlazi kroz zidove, krovove, prozore. Krenimo korak po korak. Zamenimo prozore, uradimo izloaciju objekta, pa onda možemo da idemo na naplatu toplotne energije prema utrošku i vodimo računa o tome koliko zagrevamo sve prostorije u kojima smo, da li je neophodno da ceo stan ili kuća budu podjednako zagrejani, ili je dovoljno da bude nivelisano u zavisnosti gde radimo, sedimo, spavamo. Onog trenutka kada cena energije bude racionalna, svi zajedno ćemo morati mnogo više da vodimo računa o tome kako trošimo tu energiju. Ono što je sada važeće, raspodela toplotne energije i plaćanje toplotne energije prema kvadratu je nužno, ali nije realno. Onaj ko želi da štedi, da „zavrne“ radijatore, ko želi da utiče na svoj kućni budžet, u ovakvom sistemu to ne može da radi. A da bismo to mogli da radimo treba da ugradimo kalolimetre, da se kućni saveti o tome dogovore, da te delitelje toplote svi imamo, to je nešto što nas sve čeka. CEDEF je zajedno sa Sekretarijatom za energetiku grada Beograda proletos organizovano pet javnih tribina sa 450 predsednika skupština stanara, upravo sa ciljem da svi zajedno porazgovaramo u prelasku na naplatu toplotne energije prema utrošku. U Beogradu je 320.000 konzumenata i možete zamisliti koja će to biti ušteda u toplotnoj energiji od trenutka kada se pređe na naplatu prema utrošku. Mediji su napravili prilično veliku zabunu najavljujući da će to u startu biti jeftinije. Neće biti jeftinije tamo gde nema izolacije, gde nisu zamenjeni prozori, tamo ne može biti jeftinije, može biti skuplje. Zato sam rekla treba ići korak po korak, uraditi predradnje koje su neophodne da bismo na kraju mogli tu energiju racionalno da koristimo, i da platimo ono što smo potrošili - naglasila je gospođa Jovanka Arsić-Karišić.