• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

Na Iriškom vencu, 25. oktobra, Gljivarsko društvo „Novi Sad“ je po dvanaesti put organizovalo
godišnju manifestaciju „Susret gljivara na Iriškom vencu“. Svojim gostima iz gljivarskih društava širom Srbije i mnogobrojnim posetiocima koji su, po izuzetno lepom vremenu, došli da vide prebogatu izložbu gljiva (preko 200 vrsta ubranih na Fruškoj gori tog vikenda), domaćini, GD „Novi Sad“ priredilo je i kratak kulturno-umetnički program. Gavni akter tog dela „Susreta“ bio je majstor-kuvar, gospodin Đorđe Vojnović, koji je prisutnima pročitao dve pesme iz svog repertoara. Izlišno je prepričavati na kakav prijem su naišli njegovi stihovi, a mnogi su se sporili oko toga da li gospodinu Đorđetu bolje stoji olovka ili varjača, ili je u i u jednom i u drugom podjednako dobar. Svi koji su probali njegov paprikaš od 34 vrste gljiva bili su puni hvale za njegovo kuvarsko umeće. Ono pesničko, možete proceniti sami i na trenutak osetiti fantastičnu atmosferu.

12. Gljivarski susret na Iriškom vencu

U lov na gljive ići, nije šala,
kao i svake godine, krenula je
složna gljivarska grupa mala;
na terene, Fruške, naše nam
divne gore,
velike, kao nekada
Panonsko more.
Gljiva u izobilju, hvala Bogu,
svih vrsta, se naći mogu;
od jestivih, uslovno jestivih
do otrovnih, raznih fela,
puna ih je šuma cela;
da ih ovde na Izložbi prikažemo,
i o njima koju reč kažemo.
Tu su smrtno otrovna
Zelena pupavka
do odličnog Vrganja,
i pregršt Puza oko panja,
Jablanovača nam se smeši,
a Blagvu što nismo našli,
Puhara nas teši.
Ljuba iz Rume pohuje nam
ukusne Sunčanice,
to je već tradicija
za koju znaju i ptice;
a Đole gljivarski paprikaš sprema,
nigde na svetu, takvoga nema...
Pa šta reći – na kraju
za ovaj 12. susret, ovde, u šumskom gaju?
Uživajte u gljivarskom raju.

Gljivarsko kolo

Kada Đole, začešlja sede brke,
pa onda, kao kuvar pravi,
bez imalo frke,
na čelo kuhinje, ispred kotlića,
u Fruškoj, se stavi,
te povuče iz sve glasa:
„’Ajte, gljive amo, amo
da se skupa poigramo...“
Sve se Fruška zatalasa,
„’Ajte, ’ajte, sve ovamo,
sa začinima, kolo da igramo!“
Vrganj mrda, neće u kolo
on bi negde naokolo;
Lisičica krotko stupa
u kotiliću da se kupa;
Jablanovača samo gledi
u prikrajku ona sedi;
Šampinjon se nešto buni,
kočoperi i joguni...
Al’ odjednom, Đole boju menja,
pojavi se gljiva, bez njegovog htenja:
„Ti, Zelena pupavko, STOJ,
prekobrojan ti si broj,
u kotlić ti nećeš stići,
slobodna si, možeš ići.“