Podrum vina „Radojčić“ u samom centru Čerevića ima kontinuitet u proizvodnju vina duži od sto godina.

- Moja cela porodica se bavila vinarstvom. Igrom slučaja kada sam ostao bez posla u firmi, prvo ja, pa onda i supruga Ljubica, nastavio sam ono što sam radio celog života, ali sada ne kao desna ruka ocu, nego neko ko nosi ceo posao. I tako već četrnaest godina. Obnovio sam zasade u vinogradu, i trenutno raspolažem sa četiri hektara na kojima gajim isključivo crne sorte grožđa: Burgundac crni, Frankovku, Cabernet Sauvignon, Merlot i Hamburg Muskat, ali njega više kao konzumno, stono vino, a od onoga što preostane proizvodim vino Rose, tako da se mogu pohvaliti sa pet etiketa sortnih vina. Kupaže ne pravim jer im treba dati ime i svake godine ponoviti isti ukus, miris, buke, harmoničnost, boju, bistrinu, što jeste problem - priča vlasnik podruma, gospodin Miloš Radojčić.
On ima teoriju da vino može da se sviđa njemu, može da se sviđa gazdi kafane, ali oni ne piju vino. Njega piju kupci i vino treba da se sviđa kupcima. Treba se izboriti za to da se potencijalnom konzumentu dopadne vino da bi on došao i drugi put da ga kupi. A koje će se vino piti zavisi od toga šta se jede. Ako se jede slaba hrana, slabo se pije vino. Vino traži malo „jaču“ hranu. Po njemu, slaganje hrane i vina je lepa nadogradnja, ali ponekad je dobro to zanemariti i popiti ono što vam odgovara. Mnogo toga zavisi i od finansija. Svi bi štošta hteli i mogli, ali nekada to jednostavno ne možemo priuštiti sebi.
Za poslednjih četrnaest godina, koliko je preuzeo kormilo nad vinogradom i podrumom, gospodin Radojčić smatra da nije mogao da uradi mnogo. Od države nije dobio nikakvu pomoć, a novi propisi stare podrume šalju u zaborav. Njegov podrum ne zadovoljava sadašnje standarde. Dužine preko 20, širine 7 i visine 4 metra, opremljen je buradima zapremine od 500 do 4.000 litara i drugim inventarom, koji danas stoji u podrumu više radi dekoracije.
- Vino se drži u inoks posudama, a stari podrum je samo uspomena na moga oca i dedu koji su to stvarali. Najlakše je to sada rastaviti i pobacati. Novi zakon traži od vinara da podrumi budu popločani, a to onda više nisu podrumi, jer ne obezbeđuju potrebnu vlagu. Ja se borim da zadržim autentičnost, ali ne zadovoljavam uslove i propise da u takvom proizvodim vino. Kada su moji deda i otac radili vino i tada su postojali uslovi koje je trebalo ispuniti. Morali smo da imamo posebno podrum, posebno vreonicu, posebno prostoriju u kojoj se pekla rakija, sve to izidano, okrečeno i korišćeno za predviđenu namenu, što je kontrolisala nadležna komisija. Sada se traži mnogo više, čak sam dobijao i dozvolu da prodajem flaširana vina koju nisam smeo da prihvatim jer nisam siguran da ću za godinu dana moći da ispoštujem sve uslove - objašnjava gospodin Radojčić, pa tako prozvodi samo domaća vina koja prodaje na svom pragu i po vojvođanskim manifestacijama.
Danas je njegov podrum otvoren za posetioce. Oni mogu doći i degustirati sva njegova vina besplatno, bez obaveze da bilo šta kupe. Gospodin Miloš Radojčić kaže da je najveći problem prodaja, i da se sitni proizvođači dave jer sami moraju da rade, obrađuju vinograd, proizvedu vino i na kraju da se bore da ga plasiraju.
- Malo je i tugaljivo vreme, što se tiče finansija. Ne može onaj piti lepo vino ako je jeo paradajz ili krompir čorbu. Pije se dosta i pivo. Moji su imali meljaru, sušaru i hmelj, pa se mnogo manje pilo pivo. A sada se sve kontra preokrenulo. Isto tako proizvodimo crveno vino, a ranije je na Fruškoj gori bilo samo belog vina. Posebno u našem selu.
Miloš Radojčić je bio jedan od pet vinara učesnika degustacije vina koju je nedavno organizovao vlasnik Eko-etno kluba, gospodin Dušan Vidak. Podrum vina „Radojčić“ se tom prilikom predstavio vinom Merlot. Kaže da malim vinarima iz Čerevića, gospodin Vidak kao retko ko, stalno izlazi u susret, jer se u njegovom Eko turist klubu nalaze vina nekolicine odabranih mesnih vinarija i prodaju po cenama kao u matičnim podrumima. Članovima i gostima Eko-etno kluba nude se ova domaća vina, takođe po pristupačnim cenama, kao i na ovakvim feštama na koje domaćin poziva svoje poslovne prijatelje i kolege i upoznaje ih sa njima.
- Dušana Vidaka poznajem dugi niz godina, još od lovačkih dana, dok još nisam bio potpuno posvećen vinogradarstvu. On jedini u celom selu ima pravo da u moj podrum dovede gosta i kada ja nisam kod kuće, da vide, degustiraju vino. Iako on nije rođeni Čerevićanin stekao je kod mene puno poverenje - naglasio je gospodin Miloš Radojčić.