- Zdravlje ljudi i očuvanje prirode u kojoj ti ljudi žive i čiji su deo, dva su usko povezana pojma. Uvažavanjem vlastitog zdravlja sa jedne strane, čovek dobija šansu da prevaziđe mnoge probleme koje nosi savremeni način života, a jedan od široko rasprostranjenih je gojaznost. Veće poznavanje prirode dovodi do podizanje ekološke svesti, boljeg iskorišćavanja onoga što nam priroda nudi, i povratka zdravijem načinu života. Harmonizacija čoveka sa njegovim prirodnim okruženjem predstavlja civilizacijski korak unapred. U vremenu u kome se čovečanstvo suočava sa pogubnim posledicama pogrešnog odnosa prema prirodi i samom sebi, ovakav projekat direktno utiče na veoma širok krug ljudi, a indirektno na čitavo društvo – stoji u Uvodu studije „Smanjenje gojaznosti popularisanjem skupljanja samoniklih jestivih biljaka i gljiva i njihovog korišćenja u sopstvenoj ishrani“ autora Vladana Dorđevića i Vladimira Ljubičića.

 Autori projekta, koji za cilj ima smanjenje broja gojaznih i rizika od oboljevanja, navode da u svetu ima oko milijardu ljudi čija gojaznost ugrožava njihovo zdravlje i skraćuje njihov životni vek. Kao uzrici gojaznosti navode se nasledni faktor, metabolizam, ponašanje, okolina, kultura i socioekonomski status, a posledice su povećanje rizika od kardiovaskularnih bolesti (po broju umrlih od kardiovaskularnih bolesti Srbija je na trećem mestu u svetu), dijabetesa tipa 2 (u Srbiji svake godine od dijaberesa umire oko 3.000, a boluje oko 400.000 osoba, tj. 5,4%ukupnog stanovništva), karcinoma, hipertenzije, dislipidemije, šloga, jetre i žučne kese, apneje u snu i respiratornih problema, osteoartritisa, ginekoloških problema.
Navodi se i podatak da je u Srbiji 54% stanovništva gojazno, od toge oko 20% ekstremno gojazno, a 13,2% dece predškolskog uzrasta ima višak kilograma (bazirano na statističkom uzirku od 200.000 dece). Kako tome stati na put? Ideja je da se ovim projektom utiče na dva glavna uzroka gojaznosti: nepravilnu ishranu i nedovoljnu fizičku aktvinost, a njegovi efekti dugoročni, pogotovo u smislu održavanja željene težine. Pored osnovnih rezulata, ovaj projekat treba da dovede do oslobađanja od stresa, unapređenja kvaliteta ishane, podizanja ekološke svesti i povećanja ukupnog kvaliteta života.
Prema autorima, fizička aktivnost je imanentno biološko svojstvo čoveka, a ukoliko se sprovodi u prirodi ima veliki psihološli učinak, jer uspostavlja duhovnu i telesnu ravnotežu, kontrolu nad telesnom masom, a utiče i na druge oblasti života, kroz povećanje poverenja u normalan način života i smanjenje zavisnoti od veštačkih dejeta i /ili lekova.
Značaj samoniklih jestivih biljaka i gljiva u zdravoj ishrani je ogroman jer nisu tretirane hemijskim supstancama, a sakupljanje divljih vrsta biljaka i gljiva iz prirodnih staništa (udaljenih od zagađivača) smatra se organskom proizvodnjom.
Od oko 350.000 do sada identifikovanih biljnih vrsta 1/3 može da se jede, dok se u ljudskoj ishrani koristi oko 600, a samo pirinač (20%), pšenica (19%) i kukuruz (5%) obezbeđuju čak 44% ukupne energetske vrednosti hrane za čovečanstvo. Od nekoliko stotina identifikovnih jestivih vrsta gljiva, intenzivno se gaji samo nekoliko vrsta (po pravilu saprofitskih i parazitskih), dok se simbiotske, izuzev 2-3 vrste, mogu naći samo u šumama. Među njima je i one gastronomski najcenjenije poput tartufa i vrganja. Ova saznanja navode na zaključak da je ljudska ishana veoma jednolična, a jedini izvor prave raznovrsnosti u ishrani leži u divljoj flori i fauni (među kojima i saminiklim biljkama i gljivama).
- Ono što kroz vekove odbija ljude u korišćenju bogatstva divlje prirode, a pogovoto savremenog čoveka, je neznanje šta može da se jede i kako se to može pripremiti za jelo, te duboko ukorenjeni strah od trovanja. Za razliku od nekih autora koji smatraju da je strah od trovanja često preteran, mi smatramo da je veoma opravdan i racionalan, ali se on ne može prevazići okretanjem glave i lišavanjem sebe nečega što nam je veoma potrebno, a u isto vreme lako dosputno, nego učenjem - podvlače Vladan Dorđević i Vladimir Ljubičić, naglašavajući da sakupljenje samoniklih jestivih biljaka i gljiva i njihovo korišćenje u sopstvenoj ishrani u cilju smanjenja gojaznosti ni u jednom aspektu ne treba shvatiti kao metod lečenja, postupak tradicionalne ili alternativne medicine, ili kao način prometa roba i usluga u oblasti proizvodnje i prerade samoniklih biljaka i gljiva. Ovaj projekat, koji će se odvijati u tri faze (monitoring, pregled i evaluacija), usmeren je ka informisanju stanovnika o samoniklim biljkama i gljivama, konzumiranju organske hrane iz prirode kao dopunske ishrane i altarnativi nezdravim štetnim navikama, povećanju fizičke aktivnosti i širenju ekološke svesti putem učenja.
Ovo je samo izvod iz dela projekta koji će, pre svega, doprineti razvoju svesti o potrebi korišćenja samoniklog jestivog bilja i gljiva, hrane koju su koristili naši preci u prošlosti, a na koju je današnja generacija gotovo potpuno zaboravila.