• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

Mali pordum Gajić u Gornjem Zleginju, kraj Aleksandrovca, u vinskoj Župi, porodični je podrum sada tri generacije. Još uvek kormilom proizvodnje rakije i vina upravlja 74-rogodišnji Ljubomir Gajić, njegova desna ruka i predsednik Poljoprivrednog gazdinstva je sin Saša Gajić, zadužen pre svega za distribuciju i marketing, a na red čeka Mihajlo, koji što uz dedu, što uz oca uči porodični posao.

Župi Aleksandrovačkoj uvek se pridodaje pridev vinski, a to i ne čudi jer je okružena Kopaonikom, Gočem, Željinom i Jastrebcom, i sa povoljnim klimatskim uticajem, idealno je područje za vinovu lozu koja se u ovom kraju uzgaja od XII veka.
„Vino u Župi je vekovima bilo znak moći i bogatstva, ali i izvor opstanka“ – piše na sajtu Malog podruma Gajić, a da bi se opstalo ono što se proizvede mora se prodati. Zato se Mali podrum Gajić sve češće viđa na izabranim festivalima vina, kako bi se približio publici, a publika saznala o njima i njihovoj proizvodnji. Tako su otac i sin, Saša i Mihajlo Gajić, u konkureniciji od 70 izlagača, i preko 40 vinara, reprezentovali svoju destileriju i vinariju na VII Ravangrad Wine Fest-u u Somboru, održanom 5. decembra 2015. godine.
Ovo poljoprivredno gazdinstvo je jedno od retkih koje se bavi i proizvodnjom rakije i proizvodnjom vina, pa je zbog interesovanja što rakijaša što vindžija njihov štand bio jedan od posećenijih. A možda je to bilo i zbog toga što su hleb služili na drvenim pladnjevima, a za dekor ali, i ponudi, imali atraktivne drvene buriće različite veličine, pa je sve skupa izgledalo lepo i domaćinski. Mali podrum Gajić je na Ravangradu predstavio svojih osam etiketa. Pre svega rakije: KOMOVICU (domaća prepečenica jačine 50%, dobijena duplom destilacijom prevrele komovine grožđa. Veoma je lekovita i u narodu je poznata kao rakija za obloge i masaže, a dobra je i za konzumiranje), DUNJEVAČU (jačine 42%, proizvedena u ograničenoj seriji od 200 boca kako bi se zadovoljila tražnja mlađe populacije koja, po rečima gospodina Saše Gajića na žalost, sve više preferira voćne rakije - dunja, kajsija, breskva, umesto starih, proverenih), LOZOVAČU (dobijenu duplom destilacijom prevrelog kljuka grožđa, jačine 45%) i ŠLJIVOVICU (dobijenu duplom destilacijom od sorti Požegača i Čačanska lepotica, jačine 45%); uz napomenu da se lozovača i šljivova rakija u PG Ljubomira Gajića proizvodi na tradicionalan način.
Mali podrum Gajić proizvodi dva vrlo interesantna i retka likera: VIŠNJEVAČU (dobija se dodavanjem lozove rakije u sirup od višnje, jačine 38%) i DRENOVAČU (dodavanjem lozove rakije u sirup koji se pravi od drena, jačine 38%). Za ovu drugu vezana je i priča: Drenov plod je voće najduže obasjano suncem jer prvo cveta, a poslednje sazreva. Tako je meda videći njen cvet legao ispod drveta čekajući da plod sazri, i tako čekajući umro od gladi. Plod se ne bere nego se čeka da se peteljka osuši, i plod pada na zemlju i samo takav je dobar za jelo.
Kada je reč o vinu, Mali podrum Gajić može da se pohvali etiketama: SVITANJE (suvo sortno rose vino, kupaža Prokupca i Merlot-a) i CRVENI VITEZ suvo sortno crveno vino od Prokupca, iz vinograda starog 90 godina.
Po rečima gospodina Gajića, Prokupac je prokrčio put između svetskih sorti i sada polako, ali sigurno, zauzima mesto koje mu pripada. Ali nije mu bilo lako, jer 90-tih godina je počeo da odumire. I gazdinstvo Gajić je zbog nerentabilnosti iskrčilo jedan hektar. Međutim, mlađe vinarije su mu povratle vitalnost. U 52 aleksandrovačka sela ima 47 vinarija, a sigurno u 13 od njih se gaji Prokupac, sorta poznata na prostorima Župe čitav milenijum.
Za našeg sagovornika proizvodnja vina i rakija je veliki izazov. Nikada se ne zna kakva će biti godina, a od nje sve zavisi.
- Godina 2014. nam je bila najteža. Moj otac, sa vinogradarskim iskustvom dugim 55 godina kaže, da ga „takva godina nije zapala u njegovom veku“: Od svog zasada ubrali smo svega 25%, i ne bi valjalo da i ova godina nije bila dobra. Ali, ona je izvukla situaciju.
Takođe dodaje da Mali podrum Gajić ima ograničenu proizvodnju bez planova za njeno širenje, ali je značajno da se čuje za njihove rakije, likere i vina.
A s obzirom da je poseta na VII Ravangrad Wine Fest-u bila odlična, i da je mnogo ljudi degustiralo što likere (posebno pripadnice lepšeg pola), šljivovicu (koja je bila privlačnija za predstavnike jačeg pola) i vina, za ovu vinsko-rakijsku kuću će se tek čuti. Prva preporuka je kraj iz kojeg dolaze, druga preporuka su osvojene nagrade (zlatna medalja za Šljivovicu na Prvom Blind Test ocenjivanju domaće rakije pod nazivom „Koji domaćin peče najbolju rakiju“, bronzana medalja za Crvenog viteza na Novosadskom sajmu 2015), a treća sigurno visok kvalitet proizvoda koji dolaze iz Malog podruma Gajić.