• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

Učesnik desetog Sajma etno hrane i pića, održanog u Beogradu od 25. do 28. novembra, u okviru predstavljanja Regionalne privredne komore Valjeva, izlagala je i Beograđanka, Dragana Bokan, široj javnosti poznata kao ljubitelj prirode i vrsni poznavalac gljiva. Na ovom Sajmu se redovno pojavljuje i ovoga puta u ulozi zastupnice Gljivarskog društva „Valjevo“, sa kojim godinama neguje odličnu saradnju a uz put promoviše i svoje proizvode.

Magičan svet biljaka i gljiva godinama istražuje, a jestive i lekovite uvrstila je u svoj svakodnevni meni ne bi li ritam svog bitisanja uskladila sa ritmovima prirode. Korist od takvog načina razmišljanja po njenim rečima je višestruka: da bi pripremila neko jelo, prvo mora da izađe iz grada, da šeta gore-dole šumom kako bi našla i ubrala ono od čega će pripremiti ukusan zalogaj. Boravak na vazduhu, pešačenje, potraga, sve to utiče na njenu vitalnost, ali i zadovoljstvo, zdravlje i donosi niz drugih benefita.
Za Draganu Bokan priroda je riznica pravih ukusa, i od onog što ubere pravi jedinstvene proizvode za koje je dobila i brojne nagrade. Posetioci Sajma su samo na njenom štandu mogli da nađu sušene i marinirane gljive u jabukovom sirećetu, ajvar od gljiva, od jedinog pileta koje jede - šumskog pileta (Laetiporus sulphureus), slatko od gljiva, ajvar od prošle nedelje brane bukovače (Pleurotus Ostreatus), a ne gajene. Tu se našla i mešavina gljiva branih u jesen: medenjača (Armillaria ostoyae), martinčica (Clitocybe Geotropa), razne grmače (Clitocybe tabescens), puze (Armillariella mellea), i sa Divčibara borov čavlić (Chroogomphus rutilus), marinirane u jabukovom sirćetu. Efektnog izgleda a izuzetno zdravo. Tu su se našli i Tartufi (Tuber), kao i pašteta od vrganja (Boletus edulis) sa maslinovim uljem, izuzetno tražene u vreme Sajma, jer je Božićni post počeo upravo 28. novembra (subota), dan ranije za vernike koji poste petkom, i trajaće do 7. januara. 2016. godine.
Na pitanje kakvo je interesovanje i Sajamske publike i ljudi uopšte, kada su u pitanju gljive, gospođa Bokan kaže:
- Ljudi su navikli da me dugi niz godina viđaju na raznim manifestacijama, festivalima zdravlja, sajmovima turizma, zimnice. Sve je veći broj onih koji se interesuje za gljive, mada moram da primetim da neki uopšte i ne žele da probaju, pre svega iz straha. Rađe izaberu šampinjone sa pijace nego nešto iz prirode. Ja ne zameram nikome, mislim da je to u redu, i ko ima predrasude bolje i da ne proba nego da proba i da, ako ga zaboli stomak pomisli da je to zbog toga što je pojeo neku nejestivu gljivu.
Kaže i da je sve ove godine koje je provela edukujući ljude i praveći najneobičnije delicije, nije utrišila uludo. Dovoljno joj je što je izvršila izvesni uticaj na svoju okolinu, i danas ni jedna slava ne može da prođe bez njenih specijaliteta od gljiva. Na njih se posebno „navukla“ mlađa generacija a salata od gljiva postala pravi hit. Do nedavno, niko od njenih rođaka, prijatelja, poznanika nije jeo gljive osim sa pijace, a sada uživa što probaju, jedu i žele nešto više da nauče. A svima onima koji pokažu neko veće interesovanje upućuje na gljivarsko društvo u tom gradu, da se učlane, i na taj način prikupe potrebna znanja o gljivama i jedu kvalitetnu hranu koja se nalazi na terenu, što dvostruko utiče na zdravlje: i branje zdavih šljumskih plodova i šetnju kroz šumu na čistom vazduhu.
- Generalno smatram da se u Srbiji jede previše mesa i krompira. Kada sam napisala svoju prvu knjigu o koprivi, pitali su me da li je to ono što ide uz meso i slaninu. Naravno da nije. Sve knjige koje sam napisala su vegetaijanske. Ako jedem koprivu želim da osetim njen ukus. Ako je jelo sa gljivama želim da osetim ukus gljiva a ne da budu dodatak jelu s mesom. Zato stalno eksperimentišem, pravim i kolače sa gljivama i slatko od gljiva i to ko je otvorenog uma i želi da proba on proba i oduševi se, verovatno ni ne sluteći da to može da bude tako ukusno. Jer, gljive su neverovatne lepote, ali i ukusa. Zato ne volim gulaše koji se pravi od dvadeset i više različitih vrsta gljiva, kao što ne volim čajeve od sto vrsta bilja. Volim da osetim to što je dominantno, poručila je Dragana Bokan, veliki zagovornik hrane iz prirode.